Си Ђинпинг: Шта је кинеска заједничка будућност на коју се Србија обавезала

Попут заљубљеног пара, са сјајем у очима и титравим осмесима на лицу, Александар Вучић и Си Ђинпинг обавезали су се на заједничку будућност током посете кинеског шефа државе Београду.

Председници две земље потписали су заједнички документ компликованог назива - Изјаву о продубљивању и подизању свеобухватног стратешког партнерства и изградњи заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери.

Србија је прва у Европи пристала да буде део глобалне кинеске иницијативе која се залаже за лепе и тешко оствариве принципе попут мира у свету, заједничке безбедности, или равномерног развоја различитих региона на планети.

Била је прва у овом делу Европе и када је 2016. потписала Споразум о свеобухватном стратешком партнерству са Кином.

„Србија има ту ексклузивну позицију и ово је суштински помак у односима две земље", каже Ненад Стекић са Института за међународну политику и привреду.

Одлуку да се потпише оваква изјава која није споразум сматра добрим дипломатским решењем.

„Кад имате свеобухватно стратешко партнерство не можете имати више од тога, али је пракса показала да су две државе дефинитивно развиле односе у свим сферама", каже Стекић.

Идеја заједничке будућности је у ствари концепт мултиполарног света - што значи да постоји више центара моћи, објашњава он.

'Тешко оспорива, али бесмислена формула'

Анализа Жана Пјера Кабестана, професора и вишегистраживача Азијског центра у Паризу

Кина покушава да убеди што више земаља да подрже ову формулу.

Она је део иницијативе Сија Ђинпинга да унапреди дипломатски утицај Кине на међународном плану.

Заједничка будућност за човечанство (...) је нека врста свеобухватне и тешко оспориве, али и бесмислене формуле којој је једини циљ да измери спремност партнера да се сагласе са Кином.

Она је знак симболичког и дипломатског усклађивања који је важан Пекингу, али не толико и њиховим партнерима.

Они често упадну у замку, не схватајући да је то начин промовисања кинеске моћи и утицаја којом се јача њена симболичка и реторичка моћ.

Уједно је то и стратегија да се легитимише кинески политички систем и обришу политичке или идеолошке разлике између кинеске диктатуре и осталих система, попут демократије.

Неке агенције Уједињених нација, као и генерални секретар, били су међу првима који су подржали ову формулу, али већина западних земаља одбија да то учини.

Кина се принципијелно противи савезима и више воли „партнерства" која постају „стратешка" и „свеобухватна".

На Србију ће то првенствено утицати кроз ближе политичко и економско партнерство са Кином које ће је додатно удаљити од пријема у ЕУ.

Још је важније да би Споразум о слободној трговини, које су обе земље потписале, могао бити укинут уласком Србије у ЕУ.

То значи да Србија није спремна или не жури да се придружи ЕУ и радије би да остане изван као земља кандидат, што дуже може, бар док се не реши питање Косова.

Како је почело?

Си Ђинпинг је у Кини, као и Вучић у Србији, на власти од 2012. године.

Током његових мандата, Кина је постала ауторитарнија земља која гуши сваку побуну, критичаре, па чак и утицајне милијардере и компаније.

Неки су га описали као „најауторитарнијег вођу од председника Мао Цедунга".

У међународној сфери још од 2013. заговара идеју о заједничкој будућности, где се сад и Србија уписала.

Иако звучи апстрактно широј публици, то није нов концепт, већ је део политичке мисли коју сваки кинески председник има, почев од Мао Цедунга, каже Стекић, аналитичар који ради у оквиру Центра за студије „Појаса и пута" у Београду.

На њу се надовезују и две засебне иницијативе: Глобална безбедносна- антиблоковска, јер позива земље да се не сврставају у војне савезе, попут НАТО-а, и Глобална развојна иницијатива, која подстиче равномернији развој различитих региона.

„Генерални секретар УН је развојну прогласио иницијативом од општег значаја за читаво човечанство.

„Она има неколико принципа, неки су помало чудни - хармонија између људи и природе", каже уз осмех Стекић.

Да је циљ Кине декларативно бољи и лепши свет, али без јасних упута како до њега стићи, видело се и током посете Сија Ђинпинга Владимиру Путину у Москви 2013.

Још тада је Си рекао да пријатељство Кине и Русије гарантује „стратешку равнотежу и мир у свету".

Ове две земље, сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, често имају усаглашене ставове о глобалним питањима, а за власти у Београду је значајно да нису признале Косово.

Све три деле и критички став према НАТО савезу.

Кинеско противљење Алијанси је посебно истакнуто симболичким датумом доласка Сија Ђинпинга у Београд на 25. годишњицу напада на амбасаду његове земље током НАТО бомбардовања Југославије 1999, када је погинуло троје кинеских држављана.

Иако је НАТО рекао да се радило о грешци и плаћена је и одштета, Си Ђинпинг је поновио да „кинески народ то никад неће заборавити".

Пре него што је пристала на заједничку будућност са Кином, Србија је од 2017. део кинеске Иницијативе Појас и пут, другог важног стуба политике Сија Ђинпинга.

Иако већ окупља 150 земаља и вредност пројеката се мери билијардама долара, Пекинг има још веће планове за нову верзију античког кинеског Пута свиле, који би могао да буде темељ „глобалне заједнице заједничке будућности", писао је ББЦ.

У два документа објављена 2022. године, Кина је рекла да ће њен облик глобализације бити праведнији и мање осуђујући од оног који воде „хегемоничне" западне силе које хоће „игру у којој нико не добија".

Далеко од тражења доминације, како ову иницијативу виде критичари, Кина тврди да „помаже другима да успеју у потрази за сопственим успехом".

Овај пекиншки експеримент је моћно оружје за ширење утицаја, али питање је да ли свет жели светски поредак предвођен Кинезима, писала је ББЦ новинарка Теса Вонг.

Шта за Кину значи идеја заједничке будућности?

Овај концепт подразумева нови тип међународних односа, каже Ванг Јивеи са Института за међународне односе Ренмин универзитета у Кини.

За разлику од војних савеза, који су искључиви и подразумевају да нека држава уђе у заштиту друге велике силе, кинеска иницијатива се томе противи, објашњава он за ББЦ на српском.

„Ово је инклузивније и више je визија новог света, нове ере, a има и конкретних акција и планова, шта земље које су део тога треба да ураде у глобалној сфери и на домаћем плану.

„Заправо, рећи ћу да учимо од Уједињених нација", каже професор из Кине.

Заснива се на пет стубова - дуготрајном миру, заједничкој безбедности, међусобним користима, заједничком развоју и очувању животне средине, набраја.

„Имамо Иницијативу Појас и пут која премошћава јаз између сиромашних и богатих земаља, као и различитих региона.

„Систем међународних односа треба да буде инклузивнији, на пример, 85 одсто људи живи у земљама у развоју, а немају довољно моћи да се изборе, попут Индије", каже Ванг Јивеи.

Засад окупља поједине афричке земље, као и Лаос, Пакистан, Авганистан, Индонезију и друге чланице Асоцијације нација југоисточне Азије, сматра професор.

Погледајте снимак дочека Сија у Београду:

Где је ту Србија?

Ако Србија и Кина деле будућност, то значи да имамо дугорочно стабилно поверење, а да се може очекивати и више улагања из Кине, каже Ванг Јивеи.

„Реч је о стратешким инвестицијама у будућност, на пример, изградњи инфраструктуре, мрежа, енергетици, вештачкој интелигенцији, зеленој енергији.

„Будућност Србије је све више повезана са будућношћу Кине, заправо", истиче Јивеи.

Од тога и читава Европа може имати користи, сматра он, наводећи пругу од Србије до Мађарске која, ако се повеже на југу са лукама у Грчкој, или на западу са Хамбургом, може бити важно транспортно чвориште, а могу се очекивати и додатна улагања.

У оквиру кинеске иницијативе Појас и пут, у Србији је већ изграђено неколико великих инфраструктурних пројеката, али је током претходних 10 година и дуг према Кини нарастао 12 пута, до 3,7 милијарди евра 2023. године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]