Србија, скупштина и правосуђе: Ко убудуће бира судије и тужиоце

Годину дана после изјашњавања грађана на референдуму и проглашењу акта о промени Устава, Скупштина Србије усвојила је измене низа правосудних закона, који, према образложењу владе, означавају „најзначајнију реформу у владавини права".

После вишедневне скупштинске расправе и критике опозиције да у Србији правосуђе не функционише, владајућа већина усвојила је пет правосудних закона, за које наводе да ће допринети деполитизацији ове гране власти.

Правосуђе је годинама једна од „рак рана" српског друштва.

Иако су у центру пажње углавном значајнија и медијски праћенија суђења, бројни грађани дуго чекају на решавање спорова, што потврђује и редовни извештај Врховног касационог суда за 2021. годину, последњу доступну на сајту.

У многим испитивањима јавног мњења, управо правосуђе добија једну од најнижих оцена.

Управо једно такво је недавно објавило Министарство правде наводећи да борбу против корупције и реформу здравственог система (по 17 одсто), бољу заштиту људских права, реформу образовног система (по 12 одсто) и реформу правосуђа (11 одсто) грађани виде као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот.

Према истраживању агенције Демостат из 2021. године, више од половине грађана Србије нема поверење у правосуђе, 26 одсто нема јасно изражен став, а само 15 одсто верује правосудним органима.

Најважније измене

Највећа је што скупштина више неће бирати судије и тужиоце, већ ће Високи савет судства, односно Високи савет тужилаштва, расписивати јавне конкурсе за избор најважнијих правосудних функција.

До сада је Народна скупштина бирала судије у први пробни мандат у трајању од три годинe.

Високи савет судства је тело, чија је сврха да обезбеђује независност и самосталност судија и судова.

Чланови Високог савета судства су шест судија и председник Врховног касационог суда, највишег судског органа у Србији, али и четворо истакнутих правника - стручњака који имају више од десет година искуства у правним пословима, а које ће бирати Народна скупштина.

Управо у овоме опозиција види проблем, сматрајући да ће се политизација правосуђа, како тврде, наставити кроз избор истакнутих правника које бира парламент.

По решењима устава из 2006. министар правде и председник одбора за правосуђе Народне скупштине чланови су ВСС.

На предложене законе и измене закона било је поднето више од 1.000 амандмана, али их је скупштинска већина одбила.

Шта је рекла министарка правде?

Да је усвојени пакет правосудних закона услов и за даљу реформу правосудног система.

Образлажући предлоге пред посланицима, она је рекла да ће грађанима омогућити да лакше и брже остваре сопствена права, судијама већу независност, а тужилаштву самосталност.

„Већа правна сигурност утиче на прилив инвестиција, а све то доводи до повећања стандарда грађана", тврди она.

Шта каже струка?

Представници правосудних органа ће морати да промене сопствене навике у раду, јер се мења хијерархијски однос, нарочито у јавном тужилаштву, наводи Катарина Голубовић, председница Комитета правника за људска права (ЈУКОМ), у писаном одговору за ББЦ на српском.

Иако је остао министар правде остао у саставу Високог савета тужилаштва, што је свакако замерка, умањен је утицај на одлуке у погледу статуса тужилаца, објашњава Голубовић.

„Статус тужилаца и судија у потпуности је у рукама правосудних тела, али и статус главних јавних тужилаца и председника судова", наводи она.

Чињеница да су досада о њиховој судбини одлучивали искључиво народни посланици знала је да закочи цео суд или тужилаштво и да утиче на сигурност функцинисања.

Голубовић тврди да су грађани сада добили независније представнике правосуђа, али да је „друга страна медаље" већа одговорност.

„Овим променама отпали су многи аргументи јавним тужиоцима и судијама да неке стваре не могу да уреаде због политичких утицаја и притисака", образлаже.

Погледајте видео о референдуму о уставним променама:

Шта је све усвојено?

Усвојене су и измене Закона о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине.

Уместо досадашњег Тужилаштва за ратне злочине, Србија ће добити Јавно тужилаштво за ратне злочине, а Тужиоца за ратне злочине замениће функција Главног јавног тужиоца за ратне злочине.

Судије Одељења Вишег суда у Београду за организовани криминал више неће бити ограничене шестомесечним мандатом, као што је то био случај пре измена закона.

Посланици су изгласали и измене Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала поднела Влада Србије.

Промене се односе на формирање Посебног јавног тужилаштва, које је према досадашњем закону било Посебно тужилаштво, као и Посебног јавног тужиоца, чији ће мандат трајати шест година уместо досадашње четири, без могућности реизбора.

Овај тужилац имаће права и надлежности као и Главни јавни тужилац, додаје се у образложењу.

Биће основано и Одељење за борбу против високотехнолошког криминала у Вишем суду у Београду, а председник овог суда именоваће чланове.

Усвојен је и Закон о Високом савету тужилаштва, којим се одређује положај и надлежност овог тела.

Оно се овим актом дефинише као „самосталан државни орган који обезбеђује и јемчи самосталност јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главног јавног тужиоца и јавног тужиоца".

Савет има 11 чланова: пет јавних тужилаца, четири „истакнута правника" које бира Народна скупштина, Врховни јавни тужилац и министар правде у Влади Србије, прописује закон.

Четири истакнута правника морају да испуне услове за именовање попут поседовања високог степена образовања, „достојности" ове функције, морају бити млађи од 65 година, не смеју имати „снажан утицај" на доношење политичких одлука, јавну функцију и историју вршења „непримереног утицаја" на тужилаштво и судове.

Чланови бирају председника и потпредседника са мандатом од пет година, колико на функцији остају и други чланови.

Овај орган постављаће Врховног јавног тужиоца и друге јавне тужиоце, одлучиваће о њиховом удаљавању и евентуалном сукобу интереса јавних тужилаца.

За спровођење новог закона из буџета републике биће издвојено 17,3 милиона динара, од чега ће 15,3 милиона бити утрошено на годишња примања осам саветника и два референта, пише у владином образложењу.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]