Уганда: Нови закон уводи порез на „трачеве“ на друштвеним мрежама

Парламент Уганде усвојио је закон који уводи контроверзну таксу за све оне који користе друштвене мреже.

Корисници Фејсбука, Вoцапа, Вајбера и Твитера од сада ће дневно морати да плаћају 0,05 долара.

Иницијативу да се донесе нови закон покренуо је председник Уганде Јовери Мусевени који верује да коришћење друштвених мрежа поспешује трачеве.

Нови закон ће почети да се примењује од првог јула, иако је нејасно на који начин ће се примењивати.

Закон уводи још неколико такси, између осталих и порез од један одсто на све новчане трансакције које се обаве преко мобилних телефона.

Квиз: Колико знате о примени Опште уредбе у Србији

Интернет смишљен у древној Индији

Министар финансија Дејвид Бахати рекао је парламенту да је пораст такси неопходан како би Уганда отплатила национални дуг који не престаје да расте.

Стручњаци и један од водећих провајдера интернет услуга сумњају да ће нови закон моћи да се примењује, јавња ББЦ репортерка из Уганде Катрин Бјариханга.

Влада се трнутно труди да региструје СИМ картице грађана.

Од 23,6 милиона корисника мобилних телефона у Уганди, само 17 милиона користи интернет.

Нејасно је како ће државни званичници пратити приступ друштвеним мрежама.

Председник Мусевени је нови закон предложио у марту ове године. У писму које је послао министру финансија инсистирао је на томе да се приходи који се прикупе од такси искористе како би се „држави помогло да се носи са последицама трачева".

Ипак, председник сматра да не треба уводити порез на пренос података на интернету, јер се светска мрежа показала као корисна „када су у питању образовање и истраживања".

Критичари кажу да нови закон штети слободи изражавања.

У то не верује министар финансија Уганде Матиа Касаија.

„Потребан нам је новац како бисмо заштитили земљу и струју учинили доступнијом што већем броју људи који би онда могли да користи друштвене мреже", рекао је агенцији Ројтерс.

Друштвене мреже су постале важан алат у политици Уганде, како за владајућу партију, тако и за опозицију, објашњава дописница ББЦ из Уганде.

Током председничке кампање 2016. године, приступ појединим платформама је био ограничен. Председник је то објаснио потребом да се спречи „ширење лажи".

Још неколико земаља источне Африке доноси сличне законе.

Влада Танзаније је 29. маја 2018. добила спор против противника нове регулативе која блогерима намеће плаћање лиценце и налаже да јасно наведу изворе финансирања.

Нови закон о сајберкриминалу у Кенији ступио је на снагу 30. марта.

Новинари и блогери ове земље успели су на суду да блокирају део закона који забрањује „лажне" информације. Сматрају да је циљ био да се запуше уста независним медијима.