Извештај Светске организације за природу: Људска потрошња одговорна за нестанак животињских врста
Аутор фотографије, AFP
„Потрошња која је експлодирала" изазвала је огроман степен нестанка животињских врста у последњих неколико деценија, тврди група за конзервацију Светске организације за природу (WWF).
У извештају ове организације стоји да је нестанак различитих врста кичмењака - сисара, рибе, птица, водоземаца и рептила - достигао 60 одсто између 1970 и 2014.
"Земља губи биодиверзитет брзином која је виђена само током масовних уништења", стоји у извештају „Жива планета" организације WWF.
Овај извештај захтева постављање нових циљева за одрживи развој.
Извештај „Жива планета" који се објављује сваке две године процењује стање животињских врста на свету.
У издању из 2018. стоји да само четвртина земљине површине није под утицајем људске активности, а да ће до 2050. та територија износити десетину површине земље.
На промену је утицала повећана производња хране, као и потражња за енергијом, земљиштем и водом.
Иако је губитак шума донекле надокнађен пошумљавањем у неким регионима у последњих пар деценија, губитак је „увећан у тропским шумама, које садрже највећи степен биодиверзитета на земљи", пише у овом извештају.
Наводно су Јужна и Централна Америка претрпеле најдраматичнији пад у броју врста кичмењака - губитак од 89 одсто у односу на седамдесете.
Врсте које живе у морској води су посебно под ризиком, стоји у извештају. Загађење пластиком је примећено у најдубљим деловима светских океана, између осталог на дну Маријанског рова у Пацифику.
Слатководне врсте које насељавају језера, реке и мочваре забележиле су пад популације од 83 одсто у односу на седамдесете, пише у овом извештају.
Светска организација за природу позива да се „донесе нови глобални договор између људи и природе", попут Париског споразума из 2015, чији је циљ да се смањењем емисије гасова стаклене баште утиче на климатске промене.
„Доносиоци одлука на свим нивоима морају да направе исправне политичке, финансијске и потрошачке изборе како бисмо постигли визију да људски род и природа развијају у хармонији на овој једној планети коју имамо" пише у овом извештају.
Подаци, сакупљени из различитих студија, обухватају више од 16.700 популација које припадају 4.000 врста широм света.
Методологија коју користи овај фонд је већ била предмет критика. Један конзерватор природе изјавио је за ББЦ у 2016. да подаци коришћени у извештају из те године фаворизују Западну Европу, пошто је лакше доћи до података из овог региона.
Шта бројке показују
Роберт Каф, шеф статистичког одељења, ББЦ вести
Овај извештај показује да се број животињских врста нестаје узнемирујућом брзином. Али нам не говори да смо изгубили 60 одсто животињских врсти.
„Индекс живе планете" прати пад сваке појединачне врсте, а не губитак свеокупне животњске популације.
Огроман проценат пада код ретких врсти неће утицати на укупан број животиња на свету. Али ће утицати на стопу просечног нестанка животиња.
Замислите да на свету постоје само две врсте: жабе и панде. И ајде да кажемо да зелене жабе, којих има више милиона, не показују никакав пад. С друге стране, јадне, стидљиве панде су доживеле пад од 100 јединки на 20, значи 80 одсто их је нестало.
У просеку, стопа нестанка животињских врста износи 40 одсто. Али укупан број животиња на свету се није пуно променио.
То нам говори „Индекс живе планете" - којом стопом расту или нестају појединачне врсте.
Али то није исто као и рећи да је на планети нестало 40 одсто (или 60 одсто) животиња.
