Русија и Украјина: Зашто је драстично порастао извоз Србије у Киргизију

Откако је пре две године почео рат у Украјини, извоз Србије у Киргизију, некадашњу совјетску републику, букнуо је до неслућених висина.

Ако се пореде подаци од 2017. до 2022. - просечна вредност извоза у ову средњеазијску државу износила је око десетак милиона америчких долара годишње, да би 2023. достигла 81 милион и наставља да расте.

Највише се, према подацима Привредне коморе Србије. извозила војна роба, што је највероватније муниција, иако нема прецизних података.

Колико се бизнис са том државом развија показује и то што је током 2021. свега девет фирми из Србије продавало робу у Киргизију, а 2023. у том послу их је било 153.

На питања шта се променило од почетка рата у Украјини у трговини Србије и Киргистана и да ли је повећани извоз само успутна станица ка Русији, нису одговорили ни премијер Србије Милош Вучевић, ни министар трговине Томислав Момировић.

Да се не ради само о повећаном извозу Србије, већ и бројних европских земаља, показују подаци Међународног монетарног фонда које је објавио стратег америчке инвестиционе банке Робин Брукс.

„Извоз у Киргистан је скочио широм Европе (црна линија), али скоро да нема пораста увоза према киргиским подацима (плаво).

„Киргистан је само адреса која стоји на фактури, а права дестинација је Русија. То је јавна тајна, а Европска унија скреће поглед", написао је Брукс на Иксу, објавивши графиконе.

Подаци се односе на Немачку, Чешку, Италију, Литванију и Пољску.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Случај Србија

Брукс се посебно осврнуо на Србију, истичући да је „као суверена земља, потпуно слободна да буде проруски сателит на Балкану".

Међутим, он инсистира да би због тога Европска унија требало да Србији одузме статус кандидата за чланство.

Србија је статус кандидата стекла још 2012, али од почетка инвазије у Украјини није увела санкције Русији.

„Тиме се заобилазе санкције Русији, тако добијају различиту опрему од земаља из Европе, а из Србије добија војну опрему, која је вероватно у виду миниције и делова за оружје.

„Пошто се извозе и машине за брушење и куглични лежајеви, то се све може користити за потребе рата", каже Александар Матковић, сарадник Института економских наука.

Подсећа да је Србија потписала Споразум о слободној трговини саземљама Евроазијске уније у Москви октобра 2019.

Поред Русије, чланице ове уније су Јерменија, Белорусија, Казахстан и Киргизија.

„Споразумом је било предвиђено је да се извози ракија, воће и цивилне ствари, а видимо да се извози нешто јаче од ракије.

„Тиме се санкције Русији обесмишљавају", додаје Матковић.

Споразум је ступио на снагу јула 2021. и изазвао критике Европске уније.

Из Брисела су поручили да ће Србија морати да раскине све споразуме о слободној трговини кад постане чланица ЕУ, што укључује и овај.

„Пошто сад знамо да Србија учествује у војном оспособљавању Русије, Влада би требало да објасни шта се дешава", додаје Матковић.

Шта се извози?

Прошле године је војна роба чинила највећи део извоза и то у вредности већој од пет милиона америчких долара.

Током 2024. највише се у Киргизију извозе мерачи притиска течности, машине за брушење, пластични производи, али и црева, камиони, моторна уља и мазива, војна роба, хартије, картон и препарати против детонације.

Србија углавном купује од Киргизије пасуљ и боранију, који су чинили 70 одсто увоза.

И вредност увоза је порасла, али умереније - са 6,5 милиона долара 2021. на 13 милиона 2022. и 2023. године.

Према подацима Међународног монетарног фонда, извоз из Србије за Киргизију је са 1,48 милиона долара у 2021, порастао на 12,78 милиона 2022. и затим на 81,1 милион у 2023. години.

То потврђују и подаци Привредне коморе Србије који показују да је само у првом тромесечју 2024. године у Киргизију извезена роба у вредности од готово 48 милиона долара, што је готово четири пута више него у истом периоду 2023.

Киргизија укратко

Западна роба

О томе да европски производи чији је извоз формално забрањен и даље стижу у Русију, углавном преко централне Азије, било је речи прошле године и у Европском парламенту.

Један од посланика је навео да је у фебруару 2023, Европска банка за обнову и развој објавила извештај који показује да је извоз из ЕУ и Велике Британије у Јерменију, Киргистан и Казахстан порастао за 90 одсто након увођења санкција.

Нешто од тога је високотехнолошка роба коју користи војска у Русији.

Извоз из Немачке у Киргистан порастао је за 949 одсто, на износ од 170 милиона евра, пише агенција Ројтерс на основу званичне статистике.

Немачка је у многоме била ослоњена на руски гас и било је веома тешко нагло прекинути трговину између те две велике земље, каже и Александар Матковић.

„Ово је део већег проблема јер видимо да санкције Русији нису потпуно успеле.

„Извоз робе у Русију заобилазним земљама попут Киргистана и Србије је допринео томе", напомиње он.

Није само Европа

Брукс је навео и да су и Јужна Кореја, Кина и Турска недавно откриле Киргизију као чвориште за претовар западне робе на путу за Русију.

„Врло мало добара која формално стигну у Киргизију заиста и заврше тамо.

„Већина их иде право за Москву, Запад треба да заустави ове нелегалне шеме", написао је Брукс.

Трговински подаци Киргистана пркосе економској логици, сугеришући да је огромна количина његовог увоза намењена трећој земљи - Русији, пише у анализи и Џозеф Вебстер из Атлантског савета.

„Киргистански претовар робе двоструке намене у Русију, укључујући кугличне лежајеве, резервне делове за возила и друге артикле, имао је директне војне импликације за инвазију Украјине", закључује Вебстер.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]