Затвор без чувара и оружја у Бразилу

Првог дана у својој новој ћелији, Татјана Кореја де Лима није могла себе да препозна.

„Чудно је поново видети себе у огледалу ", каже ова двадесетшестогодишњакиња, иначе мајка двоје деце, која тренутно служи затворску казну од 12 година у Бразилу. „У почетку, нисам ни знала да сам то ја".

Ова јужноамеричка земља има четврту најбројнију затворску популацију на свету и често се затвори у овој земљи спомињу због лоших услова, хроничног недостатка простора и насилних инцидената између банди који доводе до смртоносних побуна.

Лима је недавно премештена из регуларног затвора у установу којом управља Асоцијација за заштиту и помоћ осуђеницима (Апак) у граду Итауна у држави Мина Жераис.

За разлику од већине затвора, који вам, како Лима каже, „украду женственост" у Апак затвору сме да носи сопствену одећу, има огледало, шминку и фарбу за косу.

Али разлика између затворских режима је суштинска.

Без чувара

Апак систем је добио признање као безбеднији, јефтинији и хуманији одговор на кризу у затворима у овој земљи.

Нови Апак затвор отворен је 20. марта у граду Рондонија, што је први оваква установа на северу земље и 49. у оквиру система којим управља ова асоцијација.

Сви затвореници у Апак систему су прошли кроз обичан затвор и морају да покажу да се кају и да су спремни да прате строги режим рада и учења, што је део филозофије овог система.

Индијски гуру осуђен на доживотни затвор због силовања девојчице

Не постоје чувари ни оружје и све посетиоце дочекују затворенице које откључају главна врата малог женског затвора.

Затвореница нас води ка „брачном апартману", светло обојеној соби у којој је брачни кревет, где жене могу да проведу интимне тренутке с партнерима,који их посећују.

Показује посетиоцима собу где жене обележавају бочице са сапунима, које ће бити продавани ван затвора.

Апак затворе је основала група католика 1972. и њима сада управља италијанска невладина организација АВСИ фондација и бразилско Братство за подршку осуђеницима.

Потпредседник организације АВСИ у Бразилу, Јакопо Сабатиело каже да су љубав и рад најважнији у овим казнионицама. „Овде се свакоме обраћамо по имену, а не по броју или надимку, који су стекли током криминалних активности", рекао је.

Опоравак

Затвореници су познати као рекуперадоси (људи који се опорављају), што одражава инсистирање Апака на рехабилитацији и ресторативној правди.

Они морају да уче и раде, често у сарадњи с локалном заједницом. Ако не раде или ако покушају да побегну, ризикују да буду враћени у затвор из кога су дошли.

У Апак затворима забележени су физички сукоби, али нико никада није убијен, каже Сабатиело.

Он каже да непостојање чувара смањује тензије. Неке од жена овде служе доживотне казне за стравичне злочине, али атмосфера је мирна.

„И даље покушавам да заборавим свој стари затворски број" каже Агимара Патрисија Силвија Кампос, која преводи затворски савет, чији задатак је да одржава комуникацију с затворским властима.

Кампос је провела четири месеца у обичном затвору, након пресуде за продају дроге, јер је у њеној кући, коју је делила с бившим мужем, пронађено 26 грама крек кокаина.

„Све смо биле бачене у једну просторију, нас 20 је спавало на поду на прљавим душецима, а храна је била нејестива", каже она.

Тврди да су њени рођаци претресани до голе коже пре уласка у затвор, на шта се такође жале и друге затворенице.

Окорели криминалци

Али ситуација у којој се нашла Кампос приказује и шири проблем у затвоирском систему Бразила. Стручњаци кажу да се жене често уплету у криминал преко партнера, а онда их убаце у ћелију са окорелим криминалцима.

То је један од разлога због којих је број жена у бразилским затворима у наглом порасту протеклих година.

„Нисам знала ништа о криминалу када сам отишла у тај затвор", каже Кампос. „Жена до мене је одсекла главу комшији и носила је у коферу."

Ова мајка двоје деце сада гули осмогодишњу казну кроз рад, и напредовала је до полуотвореног дела затвора.

Умањење казне кроз рад и учење је такође дозвољено у централним затворима, али се ретко примењује, каже судија Антонио де Карваљо, који подржава Апак систем у Итауни.

„Тужно је за централне затвора то што се Апак хвали јер поштује закон", каже он. „Немам сумње у то да је Апак ефективан начин да се затвореницима обезбеде људска права у казненом систему Бразила."

Љубав иза решетака

За сада, Лима остаје у затвореном делу затвора, са мање привилегија, и мора да заслужи боравак у полуотвореном.

Сви нови затвореници долазе у затворени режим, и морају да заслуже пребацивање у полуотворени. Потом могу да напредују и у отворени режим, где могу да напусте затвор једном недељно.

Ипак, чак и међу затворским зидовима Лима је нашла дечка.

Док седи у ћелији присећа се како су она и њена цимерка Вивијан Кампос почеле да се забављају са двојицом пријатеља из мушког Апак затвора након што су разменили писма путем затворске администрације.

„Да, волимо да спајамо људе", каже Едуардо Енрике Алвес де Оливиера из бразилског Братства за подршку осуђеницима. „Желимо да се сви овде осећају добро".

У дворишту затвора, испод мреже које делимично покрива сунце, стоји порука Апака: „Нико не бежи од љубави."