100 жена: Гледис Вест - 'скривена фигура' ГПС-а

Од сателитске навигације у нашим колима до тагова на нашим постовима на друштвеним мрежама, многи од нас користе глобални позициони систем, илити ГПС, сваки дан.

Гледис Вест једна је од људи чији је рад био кључан за развој математичких функција које стоје иза ГПС-а.

Све до сада, њена прича остала је неиспричана.

Кад је Вест започињала каријеру у Морнаричком копненом ратном центру у америчкој савезној држави Вирџинија 1956. године, уз њу је радила само још једна црнкиња и двојица црнаца.

„Носила сам тај терет на својим плећима, мислећи да морам да будем најбоља што могу", каже она.

„Увек сам радила све како треба, да бих послужила као пример другима који су долазили за мном, а посебно женама."

„Радила сам вредно на томе да будем јака и одржим корак с осталима најбоље што умем."

Вест је рођена 1930. године у Округу Динвиди, у држави Вирџинија - „у руралном типу места", како га сама описује.

Многе породице око њих биле су наполичари - радници на фарми који су морали да предају део својих усева власницима земље.

Њена породица имала је сопствену малу фарму и она је морала да ради у пољу с њима.

„Претпостављам да је то било помало супротно од онога што сам имала на уму да бих желела да радим", каже она.

Вест је била амбициозна; није желела да остане ту да бере дуван, кукуруз или памук као људи које је сретала око себе.

А није желела да ради ни у оближњој фабрици, тресући листове дувана у комадиће довољно ситне за цигарете или луле.

„Испрва сам мислила да морам да се преселим у велики град. Мислила сам да ће ме то спасти села и поља", каже она.

Зашто жене имају мање моћи него што мислите

Етиопија добила прву председницу

Сат који је проналазача коштао милионе

„Али онда сам стекла више образовања, почела да добијам боље оцене, схватила да је образовање оно што ће ме спасти."

У њеној школи, деци која су била најбоља у својој генерацији нуђена је стипендија на локалном универзитету.

Њена породица „није имала много новца" и Вест је знала да је то њена једина велика шанса.

Радила је марљиво, матуриравши с најбољим оценама у средњој школи, што јој је обезбедило поменуту стипендију.

„Кад је дошло време да се иде на колеџ, нисам баш знала који смер да одаберем", каже она.

„Покушавали су да ме посаветују, будући да сам била добра у свим областима, да треба да одаберем науку, математику или нешто што је теже и што аутоматски не бира много људи."

Шта је 100 жена?

ББЦ 100 жена током читаве године наводи 100 утицајних и инспиративних жена из свих делова света. Снимамо документарце, репортаже и интервјуе о њиховим животима, посвећујући више простора причама у којима жене носе централну улогу.

Пратите ББЦ 100 жена на Инстаграму и Фејсбуку и придружите се дискусији.

Изабрала је математику, предмет који су на њеном колеџу углавном студирали само мушкарци.

„Осећали сте се помало другачије. Нисте се баш уклапали као што бисте на студијама домаћинствa."

„Увек се такмичите са другима и покушавате да опстанете зато што се налазите у групи другачијих од себе."

Оно мало њених другарица из одељења после школовања је кренуло да ради у просвети. Вест је такође неколико година предавала, али њена диплома значила је да има прилику да се запосли и негде другде, и она је прешла да ради у морнаричку базу у Далгрену.

Вест би сакупљала и обрађивала податке са сателита, користећи их да одреди њихову тачну позицију.

Те информације на крају ће помоћи да се развије ГПС.

„Долазили бисмо и седели за нашим радним столовима и гађали се логичким објашњењима, пролазили све кораке које би неко морао да пређе да би решио математички проблем", објашњава она.

Потом би радила са програмерима на функцијама које су морали да изводе масивни компјутери.

„Оператери би нас звали да нам кажу да је наш програм покренут и да можемо да сиђемо да га гледамо", каже она.

„И ми бисмо сишли и гледали како нешто крља тај велики компјутер. А онда бисте добили неке резултате."

„У девет од десет случајева ти подаци нису били у потпуности тачни, тако да сте морали да их анализирате и откријете шта је другачије у односу на оно што сте очекивали."

Истовремено док је Вест радила као математичар, покрети борбе за грађанска права почели су да узимају маха у Сједињеним Државама.

Кампања коју су предводиле личности као што су Мартин Лутер Кинг и Малколм Екс борила се против расизма широм земље.

Више од четврт милиона људи марширало је до Линколновог споменика да би слушало Кингов говор „Уснио сам један сан".

Али рад Вестове раздвајао ју је од тог покрета.

„Испоставило се да је за нас то било нешто сасвим друго, јер смо ми радили за владу и нисмо могли много да учествујемо у невладиним активностима ван базе", каже она.

„Живели смо у бази и нисмо много комуницирали са заједницом око нас."

„Нисмо се мешали у покрете борбе за грађанска права, делом зато што није било безбедно то радити због нашег посла."

Недуго након што је почела да ради у бази, Вест се заљубила у човека који ће јој постати муж - у Ајру Веста, једног од двојице њених црних колега. Они су се венчали, засновали породицу и проживели заједно више од 60 година.

Она је наставила да ради као математичарка и њен велики труд награђен је кад ју је шеф одсека предложио за званичну похвалу 1979. године.

Вест је тада предложена за менаџера пројекта у пројекту радарске алтиметрије Сисат, првом сателиту који је могао на даљину да осети океане.

Повукавши се 1998. године, после каријере која је трајала више од 40 година, она и Ајра одлучили су да обележе ово ново поглавље у њиховим животима путовањи

А потом се Вест вратила образовању - кренула је да ради на свом докторату, али је доживела мождани удар.

Он је утицао на њен слух, вид, равнотежу и покретљивост, и оставио је у стању очајања.

„Одједном", каже она, „јавиле су ми се ове речи:

'Не можеш да останеш у кревету, мораш да устанеш и завршиш докторат.'"

И она не само да је докторирала, већ се ухватила у коштац и с другим изазовима по њено здравље, укључујући рак дојке који јој је откривен пре неколико година.

Тек кад је чланица њеног универзитетског сестринства, Алфа Капа Алфа, прочитала кратку биографију коју је Вест приложила за факултетску функцију, њена достигнућа су доспела у жижу јавности.

Од тада, чланци о Вест почели су да се појављују у локалној штампи, ученици су почели да пишу саставе о њој и Сенат Вирџиније јој је званично указао посебну почаст.

Заједничка резолуција, усвојена у фебруару, похвалила ју је „за њену пионирску каријеру у математици и кључне доприносе модерној технологији".

У поруци о Месецу црначке историје, написаној 2017. године, капетан Годфри Викс, тада командујући официр у Далгрену, рекао је да је Вест одиграла „кључну улогу" у развоју ГПС-а.

„Када је Гледис Вест започињала каријеру као математичарка у Далгрену 1956. године, вероватно није ни сањала да ће њен рад утицати на свет у деценијама које долазе."

„Мислим да јесам помогла", каже она, говорећи о томе како је постала узор другим женама.

„Остварили смо велики напредак у односу на моје почетке, јер сада макар можете да говорити о тим стварима и будете мало отворенији."

„Раније сте се дошаптавали и стидљиво размењивали погледе, али сада се свет мало више отвара и олакшава живот женама."

„Али оне и даље морају да се боре."