Србија, Синиша Мали и правосуђе: Шта ради Управни суд, пет примера из праксе

Када сте у Србији незадовољни појединим правним решењима, као и другостепеним, а негде и првостепеним одлукама одређених државних органа, наредна институција којој се можете обратити је - Управни суд.

Овај суд посебне надлежности почетком марта је оборио одлуку Сената Универзитета у Београду који је једногласно, због плагијата, поништио докторат министра финансија Синише Малог.

„За сада не постоји правни основ за доношење оспорене Одлуке којом се поништава диплома о стеченом научном звању доктора наука", наводи се у пресуди Управног суда у коју је ББЦ на српском имао увид.

У пресуди се наводи и да је предмет враћен „надлежном органу на поновно одлучивање", као и да се тужени Сенат обавезује да „надокнади трошкове управног спорта у износу од 17.870. динара у року од 15 дана од пријема пресуде".

Управни суд поступа у споровима који се покрећу тужбама против органа државне управе, на пример министарства, секретаријата, завода и других посебних организација, и локалне самоуправе, као и јавних предузећа и агенција.

„Ако неко није задовољан управним актом, односно решењем, он има право жалбе која се подноси вишем, другостепеном органу.

„Кад тај другостепени орган одлучи и потврди првостепену одлуку, онда је она постала коначна, а њихову законитост процењује Управни суд", говори Зоран Ивошевић, некадашњи судија Врховног суда, за ББЦ на српском.

Поред управног спора где је предмет био докторат Синише Малог, на врата Управног суда се куцало, између осталог, због забране шетње на прошлогодишњем Европрајду у Београду, поништавања последњих парламентарних избора у Великом Трновцу, митинга Српске радикалне странке у Хртковцима 2018. године, као и проглашења изборне листе Љубише Прелетачевића Белог исте године.

Управни суд је почео са радом 1. јануара 2010.

Седиште је у Београду, док се одељења суда налазе у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.

Чиме се тачно бави Управни суд?

Управни суд је адреса за решавање спорова који се покрећу против органа државне и локалне самоуправе, покрајинског органа, јавних предузећа, агенција и других органа јавне власти.

Управни спор се може покренути против управног акта (појединачни правни акт који доносе државни органи, на пример - решења) који је донет у другом степену и против првостепеног управног акта против кога „није дозвољена жалба у управном поступку".

Предмети тужби које заврше на столу овог суда могу се тицати заштите изборног права, одузимања дозвола за рад, ликвидације банака, приватизације предузећа, пензијског и инвалидског осигурања, социјалне заштите, јавних прихода, царинског, спољнотрговинског и девизног пословања и друго.

„Ви сте, на пример, у пензији, нисте задовољни њом и пишете жалбу другостепеном органу ПИО фонда (Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање).

„Ако тај орган одбије вашу жалбу, идете на Управни суд, па ће он да реши спор којим нисте задовољни у првом и другом степену", објашњава Зоран Ивошевић.

Тужба се подноси 30 дана од пријема управног акта особи која је подноси или у законом приписаном краћем року.

Бивши судија Ивошевић каже да уколико „првостепени и другостепени органи ћуте" и не доносе одлуке у прописаном року, онда постоји могућност подношења тужбе Управном суду.

Управни суд, који одлучује у већу од троје судија (осим ако Законом није другачије одређено), спорове решава пресудом којом се тужба уважава или одбија као неоснована.

Пресуда се доноси већином гласова.

Уколико особа сматра да је одлуком Управном суда оштећена, последња станица је Врховни (касациони) суд.

„На одлуку Управног суда нема жалбе, али се може поднети ванредни правни лек и о томе ће одлучивати Врховни суд.

„Али то је коначна одлука и правоснажна, а то значи да је извршна", закључује Ивошевић.

Докторат Синише Малог

Сумње у докторат Синише Малог, који је одбранио на Факултету организационих наука (ФОН) 2013, појавиле су се у јуну 2014.

Тада је Раша Карапанџа, професор Европске школе за бизнис у Немачкој, објавио текст на сајту Пешчаник тврдећи да је Мали узимао делова текстова из туђих дисертација и објављиваних чланака.

Он је Малог оптужио за плагирање.

Годинама није било конкретних закључака, а процес је више пута одлаган.

На ФОН-у је 22. октобра 2019. поновљен раније изречен став да „докторат Малог није академски честит, али није ни плагијат" и предложено је да се изрекне мера јавне осуде - што је најстрожа казна која се може изрећи.

О овој одлуци ФОН-а расправљао је Етички одбор Универзитета у Београду новембра 2019, где је једногласно одлучено да је Синиша Мали прекршио члан 22. Кодекса етичке професионалне етике.

Овај члан бави се само једним питањем - плагирањем.

Управни суд поништио је у јуну 2021. одлуку Сената Универзитета у Београду којом је министру финансија Синиши Малом поништена диплома доктора наука, пошто је Одбор за професионалну етику Универзитета у Београду закључио да је његова докторска дисертација плагијат.

Управни суд донео је тада пресуду којом је поништено решење Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду којим је утврђено неакадемско понашање приликом израде докторске дисертације Синише Малог.

Предмет је затим враћен Одбору на поновно одлучивање које је одржано 22. децембра 2021. и докторат Малог је опет поништен.

„Сенат и Универзитет немају више намере да се баве докторатом Малог и бавиће се тиме само ако нас на то примора нека судска одлука", рекао је тада после седнице ректор Владан Ђокић.

После одлуке Сената у децембру 2021. огласио се и Мали и у објави на Инстаграму написао да верује у властити докторски рад и оценио да је реч о политичкој одлуци коју он не може да прихвати.

Најавио је да ће искористити сва расположива правна средства да одлуку оповргне.

Мали је потом поднео тужбу Управном суду оспоравајући законитост и одлуке о поништавању дипломе и додатка дипломи.

У јулу 2022. Уставни суд одлучио је да прописи на основу којих је поништен докторат Малог нису у складу са Уставом, јер је Сенат Универзитета у Београду 2016. донео сет прописа који су се примењивали ретроактивно.

Уставни суд Србије тада је одлучио да одредбе Правилника о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, као и Одредбе Статута Универзитета у Београду нису у сагласности са Уставом и законом, наводи се у пресуди Управног суда.

Почетком марта ове године, Управни суд поништио је одлуку Сената Универзитета у Београду о поништењу дипломе докторских студија министра финансија Србије Синише Малог и предмет је враћен на поновно одлучивање.

Почетком марта ове године, Управни суд поништио је одлуку Сената Универзитета у Београду о поништењу дипломе докторских студија министра финансија Србије Синише Малог и предмет је враћен на поновно одлучивање.

Проглашење листе Белог Прелетачевића

Пресуде Управног суда „пљуштале" су и ранијих година.

Тако је 20. фебруара 2018. поништена листа Љубише Прелетачевића Белог за београдске изборе јер „не садржи назив изборне листе, на начин на који то предвиђа Упутство за проглашење изборне листе".

У пресуди је наведено да је „ГИК (Градска изборна комисија) требало да наложи подносиоцу да сачини анекс споразуме о образовању групе грађана којом ће се одредити назив изборне листе и евентуално носиоца листе", а у случају да листа има носиоца и - његову писану сaгласност.

Међутим, како је Бели био фиктивна личност, иза чијег лика је стајао Лука Максимовић, давање сагласности је било доста отежано.

ГИК је накнадно поново прогласио листу „Љубиша Прелетачевић БЕЛИ - Зато што волимо БЕЛОВГРАД", која је на изборима добила нешто више од 19.000 гласова или 2,33 одсто.

Забрана шетње на Европрајду

Министарство унутрашњих послова (МУП) донело је 13. септембра 2022. одлуку о забрани шетње у оквиру манифестације Европрајд 2022.

Организатори су се на ту одлуку жалили Управном суду.

Три дана касније, суд се огласио саопштењем у коме се наводи да се жалба одбија као неоснована.

Увидом у случај утврдио је да постоји опасност од насиља, уништавања имовине или нарушавања јавног реда у већем обиму, што јесте законски основ за забрану окупљања.

Такође је речено да су неосновани наводи организатора да забрана шетње дискриминише ЛГБТ+ заједницу.

„Kако је суд навео, таква одлука је донета јер у овом случају није забрањено одржавање манифестације Европрајд, чији садржаји су се одигравали у недељи од 12. до 17. септембра", пренео је портал Радио Слободна Европа.

Избори у Великом Трновцу

Чак три месеца после одржаних прошлогодишњих парламентарних избора у Србији коначни резултати нису били проглашени, нити је конституисан нови сазив скупштине због једног бирачког места са нешто више од 1.000 гласача.

Управни суд је више пута поништавао изборе на овом бирачком месту.

Избори од 3. априла поништени су после жалбе албанске коалиције, а поновљени избори од 28. априла оборени су по приговору Социјалистичке партије Србије (СПС).

После петог гласања, обе стране су одустале од нових приговора и жалби.

„Не зато што је ово било регуларно, него да се ово не би претворило у игру без граница", рекао је тада Ивица Дачић, лидер СПС-а.

Скуп радикала у Хртковцу

Српска радикална странка (СРС) је априла 2018. најавила митинг у Хртковцима, војвођанском месту у којем је председник партије Војислав Шешељ пре више од 30 година, према правоснажној пресуди, починио ратни злочин подстицања прогона, депортације и присилног расељавања Хрвата.

МУП је прво забранио митинг заказан за 6. мај „јер је пријава скупа била непотпуна".

СРС се потом жалио Управном суду на ову одлуку, а суд је, према наводима ове странке, „донео пресуду којом је уважио тужбу".

У образложењу је наведено да је Управа полиције била у обавези да поништи првостепено решење о забрани јер је пријава скупа била непотпуна.

Управа полиције потом је поступила по пресуди суда, поништила првостепено решење којим се не дозвољава скуп и вратила предмет на поновно одлучивање.

Радикалима је наложено да отклоне недостатке у пријави, после чега је организаторима поново уручено решење о забрани скупа.

Упркос покушају радикала, предвођених Шешељом, да ипак дођу у Хртковце, митинг напослетку није одржан јер их је полиција зауставила код насеља Јарак.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]