Србија, пољопривреда и цене: Зашто у продавницама нема млека

    • Аутор, Катарина Стевановић
    • Функција, ББЦ новинарка
  • Време читања: 4 мин

Ако сте последњих дана били у куповини, можда сте приметили да на рафовима маркета и продавница има нешто мање млека, или га уопште нема.

Поједини трговински ланци наводе да је у последње време приметна већа потражња, а да се са друге стране бележи мања испорука и да је то разлог тренутне несташице.

Фармери, са друге стране, упозоравају да ће несташица тек бити због ниске откупне цене сировог млека и све мањег сточног фонда.

Прерађивачи, поједини већи трговински ланци и држава ћуте о тренутној ситуацији.

Тренутна откупна цена сировог млека креће се између 40 и 50 динара, док је малопродајна цена литра млека од 89 до 205 динара, у зависности од тога да ли је реч о свежем или дуготрајном млеку, да ли је млеко са лактозом или без ње, која је количине млечне масти.

Према подацима Републичког завода за статистику, млекаре у Србији су 2021. са пољопривредних газдинстава откупиле 891.788.000 килограма крављег млека, а произведено је око 210.000.000 килограма млека за употребу у исхрани.

Остатак је потрошен на млечне прерађевине.

Зашто у Србији нема млека?

Зависи кога питате.

Произвођачи кажу да ће несташица тек бити, пошто је уништен сточни фонд, а откупне цене су ниске, док прерађивачи нису одговорили на питања ББЦ-ја.

„У последњих неколико недеља приметна је већа потражња купаца за млеком, а бележимо и значајно мање испоруке наших добављача", наводе из компаније Меркатор-С.

То је разлог, како наводе, што неке од њихових продавница „у неком тренутку, могу остати без млека у понуди".

„У сталном смо контакту са произвођачима млека, трудимо се да на што оптималнији начин расподелимо количине које нам достављају и покушавамо на тај начин бар делимично да задовољимо потребе наших потрошача", пише у одговору компаније Меркатор-С.

Меркатор-С управља продавницама ИДЕА, Рода, Меркатор и Велпро.

ББЦ на српском је овим поводом контактирао и са другим великим трговинским ланцима.

Из компанија ДИС, Лидл, Универекспорт и Делез одговорили су да је за ова питања надлежна Групација трговаца Привредне коморе Србије (ПКС).

Из Лидла наводе да „ПКС може пружити коментар који доноси угао свих трговаца".

Из Групација трговаца Привредне коморе Србије (ПКС) Србије 3. септембра су саопштили да улажу велике напоре како би обезбедили потребне количине робе и континуирану снабдевеност тржишта и да свакодневно допуњују асортимане продавница.

„Тражња за основним животним намирница које су под Уредбом Владе Републике Србије у протекла три месеца већа је од 20 процената у односу на исти период прошле године", наводи се у саопштењу ПКС.

Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије рекао је 6. септембра за РТС да није реч о несташици, већ о краткотрајном поремећају на тржишту и да нема потребе за прављењем залиха.

„Тржиште се снабдева у оним количинама у којим је то било у претходном периоду. Услед приче о томе да нема млека, добли смо и раст тражње", рекао је Малиновић.

Одговоре о стању на тржишту нису послали из компанија Имлек и Мегле, које се баве прерадом млека.

Како се прави сјенички сир

Ниске откупне цене и смањен сточни фонд

Произвођачи млека за несташицу криве лош однос државе према овом сектору и ниске откупне цене млека, али упозоравају да велике несташице тек долазе.

„Зашто тренутно нема млека у трговинама, ја то не знам, али ако је реч о производњи, знам да млека нема и да га неће бити", каже Сања Бугарски, из Савеза удружења одгајивача говеда, за ББЦ на српском.

Објашњава да је цена сировог млека ниска, да су животиње поклане и да је уништен генетски потенцијал.

Откупна цена сировог млека повећана је ове године, a Бугарски каже да поједини прерађивачи „плаћају 40, неки други 50 динара".

Цена производње једног литра сировог млека је 65 динара.

„Ту цену фармерима нико не плаћа", објашњава Бугарски.

Каже и да је процењено да цена сировог млека до краја године „мора да прелази 80 динара да би пољопривредници могли да га производе".

И док је откупна цена и даље релативно ниска, цене у продавницама настављају да расту.

Влада Србије изменила је 6. септембра претходно донету одлуку о ограничавању цене млека, па је тако уместо претходне максималне малопродајне цене за литар дуготрајног мека са 2,8 одсто млечне масти од 119,99 динара, она сада ограничена на 128,99 динара, преноси РТС.

Према одлуци Владе Србије, максимална дозвољена цена млека ограничена до краја септембра.

За несташице млека крив је и смањен сточни фонд, објашњава Бугарски.

„Производња млека не може обновити данас, сутра, ни у наредних пет до десет година."

„Да бисте обновили производњу млека, као држава морате да издвојите јако велик новац. По једној крави треба да издвојите 15.000 евра", прича Бугарски.

Каже да су многи произвођачи поклали или продали животиње, а „оног момента када људи продају животиње, нико их више неће убедити да купе поново".

Стрмоглави пад производње млека почео је 2016, објашњава Бугарски и додаје да су за то криви и прерађивачи.

Према подацима Републичког завода за статистику од 1. децембра 2021. године, у Србији је било 895.514 говеда, што је за три одсто мање у односу на претходну годину.

У односу на десетогодишњи просек (2011-2020), укупан број говеда мањи је за 5,1 одсто.

Према подацима пољопривредника, у Србији је око 180.000 крава за мужу, док их је пре шест, седам година било од 450.000 до 500.000.

Како потрошачи реагују на празне рафове

И корисници друштвених мрежа приметили су да нешто није у реду.

Неки се питају да ли су трговине одлучиле да вештачки изазову несташицу.

А неки мисле да су потрошачи криви, јер праве залихе.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]