Резолуција Европског парламента: Избори у Србији нерегуларни, тражи се међународна истрага и замрзавање средстава ЕУ

Парламентарни и локални избори у Србији 17. децембра „нису били поштени" и потребно је спровођење независне међународне истраге наводних нерегуларности са посебном пажњом на изборе у Београду, наводи се у Резолуцији о ситуацији у Србији после избора, коју су у четвртак усвојили посланици Европског парламента.

Резолуције овог тела нису обавезујуће, али исказују политичке ставове представника странака које долазе из свих чланица ЕУ.

Због константне и систематске злоупотребе институција и медија, избори су били „испод очекиваних стандарда земље кандидата за чланство у ЕУ", закључили су европарламентарци.

„Ако српске власти не желе да примене главне препоруке о изборима, или уколико се истрагом утврди да су директно умешане у изборну крађу, посланици позивају Европску унију да суспендује средства на основу озбиљног кршења владавине права", наводи се у саопштењу Европског парламента.

Додаје се и препорука да се приступни преговори са Србијом наставе тек када земља постигне напредак и спроведе препоруке ОЕБС-а и Венецијанске комисије о изборним условима.

За усвајање резолуције је гласало 461 од 705 посланика Европског парламента, против су била 53, а 43 су била уздржана.

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је раније за телевизију Хепи да резолуција о Србији садржи аргументе који су „на нивоу 'Радио Милеве'".

Резолуције ЕП представљају „политички документ, који није обавезујући", па оно што се у њима наводи не доноси директне последице по државу или појединце, објаснио је Владимир Међак, правник и члан Европског покрета у Србији, за ББЦ на српском у октобру прошле године, када је ЕП донео резолуцију о нападу у Бањској на Косову.

Извршна власт у ЕУ лежи у рукама Европске комисије и Европског савета, али резолуције парламента могу да буду показатељ расположења и будућег деловања блока, додао је он.

„АРезолуција има велики политички значај јер је усвајају партије које чине и Европску комисију, а и руководе земљама преко својих влада", објашњава Међак.

Ивана Радић Милосављевић, доценткиња на Факултету политичких наука, у марту 2022. године за ББЦ на српском објаснила је да „парламент често говори нешто што сви мисле, посебно када нема консензуса међу државама чланицама да се нека званична одлука донесе".

„Парламент има опцију да донесе мало слободнија тумачења и да позива чланице на неке потезе, о чему се званичници држава чланица не би усудили да говоре", казала је она.

Доценткиња је подсетила и да су посланици у Европском парламенту често представници истих политичких партија као и званичници у Европском савету и Европској комисији, па утицај усвојеног става може бити већи од његове правне снаге.

Шта пише у резолуцији?

Посланици ЕП указују да је изостала реакција институција на „озбиљне сумње да су вршиоци јавних функција умешани у манипулисање изборима".

Осудили су и слабе резултате у испитивању и кажњавању нерегуларности, међу којима наводе незаконито прекрајање бирачких спискова, притиске и застрашивања грађана и кандидата, као и корупцију и злоупотребу потписа и података становништва.

У Резолуцији се критикује и ширење дезинформација и неетичко извештавање медија током изборног процеса.

ЕП осуђује „одсуство медијског плурализма током кампање и објављивање пристрасних извештаја у корист носилаца државних функција".

„Током претходне деценије, колико је председник Александар Вучић на власти, имамо константну ерозију медијских слобода у Србији, које карактерише политички притисак, претње, па чак и физички напади на новинаре", оценили су посланици.

Српски званичници спроводили су и „оркестриране нападе на посматраче избора, међу којима су и чланови Европског парламента", додаје се.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]