Избори у Србији 2023: Шта значи тишина пред гласање

После једне од најкраћих изборних кампања у Србији, која је трајала непуна два месеца, следи затишје пред гласање.

Изборна тишина је почела у ноћи између 14. и 15. децембра, а траје до затварања бирачких места (до недеље, 17 децембра у 20 сати) и за то време је забрањена политичка пропаганда.

„То је време да грађани у миру размисле за кога ће да гласају, што за неке може да буде веома емотивна одлука, коју ће донети тек на бирачком месту", каже Магдалена Мусиал-Карг, професорка политикологије на Универзитету „Адам Мицкјевич" у пољском граду Познањ, за ББЦ на српском.

Док изборна тишина постоји у већини европских земаља, у појединим земљама, као што су Сједињене Америчке Државе, укинута је зато што се сматра ограничавањем слободе говора.

Закони о изборној тишини односе се махом на медије и учешће на јавним скуповима, а у ери интернета дискусија се неретко наставља на друштвеним мрежама.

Како изгледа изборна тишина у Србији?

Почиње 48 сати пре изборног дана и траје до затварања бирачких места.

Током изборне тишине, у медијима и на јавним скуповима забрањено је позивати бираче да гласају за одређену опцију, као и представљање кандидата и њихових изборних програма.

„Изборну тишину морају да поштују сви регистровани медији, као и учесници јавних скупова", појашњава Раде Вељановски, пензионисани професор Факултета политичких наука у Београду.

Међутим, кампања на друштвеним мрежама у Србији није регулисана законом - обични грађани и током изборне тишине могу да дискутују о изборима или позивају друге за кога да гласају.

„Из избора у изборе, понавља се ситуација да политичке партије злоупотребљавају друштвене мреже током изборне тишине", каже некадашњи радио новинар.

Чак 71 одсто грађана се информише на друштвеним мрежама, показало је истраживање посматрачке организације Центар за слободне изборе и демократију (ЦеСИД) из 2022. године.

Док је интернет примарни извор вести међу младима, који се с годинама више окрећу штампаним медијима и порталима, старији од 55 година најрадије гледају телевизију.

„Без обзира на популарност интернета, телевизија је и даље магични медиј који има велики утицај.

„Зато мислим да изборна тишина, какву закон тренутно дефинише, ипак има смисла", оцењује Вељановски.

Казне за кршење правила о изборној тишини прописане су Законом о избору народних посланика.

За правна лица, прописане су новчане казне од 100.000 до 600.000 динара, док су за одговорна лица у медијима прописане казне од 50.000 до 150.000 динара.

Свако ко 48 часова пре дана гласања и на дан гласања до затварања бирачких места у медијима и на јавним скуповима објави процену резултата избора, јавно представља кандидате на изборима и њихове изборне програме и позива бираче да гласају, може да буде кажњен са 10.000 до 40.000 динара.

Изборна тишина у свету

Идеја се родила у Европи пре скоро једног века, појашњава Мусиал-Карг.

„Уведена је као одговор на нереде и убиства, који су се дешавали у Вајмарској Републици у годинама пре него што су нацисти дошли на власт", додаје.

Законом је први пут прописана у Немачкој, у годинама после Другог светског рата, како би се спречило понављање лоших искустава из међуратног периода.

Изборна тишина данас се практикује у већини европских земаља, истиче стручњакиња.

Углавном траје 24 сата, што је случај са Пољском, Чешком, Естонијом, Финском, Бугарском и другим земљама.

У Великој Британији, траје само на изборни дан.

Док су многе земље изборну тишину уредиле законом, Шведска практикује такозвани џентлментски споразум.

„То је усмени договор главних политичких актера, који их обавезује да кампању воде кампању по одређеним стандардима и да се уздрже од агитације током одређено време пре избора", додаје.

Мусиал-Карг истиче да се изборна тишина не практикује у свим савременим демократијама и да „у англосаксонском свету такорећи не постоји".

„У државама попут Америке, где се слобода говора веома цени, политичка кампања на дан избора забрањена је само на бирачким местима, али не и прекопута", истиче.

Пољска стручњакиња додаје да многе земље које практикују изборну тишину немају прописе које се односе на интернет, где се дебата наставља и након што медији утихну.

„Интернет је веома тешко контролисати - то је транснационални простор.

„Било који пропис, који има за циљ да доведе до спречавања политичких дискусија на друштвеним мрежама тешко да ће бити до краја испоштован и зато је потребна нека врста џентлменског договора на интернету", сматра Мусиал-Карг.

Погледајте видео: Водич за оне који гласају први пут

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]