Србија и високо образовање: Колико ће студентски живот поскупети од јесени

Живот у студентским домовима и исхрана у мензама дуго су били синоним за уштеду и скромност, али би од јесени ситуација могла да се промени, пошто су из Министарства просвете најавили да ће цене смештаја и хране за будуће академце у Србији повећати после девет година.

Буџете неких студената чека још један ударац, макар ако се образују на универзитетима у Београду, Новом Саду и Крагујевцу.

На 13 факултета у тим градовима школарине за основне, мастер и докторске студије биће повећане, а на неким студијским програмима разлика између старе и нове цене за годину студирања биће већа од 30.000 динара, пренео је лист Блиц.

Владимир Илић, студент Медицинског факултета у Крагујевцу, до сада је за живот у дому, исхрану и друге трошкове на месечном нивоу издвајао од 20.000 до 25.000 динара.

„Поскупљење ће све помало пореметити, можда ће бити потребно мало више, али је разумљиво да је до њега дошло, пошто су скочиле и све друге цене у последњих неколико месеци", каже он за ББЦ на српском.

У школској 2021/2022 години, на свим високошколским установама у Републици Србији било је уписанo 243.730 студенатa, подаци су Републичког завода за статистику (РСЗ).

Кућни буџети студената и њихових родитеља ће се „још више истањити", а можемо очекивати да студентски стандард буде нижи него досад због раста цена школарина, смештаја, хране, уџбеника, али и других трошкова који нису уско повезани са факултетима, каже економиста Саша Ђоговић за ББЦ на српском.

„Нема никакве дилеме да је ситуација неповољнија него прошле године, посебно за оне који плаћају приватни смештај и комуналне трошкове", додаје Ђоковић.

Београд: Најскупљи живот за студенте, али и највећа могућност за зараду

Више од 19.500 студената се пријавило за упис на факултете и више школе Београдског универзитета за предстојећу школску годину, а места ће бити за 15.053 бруцоша, наводи се на сајту те институције.

Прошле године је на том универзитету студирало укупно 92.830 ученика, а на приватним и државним високим школама и факултетима у Београду било је још неколико десетина уписаних студената, показују подаци РЗС.

Један од њих био је Никола Тошић, 21-годишњи студент Факултета организационих наука (ФОН) из Ужица, који ће на јесен уписати трећу годину студија.

Он живи у Студентском дому „4. април" на Вождовцу, у близини његовог факултета, а после прве године, када је био на буџету, у другој је плаћао школарину од 138.000 динара.

Од наредне школске године Николина породица мораће да издвоји додатних 7.500 динара за годину студија.

Прелазак на статус самофинансирајућег студента за њега значи и да мора да плати и економску цену дома од 9.300 динара, која је више од три пута већа од цене за буџетске студенте.

Поред ФОН-а, и Рударско-геолошки факултет, Технолошко-металуршки, Економски и Биолошки факултет повисили су цене година на основним академским студијама.

Никола има и додатне трошкове за уџбенике и друге студентске потребе, па месечни цех у његовом случају иде и до 260 евра, не рачунајући школарину.

„То не подразумева неко претерано разбацивање, али не могу да се жалим - стварно ми је супер овде у дому са тим новцем", објашњава Тошић за ББЦ на српском.

Поскупљења школарине, смештаја и хране у дому нису лагодна за њега и његову породицу, али Никола сматра да су дом и оброци у мензи и даље „најјефтиније ствари које студент може себи да приушти, а да има све".

„Имаш смештај и храну без размишљања о плаћању рачуна, а истовремено имаш где да учиш и да се дружиш са колегама", додаје 21-годишњак из Ужица.

Без обзира на то што је изабрао најјефтинији начин живота у Београду док се труди да дипломира на ФОН-у, Никола покушава да растерети родитеље, па „повремено ради сезонске послове и успева нешто да заради".

„Увек неко из дома пита да ли сам слободан сутра да радимо нешто на дневницу и стварно значи кад ти капне неки динар са стране", препричава Тошић.

Поскупљење домова и хране за студенте

После девет година, на захтев руководстава студентских домова, смештај и исхрана за будуће академце ће поскупети, саопштио је ресорни министар Бранко Ружић крајем јуна.

Нове цене од школске године 2022/2023:

Категоризација се врши на основу положаја, начина грејања, климатизације, осветљења, величине, опремљености, функционалности, очуваности и других карактеристика домова и соба у њима, наводи се у Правилнику за категоризацију објеката ученичког и студентског стандарда.

И цене оброка у мензама ће бити скупље са почетком нове школске године, па ће се за доручак, уместо 40 динара, издвајати 56 динара, ручак ће коштати 120 динара после поскупљења од 48 динара, а за вечери ће се по новим ценама плаћати 90 динара, уместо досадашњих 59.

Из министарства су одлучили да и студентска примања прате трошкове, па ће рате кредита и стипендија од јесени бити веће.

Тренутни износ рате студентског кредита и стипендије је 8.400 динара, а биће увећан на 13.000 динара, кажу из министарства.

Министар ће донети решење о томе у децембру текуће године, а исплата прве рате студентских кредита и стипендија за наредну школску годину почиње у јануару 2023, наводи се на сајту министарства.

На другом крају главног града Србије, у новобеоградском Студентском граду, станује Јована Спасић, Николина вршњакиња, која је такође одрасла у Ужицу.

Она студира Архитектонски факултет, који годинама важи за један од најскупљих на Универзитету у Београду, пошто година студирања на основним студијама кошта 240.000 динара.

Скупље је само студирање на студијском програму софтверског инжењерства на Електротехничком факултету (243.500 динара по години) и студије фармације на енглеском језику (3.500 евра по години) у Београду.

Ипак, Спасић се од почетка студија школује уз помоћ средстава из државног буџета, њена породица не мора да размишља о тим издацима, али упознала је колеге којима је то био велики терет, каже она за ББЦ на српском.

„Сећам се да је на првој години било људи који су плаћали школарине, а знам да су родитељи тих студената ишли и у иностранство да зараде како би им платили годину", препричава Јована.

Скок цена смештаја и исхране види као „оптерећење", јер је дошао нагло, па ће неки оброци у студентској мензи бити скупљи „за 40 или 50 динара", додаје.

„Очекивала сам да ће поскупети за 10 или 20 динара, али су порасле и стипендије, а и плате мојим родитељима, што је олакшавајућа околност", каже 21-годишњакиња из Ужица.

Додаје да јој за књиге јој не одлази много средстава, али је факултет који похађа специфичан због додатног новца које будуће архитекте улажу у материјале за пројекте и макете које су саставни део вежби, колоквијума и испита.

„На штампу материјала и прављење макета за факултет сигурно годишње потрошим од 300 до 400 евра, а можда и више.

„Када се све скупи, месечно је потребно до 300 евра за живот, али не могу да кажем да се одричем нечег посебног, могу себи да приуштим да једном или два пута месечно одем са друштвом на вечеру или у излазак", додаје она.

Услед више цене студирања, слање деце на универзитете у веће градове може постати немогућа мисија за многе родитеље, поготово оне са исподпросечним зарадама, сматра Саша Ђоговић.

„У оваквим турбулентим временима је још већи притисак, па се све чешће позајмљује новац, узимају се кредити.

„Можемо да дођемо у опасност да изгубимо потенцијале који могу да одустану од студирања, а у таквој ситуацији можемо доћи и до суфицита медиокритета науштрб високообразованих", појашњава економиста.

Крагујевац: Школовање приступачније него у Београду и Новом Саду

На два факултета Универзитета у Крагујевцу школарина за годину дана студирања биће већа, док ће на осталима она остати непромењена у односу на школску годину 2021/2022.

Студенти Факултета инжењерских наука у Крагујевцу и Факултета за машинство и грађевину у Краљеву мораће од октобра да издвоје веће суме новца уколико нису претходно обезбедили место на буџету.

Годишња школарина за основне академске студије у обе установе је повећана за 10.000 динара и сада износи 60.000.

Упркос томе, ови факултети остали су међу најјефтинијим у склопу универзитета.

Мање новца на основним студијама на годишњем нивоу потребно је само за Агрономски факултет у Чачку (39.000), показују подаци са сајта универзитета.

Најскупља школарина у Крагујевцу плаћа се за студије фармације на енглеском језику (320.000 динара), а следи Одсек за примењену уметност Филолошко-уметничког факултета, где је школарина 170.000 динара на годишњем нивоу.

На Економском факултету у Крагујевцу, где Огњен Обрадовић похађа четврту годину, није било раста цена и он школарину плаћа 88.000 динара.

Ако настави мастер студије мораће да издвоји 105.000 динара.

Овај Крагујевчанин „има срећу" да живи и студира у родном граду, па поред школарине и уџбеника нема додатно оптерећење попут плаћања смештаја и исхране, каже он за ББЦ на српском.

Закључио је да студентски живот у Крагујевцу „није претерано скуп", иако је недавно дошло до поскупљења цена многих роба и услуга због рата у Украјини.

„Јефтинији је и од Београда и од Новог Сада и нешто мало од Ниша - студенти могу да студирају, изађу у провод и да се друже за мање новца од колега из остатка државе", оцењује студент економије.

Како каже, за књиге, скрипте и друге материјале за вежбе, предавања, колоквијуме или испите може се издвојити „и до 150 евра" на годишњем нивоу, а родитељи му помажу да лакше сноси трошкове студирања.

„Родитељи ми солидно зарађују за услове у Крагујевцу, па не могу да кажем да су трошкови мог студирања превише оптерећујући за наш кућни буџет", додаје он.

Док Огњена више цене смештаја у дому и исхране у мензи не погађају, пошто станује код родитеља, Владимиру Илићу ово би могло додатно да истањи буџет.

Овај 24-годишњи студент Медицинског факултета живи у студентском дому „Вита Јањић" у Крагујевцу, где се и храни, а родом је из села Ноћај у Мачви.

У Крагујевцу, као и у другим местима у Србији, студенти на буџету плаћаће између 1.500 и 2.790 динара за кревет у студентском дому од наредне школске године, према одлуци Министарства просвете.

„Разумем да је све поскупело и да цене нису мењале скоро 10 година, а мислим да ни сада нису превисоке - само да не иду навише.

„Доста студената прима кредит или стипендију које ће исто бити веће, па верујем да их поскупљење неће превише оптеретити", додаје Владимир.

Њега, попут Обрадовића, родитељи финансијски подржавају током студија, али проналази начине да им то бреме олакша.

„На буџету сам и не плаћам школарину од почетка студија, али ми је месечно потребно од 20.000 до 25.000 динара за живот овде, где спадају дом, менза, књиге и остали трошкови.

„Трудим се да помогнем родитељима, па чим имам слободног времена нешто и радим", каже овај 24-годишњак.

Можда ће вас занимати и ова прича:

Ниш: Школарине исте, али стандард каска за другим деловима Србије

Универзитет у Нишу је једини од четири највећа у Србији чији факултети неће повећавати школарине у наредној школској години.

Ниједан од 13 факултета тог универзитета није поднео захтев за увођење већих школарина, које нису мењане пет година, рекао је Властимир Николић, проректор за наставу Универзитета у Нишу, за лист Данас.

Руководство факултета и универзитета свесно је да платежна моћ родитеља студената из јужне и источне Србије није најповољнија, додаје.

И да је дошло до раста цена, 22-годишњег Петра Ђокића то не би погодило, макар током наредне школске године, пошто је обезбедио место на буџету Филозофског факултета у Нишу.

Школарина за студије комуницирања и односе са јавношћу, које овај Нишлија похађа, износи 78.000 динара, а то је „заиста велики новац", поготово за стандард у Нишу, каже он за ББЦ на српском.

Студенти медицине, стоматологије, фармације и спорта издвајају највише (од 100.000 до 120.000), док се најмања школарина плаћа на Технолошком факултету у Лесковцу (45.000 динара).

Ђокић се, како каже, иако не плаћа школарину, труди да родитељима што више умањи терет његовог студирања, па од прве године факултета готово непрекидно ради.

„Знам и доста других који се баве додатним послом док студирају како би успели да покрију све трошкове и оставе неки новац за себе", истиче он.

Уџбенике, од којих сваки кошта „око 600-700 динара у просеку", Петар купује сам, на шта годишње потроши и више од 4.000 динара.

„Али се трошкови не завршавају ту - за неке предмете имамо и више књига, а ту је и додатна литература, коју купујемо или фотокопирамо сами", додаје.

Са тренутним примањима од 45.000 динара и животом у породичном дому, он себи може да приушти да се „осећа комотно".

Али, присећа се и периода када је са цимерком живео у изнајмљеном стану, па је поред књига и новца за разоноду, морао да плаћа и станарину и рачуне.

„Морам да радим, јер породица не може толико да ми приушти, а и не желим да им намећем додатне трошкове, који су велики.

„Време које сам провео као подстанар ми је помогло да видим да се са овом платом може живети баш кнап, иако сада имам више него довољно за себе док сам код родитеља", закључује Петар.

Док су школарине на факултетима Нишког универзитета углавном ниже од оних у Београду и Новом Саду, примања су такође далеко од оних која се могу остварити у овим градовима, што студенте са југа и истока Србије ставља у незавидан положај.

Просечна нето плата у Србији је у априлу 2022. била нешто виша од 73.000 динара, али је медијална, она коју зарађује 50 одсто запослених, била мало већа од 55.000, показују подаци РСЗ.

У Србији су новац и боље плаћени послови централизовани у и око Београда, каже економиста Саша Ђоговић.

„У врху се налази шест или седам београдских општина, онда тај низ прекидају Бор и Нови Сад, па следе даље београдске општине, јужни део Србије је посебно угрожен и тамо су зараде изузетно ниске", објашњава.

Нови Сад: Теже него прошле године, али „и даље подношљиво"

Пет факултета Универзитета у Новом Саду одлучило је да повећа цене студирања: Филозофски, Медицински, Правни, Технолошки и Технички факултет „Михајло Пупин".

Студенти Филозофског факултета на програму језик, књижевност и култура ће од наредне године плаћати чак 31.000 више на основу школарине, а страни студенти на интегрисаним студијама медицине и денталне медицине на енглеском језику издвајаће 6.500 евра, уместо досадашњих 5.500 евра по години, преноси Блиц.

„Као студент не могу да подржим било какво повећање, јер студенти мало зарађују и њихов кућни буџет ово највише погађа, али ако знамо да је све поскупело, могу да разумем зашто је дошло и до раста цена студирања", каже Игор Кнежевић, 28-годишњи апсолвент на Економском факултету у Новом Саду, за ББЦ на српском.

Општи раст цена услед пандемије корона вируса и рата у Украјини додатно отежава живот студентима, сматра он.

„Генерално је доста теже него што је било пре шест месеци или годину дана, ту нема дилеме, али мислим да је и даље подношљиво и може да се прегура месец", додаје.

Игор се повремено храни и у мензи, где ће плаћати више цене оброка од јесени, али овај 28-годишњак сматра да су оне и даље „повољне".

„Ручак са предјелом, главним јелом и дезертом, који је сада најскупљи оброк, добијате за 120 динара, а ван дома ћете само дезерт негде платити 70 или 80 динара", појашњава овај студент Економског факултета.

Можда ће вам и ова прича бити интересантна:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]