Цене, струја и Србија: Водич кроз нови попуст за електричну енергију

Просечан рачун за струју породице Нешић прошле зиме је био око 20.300 динара јер се греју на електричну енергију.

Током најхладнијих месеци, потроше и до 2.000 киловата струје.

Ове зиме моћи ће да добију попуст у износу од 15 до 30 одсто - у зависности од тога колико умање трошење струје, одлучила је Влада Србије.

Попуст ће се домаћинствима обрачунавати за струју потрошену од 1. октобра 2022. до краја марта 2023, што је заправо период трајања грејне сезоне.

„Драго ми је да имамо неки попуст, али колико ћемо струје трошити нама највише зависи од тога каква ће зима бити", каже Марина Нешић из Београда за ББЦ.

„Немамо другу опцију него да се грејемо на струју."

Цена струје у Србији поскупела је за 8,3 одсто на септембарским рачунима, а током лета је повећана такса за повлашћене снабдеваче струје.

„Струја је, тако, укупно поскупела 11,5 одсто", каже Петар Богосављевић, председник Удружења потрошача Београда.

„Верујем да држава попустима покушава да ублажи ова поскупљења барем психолошки, као и да утиче на људе који не морају да се греју на струју да пређу на неки други извор загревања."

Колико можете да уштедите?

Попуст се обрачунава тако што се пореде потрошени киловати током једног месеца са потрошњом у истом периоду претходне године.

Домаћинства која потроше од пет до 20 одсто струје мање, оствариће попуст од 15 одсто.

Они који потроше између 20 и 30 одсто киловата мање, добијају 20 одсто попуста, а ако потрошњу смање за више од 30 одсто добиће - 30 одсто попуста.

Ако су Нешићи, на пример, прошлог октобра потрошили 2.000 киловата струје, а октобра 2022. смањили потрошњу за 100 киловата, рачун ће им бити умањен за око 3.000 динара.

Уколико, пак, значајније смање потрошњу, односно за најмање 600 киловата, рачун ће им бити мањи за око 6.000 динара.

Рачун се може смањити и коришћењем већ постојећег попуста, па тако они који струју плате до 28. дана у месецу, остварују попуст од пет одсто на цену утрошених киловата.

Логика Електропривреде Србије јесте да они који потроше мање киловата него годину дана раније, остварују уштеду на два нивоа - на првом, јер добијају попуст на мању потрошњу, а на другом, јер им је рачун мањи за разлику у киловатима између ове и прошле године.

У том смислу, друга ставка није попуст, већ је износ нижи због тога што је утрошено мање електричне енергије.

„За онога ко троши 2.000 киловат-сати, уколико би смањио потрошњу за неких десет одсто, уштеда би била на нивоу 7.500 динара или неких 28 одсто рачуна", рекао је Радован Станић, извршни директор за снабдевање електричном енергијом у ЕПС-у, за Радио телевизију Србије, користећи ову рачуницу.

„Ако би то смањење било до 30 одсто и више од тога уштеда би била на нивоу неких 11.000 или 12.000 динара или 55 одсто рачуна."

Домаћинства су прошле године током зимског периода просечно трошила 401 киловат-сати електричне енергије месечно, подаци су ЕПС-а.

По тој рачуници, просечан платиша електричне енергије који смањи рачун за десет одсто, платиће око 980 динара мање него прошле године, односно 21 одсто.

Иако је за нови попуст битна само потрошња киловата, износ ће бити умањен за целокупни рачун.

На пример, ако остварите попуст, умањиће се и неке од других ставки, као што је обрачунска снага или трошак гарантованог снабдевача, које не зависе од тога колико се струје потрошило.

Попуст неће утицати само на цену таксе за јавни медијски сервис.

Да ли је могуће смањити потрошњу?

Породица Нешић има кућу од три собе и загрева их уз помоћ две велике термоакумулационе пећи (ТА пећи).

„Да плаћам 6.000 динара мање ми звучи сјајно, али ми и овако немамо осећај да палимо пећи више него што треба", каже Марина.

Пећи пуне од поноћи до осам ујутру, јер је тада у Београду јефтина тарифа.

Ипак, у најхладнијим данима је неопходно да се догревају, или помоћу клима уређаја или тако што укључују пећи и током дана.

Јефтина струја није доступна у свим деловима Србије у истом временском периоду.

У Војводини се повољни киловати могу користити од 23 часа до седам ујутру, а у централној Србији од 22 до шест ујутру.

Драгана Вукчевић из Крагујевца се не греје на струју.

Њени зимски рачуни за електричну енергију износе око 2.500 динара.

Потрошња електричне енергије је кошта око 1.800 динара, док за преосталих 14 ставки са рачуна даје око 700 динара.

Укупно потроши око 250 киловата струје.

„Не палим климу зими, кувам само викендом код куће, бојлер палим ноћу", каже Драгана за ББЦ.

„Једино ми је телевизор често укључен, па не знам где бих уштедела."

Паметне сијалице, централно грејање које може да се искључи када нисте код куће, паљење уређаја током периода јефтине струје и нова столарија - најбољи су начини да дугорочно уштедите на потрошњи електричне енергије, каже енергетски стручњак Милош Здравковић.

Просечна потрошња електричне енергије у домаћинствима у земљама Европске уније је 302 до 305 киловата за месец дана.

„То значи да просечно српско домаћинство потроши барем 100 киловата више него оно у ЕУ", додаје Здравковић.

Одговор је, додаје, у енергетској ефикасности, односно коришћењу уређаја нове класе који штеде струју.

Теже ће на киловатима ипак уштедети они који су већ рационални потрошачи, каже.

„Ја, на пример, имам викендицу у Моштаници и некада не одем месец дана у њу", додаје енергетски стручак.

„Ипак морам да платим фиксне трошкове довођења електричне енергије до викендице."

Савети за уштеду електричне енергије

Шта се све променило између две грејне сезоне

Грејна сезона ове и прошле године почиње у потпуно другачијим енергетским околностима.

Рат у Украјини који је почео инвазијом Русије на ту земљу у фебруару 2022, довео је до енергетске нестабилности у Европи.

Европска унија је увела санкције Русији на извоз одређених количина нафте и гаса, што је изазвало бојазан у бројним земљама Старог континента да током ове грејне сезоне неће бити довољно енергената.

На енергетску кризу у Србији додатно је утицао и колапс система у Електропривреди Србије - шест блокова у Термоелектрани Никола Тесла испало је из погона у децембру 2021.

Утврђено је да је у вагоне утоварен угаљ лошијег квалитета, који се током транспорта натопио влажним снегом и замрзнуо, а такав није смео да буде употребљен у блоковима термоелектране.

Уследили су нови инциденти, па је 20. децембра дошло до експлозије и у постројењу за сушење угља у Колубара-Преради у Вреоцима.

Без струје је било око 126.000 људи, а у неким селима око Ивањице људи нису имали струју неколико дана.

После овог инцидента, тадашњи директор ЕПС-а Милорад Грчић поднео је после притиска јавности оставку на место директора и отишао из предузећа.

Министарка енергетике Зорана Михајловић рекла је почетком лета да је јавно предузеће Електропривреда Србије у 2022. ушло са „великим губитком".

Додала је да је „реално" да се задужи додатних милијарду евра, како би могло да функционише.

Председник Србије Александар Вучић последњих месеци помиње и додатни увоз струје током зимског периода.

Он је почетком септембра затражио од Турског председника Реџепа Тајипа Ердогана помоћ у испоруци електричне енергије из Азербејџана у Србију.

„То би нам у зимским месецима много тога олакшало", рекао је Вучић.

Због проблема са енергетским погонима, Милан Ђорђевић из синдиката радника ЕПС рекао је за Н1 да ће увоза струје на зиму сигурно бити.

„Колубара нема довољно угља да може да подмири Термоелектрану Никола Тесла да би се произвела домаћа електрична енергија у довољној количини", додао је Ђорђевић.

„Ситуација у Колубари је таква да ми не очекујемо да дамо стопостотну производњу, ону коју смо ми навикли."

Погледајте видео о светској енергетској кризи

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]