Србија: Спасавање животиња са Крчединске аде, ко је крив што су остале заробљене

Док се наставља спасавање животиња са Крчединске аде, речног острва на Дунаву у сремској општини Инђија, још није познато зашто су оне тамо данима биле заробљене без хране и помоћи.

Услед неповољних временских услова и високог водостаја, на дунавском острву, на око 60 километара узводно од Београда, остало је заробљено више десетина животиња, међу којима су најбројнија подолска говеда, али и дивљи коњи.

Није још тачно познато колико је грла било заробљено на Крчединској ади, али је процена да их је између 150 и 200.

Од уторка, 9. јануара на безбедно је пребачено неколико десетина изгладнеле и промрзле стоке.

„Не стајемо док не спасемо и последње грло", рекао је Мирко Мариновић из „Војводинашума" за РТС.

Приметио је и да су раније могли да реагују, јер Дунав није надошао преко ноћи.

Упоредо са спасавањем животиња трају и препуцавања сточара, власника заробљених грла, и политичара Маријана Ристичевића око тога ко је одговоран за ову ситуацију.

Већина крава и говеда који су пребачени са Крчединске аде, сада је у штали власника Миленка Плавшића из Ковиља који је за телевизију Н1 рекао да је у среду увече три сата стајао како би напојио и нахранио грла.

Претпоставља да ће му још грла угинути у наредним данима јер су у врло лошем стању.

Погледајте снимке са Крчединске аде:

После више од три недеље, пребацивање грла почело је у уторак скелом Јавног предузећа „Војводинашуме".

Једна тура пребацивања траје око 40 минута, а на скелу може да стане 30 до 40 грла, каже Мирко Мариновић из „Војводинашума".

На вишим деловима Крчединске аде било је заробљено око 200 животиња, пре свега говеда и коња.

Њима су у понедељак, 8. јануара полиција и војска допремали храну.

Шта кажу власници стоке?

Миленко Плавшић, сточар из Ковиља, данима је апеловао да се спасу његове животиње.

Када је акција спасавања почела, он је за РТС рекао да су његове животиње промрзле и гладне и да му се чини да фали један број телади.

Тада није био спреман да говори како су његове животиње остале заробљене, рекавши да је сада најважније да их пребаци до штале и нахрани.

Два дана после почетка акције спасавања, Плавшић каже за Н1 да су „криви људи" који наводно нису дозволили његовом синовцу да још средином децембра оде по стоку која је била на испаши на Крчединској ади.

Крајем прошле године, у Србији је било изузетно топло време и Дунав још није почео да расте.

Као једног од криваца што му је стока остала заробљена, Плавшић је у изјави за Н1 посебно поменуо политичара Маријана Ристичевића, посланика у досадашњем сазиву Скупштине Србије, иначе пољопривредника.

„Он је главни организатор свега", тврди Плавшић, који је оптужио Ристичевића и да му је раније, „са његовим људима отимао стоку".

Ристичевић је већ раније за лист Данас категорички одбацио било какве оптужбе и најавио тужбу против сточара из Ковиља.

Жељко Капижић, други сточар из Ковиља, рекао је за Н1 да су се они сами раније организовали и да су њиховом скелом пребацивали стоку у сличним ситуацијама.

„Увек смо тако спасавали, имали смо нашу скелу док нам нису одузели... Овако никад није било, ово је сад страшно", рекао је Капижић.

Шта тврди Ристичевић?

Маријан Ристичевић, посланик Народне сељачке странке, која је у коалицији са Српском напредном странком, изјавио је да није закупац државног земљишта на Крчединској ади.

„Ради се о два правна лица, ја нисам овлашћен да говорим о њима.

„Има још ту неких сточара, неки имају малу приватну имовину и у принципу се они свађају између себе. То са мном нема благе везе", рекао је Ристичевић за телевизију Прва, пренела је Бета.

Ристичевић тврди да земљиште, које је државно, није у његовом закупу, као и да је само једном био на том острву.

„То је било пре две године, када сам као председник (скупштинског) Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду заједно са 15 чланова одбора био тамо", навео је он.

Према његовим речима, половина земљишта Крчединске аде је шумско којим газдују „Војводинашуме", а друга половина су државни пашњаци који се издају у закуп.

Ристичевић је оптужио сточара Плавшића да је „узурпирао државно земљиште на Крчединској ади", јер се његово пољопривредно газдинство налази у Ковиљу у Јужнобачком округу, а острво је у Сремском округу.

„Очекујем да се коначно огласи Министарство пољопривреде и каже да ли је ово што ја тврдим тачно или не и да ли је господин (Плавшић), стоку са свог имања законито покренуо, преместио и узурпирао други део државног земљишта датог у закуп другим правним лицима", рекао је овај политичар.

Евакуација заробљених животиња паузирано је у четвртак, 11. јануара како би сточари могли да се побрину за грла која су већ пребацили у штале.

Многа су изгладнела и страхује се да ће још нека угинути.

Проблем је и како евакуисати дивље коње који нису баш навикнути на људе, осим кад им доносе храну.

Према процени стручњака, ово ће бити највећи задатак спасилачке мисије.

„Коњи су дивље животиње и већина је овде рођена.

„Нисам сигуран како ће то успети да се уради, то ће власници тих животиња морати да виде - да ли да их затворе прво у неки обор, па тек онда да покушају да их утерају у скелу, биће велики проблем", рекао је Стеван Живојинов, републички ветеринарски инспектор, за РТС.

Поред припадника Војске Србије, Јавног предузећа Војводинашуме и Сектора за ванредне ситуације, у акцији спасавања животиња учествовали су и мештани, као и удружење грађана Еко стража.

Припадници Сектора за ванредне ситуације су у понедељак, 8. јануара однели храну заробљеним животињама на Крчединској ади, пре него што је организована акција њиховог спасавања.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]