Рада Ђуричин: Одлазак вечито насмејане глумице

Југословенска и српска глумица, вечито насмејана, скромна и оптимистична, Рада Ђуричин, преминула је у 91. години живота, саопштили су из Југословенског драмског позоришта (ЈДП).

Препознатљивог осмеха и ведрог духа, оставила је дубок траг на домаћој глумачкој сцени кроз десетине позоришних и филмских улога и хиљаде представа и у њеној више од 60 година дугој каријери.

„Задовољна сам и кад су ми мисли, упркос свему, позитивне. Посебно задовољство имам и кад осећам велику потреба да радим, да се предам својој уметности", говорила је Ђуричин.

Играла је, између осталог, у београдском Народном позоришту, Атељеу 212, Битеф и Звездара театру, али је највише улога остварила на сцени ЈДП-а, више од четрдесет.

Дневник Ане Франк, Кад су цветале тикве, 011, Буба у уху и Крај викенда само су неке од представа из њеног богатог глумачког портфолија.

Глумила је и у бројним серијама, попут Врућег ветра, и филмовима - Парлог и Осма врата, који су јој донели награде.

За живота је понела бројне глумачке награде, а 2018. је указом председника Србије добила златну медаљу за заслуге.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Радојка Рада Ђуричин је рођена 31. маја 1934. године у банатском граду Вршцу.

Акадeмију за позориштe, филм, радио и тeлeвизију у Београду уписала је 1954. у класи са великанима југословенског глумишта Велимиром Батом Живојиновићем, Николом Симићем и Ружицом Сокић.

Поред глуме, дипломирала је и на Филозофском факултету, југословенску књижевност.

Ђуричин је дебитовала главном улогом у представи Дневник Ане Франк Народног позоришта у Београду, 1958.

Исте године је постала чланица ансамбла ЈДП-а, њеног глумачког дома, где ће остати наредне четири деценије.

„На камeрним сцeнама Рада Ђуричин јe са посeбним жаром крeирала и играла монодрамe и дуодрамe, и за њих добијала наградe", наводе из овог београдског позоришта у опроштајном тексту од њихове колегинице.

Остаће упамћена и по улогама у представама 011, Похвала лудости, Страх од летења и Крај викенда које су имале више од 500 извођења широм Југославије, али и у иностранству.

Једна од најзначајнијих улога Раде Ђуричин била је Рајмонд Шандебиз у представи Буба у уху Жоржа Фејдоа, у режији Љубише Ристића коју је, од премијере 1971, у наредне четири деценије, играла скоро 2000 пута.

Прву улогу на филму остварила је 1959. у Осмим вратима Николе Тахофера тумачећи жену у црнини која јој је донела Дебитантску награду на Филмском фестивалу у Пули.

Играла је у тридесетак играних филмова и педесетак телевизијских продукција и објавила две књиге Тајна црнe рукe: днeвник јeднe глумицe (1999) и Мојe монодрамe (2005).

Била је удата за Драгослава Поповића, професора на Електротехничком факултету у Београду, са ким има сина Радана, филмског сниматеља.

Опроштај од колега

Од познате глумице су се опростиле бројне колеге.

Глумац Војислав Воја Брајовић је рекао да је Рада Ђуричин „сигурно његова најтрајнија веза на сцени".

„С њом сам одиграо преко хиљаду представа на сцени Југословенског драмског позоришта, заправо, избројао сам хиљаду и сто, у којима смо били непосредни партнери.

„Толике године, толика сарадња, толика присност", рекао је за лист Данас, прослављени глумац.

На једној од последњих представа Шупљи камен Николаја Кољаде, одиграној у Театру Вук, сарађивала је и са редитељком Тањом Мандић Ригонат.

„Лик Вере Сергејевне, професорке књижевности, маестрално је одиграла.

„И сад чујем њен глас како изговара реплике и смех публике, и видим Ланета црвеног у лицу који се труди да на сцени приватно не прасне у смех", присетила се редитељка за Данас.

За Ђуричин, коју су поредили и са британско-холандском глумицом Одри Хепберн, каже да је била „изузетно образована и радознала", провевши „леп дуговек живот испуњен уметношћу и осмехом".

„Али оно што ћу памтити су наше пробе пуне смеха, љубави и жеље за игром, оном најсуптилнијом", истакла је Мандић Ригонат.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]