Психологија: Шта су журке мажења Cuddle Parties, и како су стигле у Србију

    • Аутор, Јована Георгиевски
    • Функција, ББЦ новинарка

Попут мачића који се ушушкавају једни уз друге, неколико парова лешкари испреплетаних руку и ногу на поду стана на Дорћолу, једном од централних београдских квартова.

У тренеркама и другој лаганој одећи, међусобно се грле, чешкају по раменима, мазе по коси, шапућу на руском.

И то траје сатима.

Такозване журке мажења (Cuddle Parties) први пут су организоване пре двадесетак година у Америци, а у Србију су допутовале заобилазним путем, са истока Европе, одакле их је донела неколицина руских емиграната.

У релативно затвореном кругу, организују се у Београду од јула 2022. године.

„То је прилика за размену топлине, без сексуалне конотације, за учење о додиру, телу, о томе шта нам прија или не прија, али и о постављању граница - како да кажемо да или не.

„Оваква врста журке може да има терапеутски ефекат за учеснике, али не треба их називати психотерапијом", каже Марија Зобњина, тридесетдвогодишња московска психотерапеуткиња, за коју се сматра да је журке мажења донела на постсовјетски простор, за ББЦ на српском.

Почетак рата у Украјини фебруара 2022. године натерао је стотине хиљада Руса да се раселе у разне делове света, па тако Зобњина данас живи у Буенос Ајресу, главном граду Аргентине.

У Београду, једном од највећих центара руске емиграције у Европи, журке организују две њене ученице, Марина и Ана.*

„За сада, имали смо само учеснике који говоре руски, пошто је то између осталог простор за разговор о емоцијама, па је важно да нема језичке баријере", прича Ана за ББЦ на српском.

Кроз Србију су од почетка инвазије прошле стотине хиљада Руса, а око 30.000 живи у земљи на одобреном привременом боравку, показују последњи доступни подаци Министарства унутрашњих послова (МУП) из априла 2023. године.

Два дана пред журку, Марина шаље поруку са детаљним инструкцијама - обуци се удобно, немој да користиш јаке парфеме, понеси флашицу воде, и немој превише да једеш пред долазак, јер може да се деси да задремаш кад се опружиш на под.

Алкохол и психоактивне супстанце нису дозвољене, напомиње. Ни кашњење није дозвољено - врата њеног стана отварају се пола сата раније.

Једног јануарског уторка, пешице се спуштам на доњи Дорћол, до стамбене зграде чији ходници ни на који начин не одају да се у једном од станова одржава неуобичајена журка.

Нема рекламе, нема никаквих путоказа.

Док вадим телефон из џепа да се подсетим како да пронађем стан, улази младић од тридесетак и нешто година и пита: Је л' идеш код Марине?"

Климнем главом да потврдим, он зове лифт, а ја кажем како је баш леп и топао дан за ово доба године.

Стан је лако пронаћи. Врата су притворена, а изнутра допире жамор и тиха, умирујућа музика.

Изувамо се, поздрављамо са групицом која стоји окупљена око трпезаријског стола, импровизоване границе између кухиње и дневне собе.

У загрљају са незнанцем

Петнаестак људи окупља се у београдском простору за журку мажења.

У дневној соби нема намештаја - преуређена је у простор који подсећа на дечију играоницу, са ћебадима и меканим јастуцима на поду.

Око пола сата пред почетак, људи пристижу, пресвлаче се у купатилу у удобну одећу, тренерке и пиџаме.

Затим прилазе пиши-бриши табли која виси на кухињском зиду, где записују с каквим су осећањима дошли.

Неизвесност. Радозналост. Узбуђење. Збуњеност. Туга.

Баш као и на многим другим журкама, не познају се сви међусобно и неки су дошли први пут.

Једни су за догађај сазнали од пријатеља, а други су чули на друштвеним мрежама.

Свако узима по маркер и самолепљиви папирић с кухињског стола, исписује сопствено име и лепи на одећу.

На појединим групама на друштвеној мрежи Телеграм, ове журке рекламирају се као догађаји који подстичу „отвореност у комуникацији са другим људима и самим собом".

За разлику од многих других журки, ова има водитеље и правилник.

Два основна правила су да се све дешава искључиво уз сагласност и да нема додиривања сексуалне природе.

„Водимо рачуна о томе да имамо паран број учесника, како би свако имао партнера", каже Марина, четрдесетдвогодишња организаторка, која се из Москве преселила у Београд после почетка руске инвазије на Украјину.

Београд је тренутно једини град у Србији где се одржавају овакви догађаји, а круг људи који за њих зна постепено се шири - неки су специјално за журку допутовали из Новог Сада.

Шта се дешава на журци мажења?

Журке мажења су догађаји релативно затвореног типа, па се на такву журку не стиже као на било коју другу.

Сви учесници окупљени у просторији морали су да прођу посебно осмишљен интервју, како би уопште добили могућност да купе улазницу.

Цена се креће од 2.500 до 3.500 динара, у зависности од термина и простора.

„Интервју се састоји из неколико сетова питања, а служи да сазнамо каква је мотивација учесника и да ли су спремни да уважавају правила и друге учеснике", прича Марина.

Добродошли су људи свих полова и сексуалних оријентација.

Журке које се организују у Београду трају четири сата и започињу разговором.

„Први сат је посвећен међусобном упознавању и разговору о правилима", каже Ана, тридесеттрогодишња водитељка београдских журки и телесна психотерапеуткиња, за ББЦ на српском.

Између осталог, разговара се о томе шта ако се деси да неко од учесника осети сексуално узбуђење приликом интеракције са другима.

„То су сасвим нормална осећања, али као и друга осећања пролазе, па не треба делати, него сачекати да прођу", појашњава.

Затим следи вођена медитација - Ана каже да „служи да помогне људима да осете тело и припреме се за успостављање контакта".

Учесници леже на поду, а водитељ им даје инструкције како да дишу да би се опустили, а затим их подстиче да се концентришу на осећаје који се јављају у одређеним деловима тела, слично као на часовима јоге.

„Осетите прсте леве шаке, а затим целу шаку, подлактицу, целу леву руку", говори водитељка успореним, мирним гласом.

Пре уласка у физички контакт, учесници раде неколико вежби одбијања и пристанка.

Деле се у парове и по неколико минута вежбају како да кажу да или не.

„Могу ли да те загрлим?", пита девојка кратке црне косе партнерку која седи прекопута.

„Можда касније", нежно одговара девојка с наочарима, грлећи јастук обема рукама.

Правилник журке мажења

1. Култура пристанка. Ако желите нешто са другим људима, питајте их директно, наглас и сачекајте усмену потврду или одбијање. „Не", тишина, али и неодређен одговор значе не. „Да, наравно, слажем се, само напред" и сличне недвосмислене формулације значе да.

2. Мажење није сексуална интеракција. Не дозвољава се секс, љубљење, додиривање интимних делова тела, као ни велико узбуђење. Секс је сјајан, али ова журка има други циљ: нежност, топао загрљај, брижан додир и детињасту разиграност, као што се виђа код мачака.

3. Водите рачуна о себи, другим учесницима и простору.

- Одржавајте простор у којем се налазите.

- Будите пажљиви према другима - подржавамо једни друге у тешким ситуацијама и говоримо из првог лица: „Осећам се срећно/тужно/збуњено овде или желим ово, и то ме чини анксиозним".

- Поштујте властита осећања - ако се осећате усамљено или вам је тешко, увек можете да приђете водитељу. Радите оно што желите и немојте радити ништа што не желите.

4. Препоручљиво је држати се тактилне интеракције и не улазити у дуге разговоре. Ако имате жељу за разговором, причајте тихо.

5. На журци можете ући у интеракцију са људима било ког пола.

6. Све емоције и доживљаји су добродошли - смех, сузе, иритација, љутња и све што осећате. Све је могуће, ако не води деструктивним акцијама.

7. Имамо прелиминарну селекцију учесника на основу профила на друштвеним мрежама и аудио интервјуа. Ако прекршите правила или се понашате на начин који изазива забринутост, од вас ће се можда тражити да напустите забаву.

Извор: Сајт сuddle-party.ru

После тога, почиње слободни део - загрљаји са доскорашњим незнанцима, или блажи додири - чешкање, мажење по глави, лежање на поду.

„Потпуно је прихватљиво и ако учесници само стоје са стране, док се не осете пријатно и спремно да уђу у интеракцију са другима", додаје Ана.

У просторији где се одвија журка, тихи разговори су дозвољени, али се не подстичу, јер могу да „ометају друге".

Постоји засебна соба за све који желе да се повуку из просторије где се дешава мажење, или једноставно хоће да попричају не ометајући друге.

Засебна соба је слабо осветљена - једини извор светлости су новогодишње лампице.

Има кауч, телевизор и велики радни сто уз прозор, дуж којег су поређане чиније с воћем, слаткиши, папирне чаше и кутије чаја.

С шољом чаја у руци, смештам се на кауч.

Око пола сата након што је почео слободни део, у засебној соби нас има толико да људи немају где да се сместе, па седе на поду, чаки на полици с телевизором.

Чаврља се о музици, животу у Београду и Новом Саду, српској и руској храни, о путовањима и пословима, музици, како су високе кирије, како станодавци умеју да буду неразумни.

Договарамо се како нећемо о политици, да нећемо да споменемо ни Путина, ни рат.

Журка је ушла у трећи сат и ближи се крају,

„Пола сата пред завршетак, поново се окупљамо у кругу и делимо утиске", каже Ана и наглашава да постоји и принцип поверљивости, слично као на групној психотерапији.

Разговара се о емоцијама, па све што се изговори на журци, ту и остаје.

На изласку, учесници поново записују на табли с каквим осећањима одлазе.

Захвалност. Смиреност. Добро расположење.

Погледајте видео: Шта је браон шум у психологији

Важност додира

Приликом додира, људско тело лучи окситоцин, такозвани хормон љубави, који доводи до осећања пријатности и опуштености.

Додир је основни начин комуницирања бебе са светом, подсећа Ана.

„Од пресудног је значаја да би беба преживела, а и да би се развијала.

„Кроз додир, као бебе по први пут можемо да доживимо осећај сигурности: ако ме држе и љуљушкају, ја сам безбедна", додаје.

Психолошкиња каже да додир делује опуштајуће, помаже да се човек ослободи стреса, страха и непријатности.

„Има благотворно дејство и на дух и на тело", закључује.

Марина, која је задужена за логистику београдских журки, сећа се да је за журке мажења, које је у Москви организовала Марија Зобњина, сазнала од познаника.

„У том периоду, у мом животу су се дешавале промене и тражила сам нови круг пријатеља, па сам се одлучила да одем", додаје.

Каже да је била изненађена када је осетила да се у „новој групи људи осећа пријатније него са многим блиским пријатељима".

„Тако је започело моје истраживање интимности и поетичности живота", додаје Марина.

Примећује да журке мажења неретко привлаче људе који су у потрази за дубљим смислом, уметнике и људе заинтересоване за духовне праксе и алтернативне начине живота.

Од Менхетна, преко Москве до Београда

Све је почело пре скоро тачно 20 година.

Група Њујорчана са богатог Менхетна већ је организовала журке масирања, на којима је био дозвољен и сексуални додир, прича Адам Полман из невладине организације Кадл парти (Cuddle Party Inc.), за ББЦ на српском.

Ова организација је у Америци заштитила журке као сопствени бренд.

„Повела се прича о томе како омогућити људима који су превише стидљиви да дођу на журку масирања, да искусе нешто слично.

„Шта би се десило ако оставимо сексуалну компоненту са стране и позабавимо се само додиром?", каже Полман.

Прва журка се, како каже, одржала 29. фебруара 2004. године.

„Ја то волим да опишем као напредну радионицу комуникације, која је вешто прерушена у журку у пиџамама", додаје.

Пре скоро седам година, Марија Зобњина седела је на каучу стана у Москви и са великом пажњом читала о свему томе.

За журке је, како каже, „сасвим случајно чула од пријатељице која много путује".

Након сати и сати истраживања за компјутером и разговора са организаторима и учесницима, одлучила је да проба да организује једну такву журку у Москви, углавном за колеге и пријатеље.

Присећа се да се на првој журци, коју је организовала у априлу 2017. године, окупило 18 људи.

„До тада ништа слично није постојало на читавом постсовјетском простору, а од тада је интересовање само расло", прича Зобњина на руском, називајући журке једноставно „кадл", баш као што реч звучи у енглеском.

У годинама које су уследиле, интересовање је порасло довољно да је Зобњина, која је испрва путовала у друге руске градове, почела да обучава друге људе како да их организују, кроз курсеве за такозване кадл-фацилитаторе, односно водитеље журки.

Регистровала је сајт, на којем дели информације о сусретима, а додаје да је чак покушала да их брендира у Русији, али то „бирократија није дозволила".

„Али никада нисмо имали проблема у Русији.

„Иако се прочуло, концепт није постао нашироко популаран, тако да нисмо баш толико упадали у очи", додаје.

Пре почетка руске инвазије на Украјину, журке мажења одржавале су се у десетак градова Русије, од Москве на западу до Хабаровска на крајњем истоку.

Постарала се да се прошире и на друге постсовјетске земље, Украјину, Белорусију, Казахстан и Грузију, где се, како каже, „повремено организују у већим градовима".

Са масивним таласом емиграције, журке мажења за говорнике руског почеле су да се појављују и по разним европским градовима, као што су Лондон, Лисабон, Варшава, Лимасол, Порто, Анталија и Будва, сајт Зобњине и групе на друштвеној мрежи Телеграм држе заједницу на окупу.

У Америци, Канади и још неким западним земљама могу да буду и масовни догађаји.

Вођена идејом журки мажења, група у Сан Француску је 2019. године покушала да постави светски рекорд у броју учесника.

*Имена саговорница су стварна, док су презимена изостављена у циљу заштите приватности

Погледајте видео: Даниел Мате о колективној трауми

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]