Бивши Трампов саветник жели десничарску "супергрупу" Европе

Популисти и десничари су дошли на власт у Италији, Мађарској и Аустрији, а сада некадашњи саветник Доналда Трампа планира да прошири њихов утицај широм Европе.

Стив Бенон сања о томе да десничарска „супергрупа" добије популистичко упориште у Европском парламенту након избора следеће године.

Међутим, његови планови изазвали су оштре реакције широм политичког спектра.

Док један немачки министар напада Бенонову „мржњу и лажи", неке популистичке фигуре нису импресиониране идејом да се Американац у Бриселу јавно заклиње да ће их ујединити.

Стручњак за европска питања Александер Кларксон наводи да се „већина таквих партија заснива на антиамериканизму".

Шта Банон планира?

Бивши главни стратег председника САД Доналда Трампа отпутовао је у Европу након одласка из Беле куће, након чега је напустио и десничарски портал Брајтбарт.

Бенон сада планира популистичко ширење по Европи.

Како каже, све је почело са Брегзитом у јуну 2016. године и наставило се Трамповом победом у новембру, након чега су успех забележиле и две популистичке партије у Италији.

Италија је „на челу промена у Европи", сматра Бенон и додаје да је мађарски премијер Виктор Орбан доказ да порука грађана Европе гласи „желимо своје земље назад".

Следећи корак, сматра Бенон, јесте формирање непрофитне организације „Покрет" (The Movement) у Бриселу и тражење људи који ће помоћи саветима о ширењу порука и „таргетингу".

Уколико то звучи као случај „Кембриџ аналитике" и коришћења Фејсбук података како би се привукли гласачи у САД, Бенон је био у борду директора те компаније.

Рахим Касам, бивши помоћник бившег лидера УКИП-а Најџела Фаража се придружио Бенону и позива Брисел да „се спреми за популистички, националистички покрет у Европи", преноси Ројтерс.

„Почели смо формирање", рекао је он и нагласио питања суверенитета, контроле границе и запошљавања.

Сорос против Брегзита: ЕУ „у кризи”

Трамп: Немачка је под руском контролом

Миграције „угрожавају слободан проток људи“

Шта Бенон види као први корак?

Први тест су избори за Европски парламент у мају 2019. године.

„Покрет" ту изазива рад Џорџа Сороса чија Фондација за отворено друштво већ деценијама у Европи промовише либералну демократију.

Разлика је бити у томе што ће „'Покрет' бити на страни обичних људи", каже Касам.

Већ постоји шаблон.

Мађарска „нелиберална демократија" премијера Виктора Орбана већ је протерала Соросову фондацију из Мађарске и криминализовала подршку азилантима.

Бенон за Орбана каже да је „Трамп пре Трампа", као и „прави патриота, прави херој".

У говору у Будимпешти у мају Бенон је изјавио да је европски „популистички и националистички револт" 18 месеци до две године испред америчког, а пре свега због рада Фаража, Орбана и лидера две италијанске владајуће партије - Лиге и Покрета пет звездица.

Такође, Бенон је истакао и да је он заслужан за то што су се две италијанске партије ујединиле неколико дана после избора.

У Француској је бину делио са десничарском лидерком Марин ле Пен, која је 2017. покушала да постане француска председница, али је изгубила од Емануела Макрона.

„Нека вам говоре да сте расисти, нека вам говоре да сте ксенофоби, нека вам говоре да сте примитивни. Носите то као медаљу части", рекао је Бенон окупљенима.

Према његовим речима, новац не би био проблем, могао би да прикупи дољоно за популистичке покрете широм Европе, укључујући и партију екстремне деснице Шведске демократе и националистичку Партију Финаца.

Шведске демократе желе на изборима у септембру да остваре свој највећи успех до сада. Последња истраживања јавног мњења показују да је имају подрушку више од 18 одсто бирача.

Према Беноновим речима, то не би коштало много - Брегзит је изграђен на малим донацијама, док су италијански популисти користили своје кредитне картице.

Какве су реакције?

Реакције су до сада биле непријатељске, или у најбољем случају хладне.

Немачки министар Михаел Рот изјавио је да Европљани не би требало да се плаше „националистичких кампања којима би Бенон волео да обори Европу на колена".

„Наше вредности су јаче од његове мржње и његових лажи", наводи Рот.

Било је оштрих реакција и од других немачких партија - из Стране слободних демократа наводе да је то „директан напад на Европску унију и европске вредности".

Само је Алис Видел из десничарске Алтернативе за Немачку рекла да су Бенонове идеје „веома узбудљиве и амбициозне".

Ипак, њен колега Јерг Мојтен је истакао да „у основи нема потребе да их тренира неко изван Европске уније".

То не значи да Мојтен није подржао идеју о уједињеном популистичком фронту европске деснице против имиграције.

Алтернатива за Немачку одржала је о томе 2017. конференцију са италијанском Лигом, Слободарском странком Аустрије, француским Националним фронтом и холандским политичарем Гертом Вилдерсом.

Слична порука стигла је и од аустријског посланика са деснице Хералда Вилимског, чија Слободарска странка већ дели власт са конзервативцима канцелара Себастијана Курца.

„Наставићемо да радимо на овоме без спољних утицаја", каже он.

Иако није искључио неке облике сарадње, рекао је да би могао да процени да ли ће ње бити само уколико би Бенон предложио нешто конкретно.

За то време је мало реакција о Беноновим идејама стигло из Италије и Француске.

Бенон изгледа да не разуме да је већина популистичких партија антиамеричка, каже Александер Кларксон са европских студија на Краљевском колеџу у Лондону.

„Уколико прихвате Трампа, онда ће се сав тај антиамериканизам окренути против њих, нарочито у Француској", каже он.

„Зато је већина тих партија свесна да је сарадња са Беноном веома ризичан потез".