Дојаве о бомбама у Србији: На мети школе широм Београда, полицијске екипе на терену

Полицајци са обученим псима већ су постали уобичајена слика у школама и другим објектима у Србији пошто данима пристижу анонимне дојаве о подметнутим бомбама.

Прве масовне дојаве о бомбама стигле су средином маја, а последње у низу упућене су 8. јуна у 174 основне и 97 средњих школа у Београду.

Претње су стигле електронском поштом, а Радио-телевизији Србије је у Министарству унутрашњих послова (МУП) речено да су контрадиверзионе екипе на терену.

Преподневна смена је отказана, а деца и наставници су потпуно безбедни, рекао је Горан Весић, заменик градоначелника Београда, а преноси агенција Бета.

Дан раније, 7. јуна, дојаве о бомбама пријављене су и у школама у Крагујевцу и Нишу, а дан раније и у неколико студентских домова.

Препорука родитељима је да провере пре него што пошаљу децу у школу, да ли је њихова школа отворена и да ли је планирана настава.

За све претходне дојаве о бомбама, полиција је утврдила да су биле лажне.

Министарство унутрашњих послова саопштило је да је расветљена свака дојава о постављеној бомби која је дошла из Србије, да су брзо пронађени и процесуирани извршиоци, те да се настављају контрадиверзиони прегледи и предузимају све мере расветљавања свих случајева лажних дојава о бомбама, преноси Бета.

Од 1. јануара закључно са уторком, 7. јуном, извршено је 1.243 контрадиверзионих прегледа поводом дојава о постављеним бомбама, а ангажоване су и додатне полицијске снаге, саопштио је МУП у среду 8. јуна.

Масовне дојаве и претње о постављеним бомбама у Србији почеле су 16. маја када је евакуисано више од 170 школа у Београду, низ пословних објеката, као и аеродром у Нишу.

Два дана касније, први пут су на мети биле и здравствене установе.

Потом су спорадично до краја маја, дојаве о бомбама у школама и другим јавним објектима стизале у градове широм Србије.

Дојава је било и раније, али не у оваквом обиму.

Представници власти кажу да је реч о „специјалном, хибрдином рату" против Србије који се „води из иностранства", наводно због неувођења санкција Русији услед рата у Украјини, али нису пружили доказе за те тврдње.

Слично се догађа и у неким земљама у региону, попут Црне Горе и Хрватске.

Полиција је потом саопштила да је утврђено да је осам мејлова стигло са адреса из Пољске, четири из Гамбије, по две из Ирана и Нигерије, као и из Украјине, Словеније и Русије.

Министарство унутрашњих послова саопштило је да су идентификоване особе које су послале претеће мејлове, а како су у питању страни држављани, преко Еуропола и Интерпола је у току размена података са полицијама у Шведској, Литванији, Швајцарској, Русији и Мађарској, као и са компанијом Гугл.

„Због лажних пријава о постављеним бомбама у јавним објектима, припадници Министарства унутрашњих послова су, за четири дана, процесуирали осам лица, држављана Србије - ухапшена су два лица, а против још шест малолетних лица поднете су кривичне пријаве у редовном поступку", наводи се у саопштењу МУП-а.

И болнице први пут на мети

У среду, 18. маја, први пут су на мети биле и београдске болнице: Клиничко-болничког центра „Драгиша Мишовић", Градске болнице и Гинекологије на Звездари, као и нишка и новосадска здравствена установа.

Да је стигла дојава о наводно подметнутој бомби, потврдио је Предраг Савић, помоћник директора у KБЦ „Драгиша Мишовић".

„Kонтрадиверзиона екипа је већ на терену. Пацијенте нигде не померамо, а и немамо где да их евакуишемо.

„Већ је прегледан блок А болнице, ништа није нађено. Kонтрадиверзиона јединица је сада у блоку Б", рекао је Савић, преноси Нова.рс.

Испред болнице на Звездари радник обезбеђења је за ББЦ рекао да је „полиција отишла".

„Све су претражили и болница нормално ради", поручио је.

У понедељак, 16. маја више од 170 школа у главном граду Србије и нишки аеродром евакуисани су због анонимних дојава о постављеној бомби, само дан пошто су такве дојаве добили београдски Зоолошком врту, железничка станица и неки студентски домови.

Осим школа, у понедељак су стигле дојаве о постављеним бомбама и у другим објектима - пословним зградама, ресторанима, постројењима за пречишћавање воде.

Утврђено је да су све досадашње дојаве биле лажне.

Овакве пријаве постале су готово свакодневица у Србији, а ово је до сада најмасовнији пример.

Радомир Николић дошао је у среду ујутро у КБЦ Звездара да обиђе жену.

„Одједном се свуда чуло - 'бомба, бомба' и видели смо полицијски ауто.

„Ништа ми није било јасно. Док сам се окренуо, они су отишли, а доктори су ми рекли да је све у реду", рекао је Николић за ББЦ на српском.

Специјални рат

Представници власти тврде да је реч о „специјалном рату против Србије", да све долази из иностранства као вид притиска због неувођења санкција Русији која је пре више од 80 дана покренула инвазију на Украјину.

Нису изнели доказе за ове тврдње.

Тужилаштво за организовани криминал води предистражни поступак у циљу идентификовања оних који континуирано шаљу претње извршењем терористичких напада, рекли су за ББЦ.

Дојаве стижу свакодневно на велики број адреса у Београду и другим градовима широм Србије, саопштило је Више јавно тужилаштво.

У току је интензиван рад на откривању извршилаца кривичних дела у вези са лажним дојавама о бомбама.

Додаје се да су због великог броја дојава о бомбама сви расположиви капацитети контрадиверзионих јединица МУП-а ангажовани су на прегледу објеката и установа на чије адресе су упућене дојаве.

До сада су све биле лажне, а сумња се да су усмерене на изазивање панике и узнемирење грађана, саопштило је Тужилаштво.

Од укупно 258 основних и средњих школа у Београду, у понедељак пре подне и поподне, претње о постављеној експлозивној направи стигле су електронском поштом на адресе укупно 173 школе, саопштило је Министарство просвете.

Дојаве о бомбама условиле су и промену начина рада образовних установа, због недостатка броја контрадиверзионих екипа МУП-а, настава је у неким школама и у уторак организована онлајн.

Говорећи о надокнади изгубљених часова због дојава о бомбама, министар просвете Бранко Ружић је рекао да неће бити уведена радна субота.

Додао је да је потребно да се часови надокнаде сажимањем градива, продужењем наставе или на неки други начин о чему ће одлучити школске управе.

Неколико дана раније лажне дојаве стигле су у тржне центре и 23 школе у престоници Србије.

Пре месец дана, четири пута заредом сличну узбуну имала је и авио-компанија Ер Србија за летове ка Москви.

Крајем априла у Црној Гори свака четврта школа била је евакуисана због дојаве о бомби.

Зашто се ово дешава?

Када је реч о безбедности „случајности нема", каже Горан Мандић, професор Факултета безбедности Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

„Почело је када је било јасно да Србија неће увести санкције Русији и један од разлога за дојаве о бомбама би могао бити то.

„Ако аналитички посматрате, прво је почело са авионима Ер Србије, па се ширило, ширило, ширило", истиче Мандић.

„С друге стране, ако повучете паралелу, последњих 10, 15 година у Србији дојаве су биле углавном усмерене према судовима и према школама.

„Било је јасно да иза свих стоје незадовољни ђаци или они који су хтели да одуговлаче са судским поступцима".

Сада су мете много „шареније", додаје професор, а протокол је да се свака дојава третира као права и подразумева евакуацију.

То наноси огромне финансијске губитке - од прекида рада аеродрома и тржних центара, до ангажовања контрадиверзионих екипа полиције, до губитка часова ђацима.

„Дајте ми децу која ће да се организују за 97 школа и у тренутку пошаљу, то нема шансе.

„Метод рада показује да је организовано и добро припремљено, постоје индиције да је из иностранства, јер никоме у Србији није у интересу да покрене нешто овако", каже Мандић за ББЦ на српском.

Шта кажу представници власти?

Министар полиције Александар Вулин у саопштењу је изнео тврдњу да се против Србије води „специјални рат" и да са различитих адреса из више европских држава стижу овакве претње.

Вулин каже да оне „имају за циљ притисак на Србију да престане да води самосталну политику" и да „одлуке доноси под притиском и у страху".

„Напади на нашу земљу нису ни покренути, ни спроведени од било ког појединца, у питању су масовни, организовани и веома скупи хакерски напади, вођени из различитих центара за хибридно ратовање", каже Вулин.

Председница Владе Србије Ана Брнабић каже да су дојаве о бомбама притисци из иностранства због неувођења санкција Русији.

„Једина смо земља у Европи која није увела санкције Русији и притисци из иностранства су невероватни из дана у дан", рекла је она 17. маја за ТВ Пинк.

Додаје да су дојаве „пажљиво планиране" и да „сигурно" долазе из иностранства, што показује чињеница да је једна таква стигла и у београдски тропикаријум, за који већина грађана не зна ни да постоји.

„Неко је гледао шта би све могле да буду туристичке атракције.

„Код нас је тропикаријум мали и већина и не зна за њега, то вам показује да је неко планирао и да то долази из иностанства, јер да су то смислили неки из Србије, никада не би послали дојаву у тропикаријум", рекла је.

Горан Весић каже да је и Јавно предузеће Београдски водовод добио анонимну дојаву о бомби, али је грађанима поручио да не треба да се брину.

„Више је него јасно да се наша земља, као и наш град, налазе под организованим сајбер-нападом непознатог противника, чији је циљ да се поремети нормалан живот у Србији и Београду, као и да будемо спречени да самостално и слободно доносимо одлуке које се тичу наше будућности.

„Град Београд ће урадити све што је у његовој надлежности како би се обезбедило нормално функционисање града, а сигуран сам да ће надлежни органи знати да утврде ко води овај специјални рат против Србије, али и главног града", поручио је Весић, преноси Беоинфо.

Није лако утврдити одакле је послат мејл

Колико ће бити компликовано да се открију починиоци зависи и од умешности полиције, али и од начина на који су дојаве стигле.

Ако је дојава била телефоном, једноставно је утврдити са ког броја или са којих базних станица је позив стигао, посебно ако су домаће мреже или оператори у питању, каже Јoван Шикања са портала Е сигурност за ББЦ на српском.

Ако је у питању електронска пошта, ситуација се компликује.

„У случају мејла, тешко је утврдити јер постоје многи сервиси за анонимизацију мејл адреса, они нису савршени, али прича је много сложенија.

„Није битно одакле долази мејл, постоје сервиси баш за анонимно слање, то полицији мало значи, јер порука може бити послата из Србије, а да се види да је порука послата са ко зна које мејл адресе", објашњава Шикања.

Он се сећа таквих пријава и из периода његовог школовања, мада је тога било знатно мање.

„Ово није нова ствар, али су технике узнапредовале.

„Јасно је да морају да одреагују, али полиција би требало да побољша протоколе и да прави бољу селекцију које пријаве ће узети у разматрање", каже Шикања.

Шта кажу ученици и родитељи?

Ученици су углавном враћени на наставу, али су у појединим школама где је безбедносни преглед трајао дуже, ђаци послати кућама.

„Нисам се уплашила, али сам била љута и било ми је жао што нећу моћи у школу.

„Видели смо гужву испред школе и да се нешто дешава, па смо мало сачекали док нам наставник није рекао да нема школе данас", каже Дора, ученица трећег разреда ОШ „Влада Аксентијевић" на Палилули.

Јелена Николић, мајка ученика другог разреда у овој школи, каже да се уплашила кад је стигла порука од учитељице, иако је претпоставила да се ради од лажној дојави.

Из школе су им рекли да су одмах реаговали и обавестили полицију.

Јавили су им да дођу по децу.

„Видим да се клинци радују што не морају у школу, али ово заиста није нормално и делује као нечија болесна шала, поготово што сам видела да је у многим школама јутрос било слично", каже Николић за ББЦ.

Сличног је става и мајка троје деце Виолета Костић.

И њену децу узраста четврти, седми разред, као и први Филолошке гимназије, обрадовало је што неће ићи на наставу.

„А ми родитељи да полудимо, само нормални да останемо.

„Шта рећи, после свега нас ништа не изненађује", каже Виолета за ББЦ.

Било је и многих реакција на друштвеним мрежама.

„Да не буде `вук, вук`"

Тамара Трипић, мајка двоје деце који похађају ОШ „Јован Миодраговић" у београдској општини Врачар, добила је поруке од разредних старешина о постављеној бомби и пре него што су деца кренула од куће.

„Видим да се ово десило у многим школама, то је такво иживљавање.

„Важно је само да не буде опуштања и да полиција сваки пут темељно уради свој део посла, да не буде као у причи кад је чобанин викао `вук, вук`, па онда кад је стварно дошао нису му веровали", каже Трипић, некадашња потпредседница Демократске странке, данас челница невладине организације Мрежа за демократски дијалог.

Сваки нови изгубљен час је превише, каже, после епидемије корона вируса и две године наставе на даљину.

После контрадивезионог прегледа утврђено је да бомбе није било ни на југу Србије, па је нишка ваздушна лука одблокирана.

Зграда Аеродрома „Kонстантин Велики" најпре је испражњена после анонимне дојаве да је ту постављена бомба, навели су из полиције, преноси нишки портал Јужне вести.

Припадници полиције у Краљеву ухапсили су С. В. (1980) из Краљева, осумњиченог да је у недељу увече телефоном позвао дежурну службу и пријавио да је у једном угоститељском објекту постављена бомба, саопштио је МУП.

Полиција је одмах по пријави изашли на лице места, запослени и гости су евакуисани, а после контрадиверзионог прегледа утврђено је да је дојава лажна.

Због постојања основа сумње да је извршио кривично дело изазивање панике и нереда, одређено му је задржавање до 48 сати и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Краљеву.

Шта пише у Кривичном закону?

Члан 343: Изазивање панике и нереда

(1) Kо изношењем или проношењем лажних вести или тврђења изазове панику, или теже нарушавање јавног реда или мира или осујети или значајније омете спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

Запалили телефон у шпорету, али ухваћени

За лажне дојаве о постављању бомбе у нишким судовима осуђени су 2016. двојица мушкараца из околине Алексинца, највероватније како би један од њих избегао заказано суђење.

Правоснажном одлуком на затвор од по девет месеци и новчану казну од по 60.000 динара осуђени су Љубиша Јовић (43) и Борис Ђорђевић (25), обојица из Житковца код Алексинца, писала је Политика.

Ђорђевић је полицији јавио да је наводно бомба у суду, а Јовић је, пише у пресуди, бацио је мобилни апарат у шпорет где је изгорео.

Међутим, полиција је, будући да је раније коришћен телефон, ушла у траг криминалцима, идентификовала их и ухапсила.

И у Црној Гори биле евакуисане школе

Због лажних дојава о бомбама крајем априла ове године, евакуисане су школе и зграде општина у десетак градова Црне Горе.

Управа полиције је тада саопштила да је утврђено да су мејлови послати са домена чији се сервери налазе у иностранству.

Ко стоји иза ових порука, још није утврђено.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]