Годишњица мисије Аполо 8: „Слање астронаута на Марс било би глупо“

Један од првих људи у орбити Месеца рекао је за ББЦ Радио 5 рекао да је „глупо" планирати људску мисију на Марс.

Бил Андерс, пилот у мисији Аполо 8, првом свемирском лету са људском посадом који је напустио Земљину орбиту, рекао је да је слање посаде на Марс било „скоро смешно".

НАСА тренутно ради на припремању нове људске мисије на Месец.

Такође се ради на прикупљању нових вештина и развијању технологија које би омогућиле будућа искрцавања људи на Марс.

Андерс, који има 85 година, каже да је „у потпоуности подржава" беспилотне програме , „углавном зато што су много јефтинији".

Међутим, он тврди да не постоји довољно снажна јавна подршка да би се финансирале много скупље људске мисије.

„Шта је императив? Шта нас тера да идемо на Марс?", запитао је додавши: „Не мислим да је јавност за то заинтересована".

У међувремену, роботи и даље истражују Марс. Прошлог месеца се на станицу успешно спустио Инсајт лендер који треба да истражи унутрашњост планете.

НАСА је саопштила да ради на „првом одрживом повратку на Месец, што ће нам помоћи да припремимо астронауте за Марс".

„То укључује и комерцијалне и међународне партнере уз које би се проширило људско присуство у свемиру и донела нова знања и могућности."

У децембру 1968. године, Андерс је са члановима посаде Франком Борманом и Џимом Ловелом, полетео са Кејп Канаверала на Флориди у ракетама Сатурн 5. Ова посада је десет пута обишла месечеву орбиту.

Посада Апола 8 провела је 20 сати у орбити пре повратка на Земљу.

Спустили су се у Пацифик 27. децембра. Покупио их је носач авиона УСС Јорктаун.

Ова посада је отишла најдаље до тада - и представљала је кључни корак на путу ка историјском лету Апола 11 само седам месеци касније.

Међутим, бивши астронаут је оштар када говори како је НАСА еволуирала од дана када је председник Џон Кенеди обећавао да ће човек на Месец слетети до краја 1960-тих.

„НАСА данас не може да дође до Месеца. Тако су окоштали... НАСА се претворила у програм за запошљавање... многи центри су углавном заинтересовани да буду упослени, а ви не видите подршку јавности осим да плате раднике и да њихови конгресмени буду реизабрани."

Андерс је такође критичан према одлуци о усмеравању на истраживање блиске Земљине орбите након завршетка Аполо програма 1970-тих.

„Мислим да је свемирски шатл био озбиљна грешка. Није донео ништа осим што је лансирање било узбудљиво, али никада није испунио обећања", каже он.

„Свемирска станица је тамо само зато што је постојао шатл, и обрнуто. НАСА је заиста погрешно управљала програмом са људском посадом после првог слетања."

Његово мишљење можда изненађује пошто га изговара поносни патриота и припадник америчке војске, који се и данас радо сећа свог пута у свемир. Међутим, чини се да Андерс и није баш у добрим односима с неким из свемирске заједнице.

„Мислим да НАСА има среће што има све што поседује - што и даље, по мом мишљењу, тешко може да оправда. Нисам баш популаран у НАСА-и зато што то кажем, али то је оно што мислим", објаснио је.

Његов некадашњи колега у посади Френк Борман, који је управљао мисијом Аполо 8 и у Земљиној орбити провео две недеље током програма Џемини, је нешто ентузијастичнији.

„Нисам критичан као што је Бил", рекао је за 5 уживо. „Чврсто верујем да су нам потребна роботска истраживања Соларног система и мислим да је човек део тога."

Када су га питали за планове Илона Маска и Џефа Безоса, који планирају лансирање приватних ракета са људском посадом на Марс, Борман је мање ласкав.

„Мислим да је много тога о Марсу бесмислено. Маск и Безос говоре о колонијализацији Марса, то су бесмислице."

Аполово наслеђе

Борман описује Аполо 8 као „огроман напор" и сагласан је да је та мисија победница свемирске трке.

Андерс је рекао да му се чини да би трајно наслеђе мисије могла да буде фотографија Излазак Земље коју је посада направила и на којој се види планета изнад лунарног хоризонта.

Говорећи за ББЦ Радио 4, колега из посаде Џим Ловел такође се присетио тог момента.

„Када сам погледао саму Земљу... почео сам да се питам зашто сам овде, каква је моја сврха овде... некако ми се разјаснило", рекао је.

„Моја перспектива је да је Бог дао човечанству позорницу на којој игра. Од нас зависи како та игра изгледа."