Здравље: Зашто је јод важан и да ли га довољно уносе људи са Балкана

Иако је јод пресудан за правилно функционисање штитне жлезде, а тиме и за рад срца, о значају ове супстанце металног сјаја ретко се говори.

Јод је добио име по грчкој речи за љубичасту боју - ioeides, јер се приликом његовог загревања ослобађа пурпурна пара.

„Јод је критичан и неопходан за синтезу хормона штитне жлезде.

„Сви тироидни хормони садрже јод и без њега их нема", каже професор Милош Жарковић са Клинике за ендокринологију Клиничког центра Србије.

Хормони штитне жлезде се сматрају једним од најважнијих хормона и утичу на телесне функције као што су откуцај срца, метаболизам, регулисање телесне температуре и контракције мишића.

Светски дан превенције недостатка јода обележава се 21. октобра како би се скренула пажња на значај овог елемента за очување људског здравља.

Процењује се да у свету 1,88 милијарди људи, међу којима и 241 милион школске деце, не уноси довољно јода кроз исхрану, подаци су Светске здравствене организације.

Јодирана со

Да би се обезбедило уношење довољне количине јода кроз исхрану, у бившој Југославији је 1953. уведено обавезно јодирање соли.

„Јода генерално нема. У суштини га има у морској води, али морате да јод додате, зато се со јодира", објашњава Жарковић.

Тако се широм света решава овај проблем. Међутим, у неким од развијених земаља Европе, попут Немачке, Финске, Норвешке и Русије, људи и даље уносе ниске количине јода.

Унос се утврђује провером количине јода у урину на популационом нивоу, углавном код деце.

Србија спада у земље које су „јод суфицијентне", то значи да се сматра да становници уносе довољну количину јода.

Слично је и у осталим државама на Балкану - Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и Албанији, показују подаци из стручних часописа.

Довољно јода уноси се здравом и уравнотеженом исхраном уз јодирану со, каже ендокринолог.

Шта кад јода нема довољно?

Иако је јод откривен почетком 19. века, још се у антици знало да код гушавости може да помогне ако се једу морске алге или сунђери.

Гушавост или струма је увећање штитасте жлезде, чији је основни узрок управо недостатак јода.

Штитна жлезда се налази код врата или гуше.

Низак ниво јода може довести до:

Извор: Завод за јавно здравље Шабац

Осим кухињске соли, извори јода су морска риба, попут бакалара или туњевине, као и млеко и млечни производи.

„Недовољно јода доводи до великих струма, огромних штитастих жлезда.

„Али и превише јода прави проблем, јер онда можете имати различите поремећаје функција штитне жлезде", каже Жарковић.

Препоручени дневни унос је 150 микрограма.

„С тим што труднице и дојиље треба да уносе још 150 микрограма јода, то морају преко витамина", напомиње ендокринолог.

Труднице

Благи недостатак јода током трудноће може да утиче на мањи интелект код беба, показало је 2013. истраживање у Великој Британији, преноси ББЦ.

Деца чије мајке су имале премало јода током трудноће, имала су нижи количник интелигенције и лошије резултате читања, показала је студија у којој је учествовало 1.000 породица, објављена у часопису Лансет.

Научници саветују женама у репродуктивном добу да уносе јод једући млечне производе и рибу, али и упозоравају да не треба узимати таблете од морских алги, јер садрже превише јода.

Историја

Да је гушавост била врло распрострањена на Балкану показују фреске и иконе православних манастира (Дечани, Пећка патријаршија и др), из средњег века где се по облику врата светаца може уочити присуство струма већих димензија, наводи се у научном раду објављеном у Медицинском гласнику.

Струма се на Балкану задржала све до 20. века.

Истраживања из 1930. показују да је и до 80 одсто школске деце на подручју Пећи, Дечана и Новог Пазара, имало овај проблем.

Југославија је међу првима систематски реаговала увођењем обавезног јодирања кухињске соли, каже докторка нутриционисткиња Јагода Јорга.

„Светска здравствена организација је то урадила 1982.

„То је најбољи потез у политици у исхрани који ја знам да је урађен", каже Јорга за ББЦ.

Србија је земља са врло мало јода у земљишту, води и следствено у биљкама које ту расту и животињама које се ту хране, напомиње.

Проблеми новијег доба

Проблем је што последњих година због све чешћих проблема са повишеним крвним притиском лекари препоручују да се смањи унос соли, подсећа Јорга.

„Људи посежу и за егзотичним солима, попут хималајске или целерове, то чујем од пацијената, а сматрам да је апсолутно неприхватљиво, зато што немамо податак да ли је и колико у њима присутан јод.

„Поред јодиране кухињске соли препоручује се једино унос морске соли", каже она.

Пошто употреба морских риба и алги у Србији није много распрострањена, то се не сматра битним извором јода, додаје.

„Користите при кувању обавезно јодирану со, као умерен додатак, онако међу прстима, а не у кашикама.

„Смањите друге изворе соли где је она сакривена, такви су пекарски производи, сухомеснати производи и јако слани сиреви, јер ни ту не знамо каква врста соли и у којој количини је додата", саветује Јорга.

Штит од радиоактивног зрачења

Једна од модерних потенцијалних злоупотреба је и коришћење јода без рецепта и препоруке лекара, што су људи радили због претње да би могло доћи до нуклеарног рата и радиоактивног зрачења услед рата у Украјини.

Светска здравствена организација дала је раније препоруке колико калијум јодида треба користити у случају нуклеарног акцидента.

Лекари упозоравају да се то никако не чини на сопствену руку.

Министарство здравља Хрватске апеловало је на грађане да ни у ком случају не узимају самоиницијативно таблете калијум јодида и сличних препарата од јода, јер им могу потенцијално озбиљно нарушити здравље, а не спречавају последице радиоактивног зрачења на организам.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]