Како је Београд прешао пут од „коњског трамваја" до модерних „Шпанаца“

Први трамвај у Србији кренуо је са београдског Калемегдана пре 130 година са главним одредиштем на Тргу Славија, а уместо данашњих електричних мотора са мноштвом коњских снага, вукле су га две - са гривом и копитима.

После неколико минута вожње, трамвај је застао пред тадашњом друштвеном канцеларијом на Теразијама, „где се слегло доста света да присуствује освећењу", наводи се у тексту београдских Општинских новина објављеном после догађаја који је променио саобраћајну историју српске престонице.

Мање од две године касније, Београд је добио и електричне трамваје, а већ 1905. коњска вуча потпуно је замењена погоном на струју.

Београдским шинама су се током 20. века шепурили „Немци, Французи и Чехословаци", који су путнике превозили углавном до данашњих централних београдских насеља, а 1984. године први трамвај кренуо је са Калемегдана, прешао реку и по први пут звецкање шина зачуло се и на Новом Београду.

Укупан број трамваја и трамвајских вагона у Београду данас је 231, већина је стигла из Шпаније и Швајцарске, а данас саобраћају на 12 трамвајских линија, показују подаци Градског саобраћајног предузећа (ГСП).

Како је Београд добио „коњски трамвај"?

Београдска општина је 1891. закључила уговор о концесији за улично осветљење и варошку железницу са Периклесом Цикосом, Грком из Милана.

Наредне године град је добио „Београдску варошку железницу и осветљење", односно „коњски трамвај", како су га Београђани одмах прозвали, наводи се у монографији 110 година трамвајског превоза у Београду, коју је 2002. објавило Градско саобраћајно предузеће (ГСП).

„Варошка железница" на линији Калемегдан - Славија свечано је пуштена у промет 14. октобра 1892.

Трамвај који су вукла два коња кренуо је у прву вожњу око 11 часова пре подне, а први путници били су тадашњи председник општине Милован Маринковић, чланови суда и општински чиновници, описано је тада у Општинским новинама, преноси недељник Време.

„Простор између друштвене канцеларије и воза био је заузет радозналим светом, тако да је начињен пролаз из друштвене канцеларије до воза", додаје се.

Трамвајска тура била је дугачка 2.300 метара, водила је од Калемегдана, Улицом Васе Чарапића до тадашњег Позоришног трга (данашњи Трг Републике), да би потом кроз Кнез Михаилову улицу и преко Теразија ишла до Славије.

На тој линији возило је осам трамваја с коњском вучом, који су саобраћали на 10 до 12 минута, описују из ГСП Београд у монографији.

Недуго после прве линије прорадила је и друга.

Била је дугачка два километра и водила је од Славије, Улицом краља Милана до некадашње Официрске касине (данас Студентски културни центар).

Трамвај је затим скретао у данашњу Ресавску улицу, потом у Немањину, којом је спуштао до Железничке станице и даље до Савског пристаништа.

Због великог успона у Немањиној улици овом линијом су саобраћала три трамваја са двоструким коњским запрегама, описано је у монографији ГСП-а.

Трећа трамвајска пруга отворена је два месеца касније и водила је од Теразија, преко данашњег Булевара краља Александра (тадашње Фишеклијске улице) и Рузвелтове улице до Новог гробља.

Поред трамваја за путнике, било је предвиђено да ову линију користе и специјални трамваји за погребне спроводе, наводе из ГСП.

Струја уместо коња и веза града са Топчидером

Годину дана после увођења првог трамваја на коњску вучу, Београд је добио електричну централу на Дорћолу, што је био први корак ка увођењу електричне расвете и трамваја на исти такав погон.

Већ 1894. завршена је трамвајска пруга између Теразија и Топчидера, која је била дугачка шест километара и пролазила је улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, као и преко Мостарске петље.

Први електрични трамвај прошао је овом пругом 5. јуна 1894, а убрзо је број трамвајских кола која су саобраћала том линијом порастао на шест.

У новембру исте године електрични трамвај почео је да вози и од Душанове улице на Дорћолу до Савског пристаништа, убрзо после тога и до Славије.

Те године пуштена је у рад и трамвајска линија Жагубица - Електрична централа на Дорћолу.

У почетку су том пругом дугачком 2,8 километара возила само два трамваја с коњском вучом, али крајем те године шинама су почели да се крећу и трамваји са електричном вучом.

Са изградњом ових пруга завршен је први део програма успостављања трамвајског саобраћаја у Београду, додају из ГСП-а.

Уследио је застој у развоју трамвајског саобраћаја до 1903, када су послови изградње инфраструктуре поверени Белгијском анонимном друштву, наводи се у публикацији овог предузећа.

У наредне две године сви „коњски" трамваји замењени су електричним, трамвајске линије у Београду су прилагођене употреби струјног погона, а 1906. изграђена је и нова линија, која се простирала од данашњег Трга републике (тадашњег Коларца), преко Светогорске улице до Ташмајдана.

Две деценије после увођења прве и седам година након електрификације последње трамвајске линије, у Београду је 1912. било осам линија, 24 трамвајских моторних кола и 12 приколица, а град су пресецале трамвајске шине дугачке укупно 21,6 километара, према подацима ГСП-а.

Од Немаца, Чехословака и Белгијанаца, до Швајцараца и Шпанаца

Уочи и током Првог светског рата у Београду, развој трамвајске инфраструктуре је заустављен, а 1919. из руку Белгијанаца прешао је у надлежност градских власти.

Крајем 1932. град је имао 13 линија и 65,5 километара трамвајске пруге, а грађани су могли трамвајем до Вождовца, Сењака, Дедиња или Чукарице.

Београд је у периоду између два рата располагао са 81 моторним трамвајским колима и 42 приколице.

Највећи део њих био је немачке и чехословачке производње из фабрика Шкода и Сименс.

Где су се појавили први трамваји у свету?

Први трамвај на коњску вучу у свету добио је Свонси, данас један од највећих градова Велса.

Пруга Мамблс изграђена је током 1804. и 1805, а већ 1807. први путници возили су се трамвајима кроз град.

Убрзо је трамвај стигао и у Сједињене Америчке Државе, а први градови у којима је заживео били су Њујорк (1832) и Њу Орлеанс (1835).

Француска престоница Париз добио је први трамвај у континенталном делу Европе 1839.

Средином 19. века тада нова технологија стигла је и на друге континенте: у египатској Александрији трамвај се појавио 1850, у чилеанској престоници Сантијагу осам година касније, аустралијски град Сиднеј добио је трамвај 1860, док је у Џакарти у Индонезији прва трамвајска линија прорадила 1869.

Електрични трамвај изумео је руски проналазач Фјодор Пиротски у Санкт Петербургу 1880, а основни принципи технологије коју је осмислио користе се и данас.

Прва редовна линија трамваја на електрични погон почела је са радом 1881. у Лихтерфелдеу, предграђу немачке престонице Берлина.

Извор: Train History

После Другог светског рата трамвајски возни парк Београда био је „застарео", са возилима набављеним између 1923. и 1940, а само 40 одсто је било у функцији, описано је у публикацији ГСП-а из 2002. године.

Послератни опоравак обележило је увођење тролејбуса 1947. године, који је функционисао попут трамваја, али је имао точкове и кретао се по путу, а не по шинама.

Градска власт је 1952. купила пет ПЦЦ трамваја из Белгије, што је била прва набавка трамваја после рата.

Од 1960. године почело је „највеће обнављање возног парка" ГСП-а у послератном периоду, а првој половини седме деценије 20. века купљено је више трамваја него за претходних 25 година, наводе из тог предузећа.

У српску престоницу је потом стигло 18 моторних трамваја PCC II и осам марке Бреда" III, што је омогућило старим Сименс трамвајима, који су више од 40 година превозили Београђане, да оду у пензију.

Током последње две деценије 20. века београдским шинама доминирали су трамваји Татра из Чехословачке, а у том периоду купљено је укупно 195 ових трамваја.

Једно време ово је био једини тип трамваја који се могао видети у Београду, подсећају из ГСП-а.

Поред нових возила, Београд је током 1980-их добио и нову везу између старог и новог дела града - 30. августа 1984. године прорадила је линија између Калемегдана и Новог Београда.

Са новим веком у Београд су стигли и нови трамваји, овога пута из Швајцарске.

У периоду од 2001. до 2016, Швајцарски државни секретаријат за економске послове (SECO) донирао је Београду 113 возила (65 трамваја и 48 приколица) марке Диваг, који су из Базела стигли у српску престоницу.

Најмодернији трамваји који данас превозе Београђане стигли су 2012. године из Шпаније.

Укупно 30 Шпанаца, како их мештани називају у жаргону, били су досад и последњи корак у модернизацији трамвајског саобраћаја у Београду.

Погледајте причу о протесту радника ГСП-а:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]