Србија, привреда и фискализација: Одложено увођење фискалних каса пијачним препродавцима

Текст је ажуриран 28. априла 2022.

Фискалне касе за препродавце роба на пијацама у Србији неће бити уведене 1. маја како је првобитно планирано, саопштили су 28. априла представници Удружења пијачних продаваца.

После састанка у Председништву Србије са председником државе Александром Вучићем и министром финансија Синишом Малим, представници пијачних продаваца рекли су да ће у наредним недељама покушати да заједно са властима дођу до решења, пренела је Телевизија Н1.

Пијачни продавци одржали су до сада неколико протеста због новог Закона о фискализацији, према којем су у обавези да имају фискалне касе на тезгама, док ће пољопривредни произвођачи, који на тезгама нуде сопствене производе, наставити да послују као и до сада.

Док су раније из Министарства финансија кажу да је ново законско решење „можда најјаче оружје у борби против сиве економије", део пијачних продаваца забринут је да ће им то заувек променити начин рада.

„Ако будемо имали фискалне касе, повећаће се државни намети, мораћемо да уведемо радно време, али и да долазимо на тезгу по најгорем мразу, а више неће бити ни цењкања, ни вересије", рекао је раније Срђан Праштало из удружења пијачних продаваца Опстанак, за ББЦ на српском.

Шта је договорено на састанку власти и представника пијачних продаваца?

Закон ће ступити на снагу, али не и одредбе које се односи на пијачне препродавце.

Тако су прекинута вишенедељна прегањања продаваца на пијацама широм Србије и надлежних у министарству финансије, који су најавили пуну фискализацију пијаца од 1. маја, уз казне од 300.000 до два милиона динара.

„У месецима који су испред нас радићемо на проналажењу решења како бисмо сачували пијацу која је део идентитета друштва.

„Далеко смо од решења, али фискалне касе неће бити на пијацама од 1. маја", рекао је Праштало, преноси портал Нова.рс.

Он каже да ће до решења проблема „проћи месеци".

„Ми тражимо само да наставимо да живимо и да сви будемо добитници. Закон и даље ступа на дело како је планирано, само ће наш део проблема одвојено бити решен", додао је.

„Имаћемо радне групе, преговори ће трајати. Отварамо простор у којем ћемо наћи решење. Сви наши наредни састанци се пребацују у Министарство финансија", нагласио је Праштало.

Пијачни продавци на протесту у Београду: „Овде смо да не бисмо завршили на улици"

Рада Рашковић (60) из Зрењанина једна је од многих пијачних продаваца који су из многих места дошли на велики протест у Београду 13. априла 2022. године.

„Овде сам да бих одбранила моје радно место које храни моју породицу, шест нас.

„Не знам ко је писао овај закон, али он сигурно није изашао на пијацу. Нек дођу и министри и премијерка, па да виде да ли може да се преживи са касама", каже она за ББЦ на српском.

Зоран Малинић, 40-годишњак из истог војвођанског места, тврди да пијаце неће опстати ако буду уведене фискалне касе.

„Овде сам само због каса, ни због чега другог. Све намете плаћамо - тезге, пијачарине, доприносе, здравствено, пензионо, паркинг, тоалете - нисмо на терету државе и све обавезе измирујемо. Једино нећемо касе.

„Било би затварања пијаца и сви ови људи би остали на улици и терету државе", каже он за ББЦ на српском.

„Уколико су до сада све радили по закону, једини нови месечни трошак биће плаћање накнаде оператерима за одржавање касе у износу од 1.800 - 1.900 динара", каже Душан Роглић, књиговођа и порески саветник, за ББЦ на српском.

„Порез ће се обрачунавати под истим условима као и до сада, с тим што ће Пореска управа имати начин да пажљивије прати да ли продавци евидентирају промет", додаје.

Још једна новина коју је закон донео су електронске фискалне касе, које омогућавају контролу промета у реалном времену.

„Очекујемо да се пуном применом Закона о фискализацији омогући боља заштита потрошача и ефикаснији инспекцијски надзор", кажу из Министарства трговине, туризма и услуга за ББЦ на српском.

Нема прецизних података о томе колико пијачних продаваца има у Србији, али из удружења Опстанак процењују да је се ради о „десетинама хиљада".

Шта би се све променило за пијачне продавце?

Много тога. Пре свега, кажу они, већи намети.

„Због рата у Украјини су пали пазари, поскупело све, са касама би било немогуће да радимо.

„А и казне би биле велике - ако не поштујеш радно време плаћаш казну 100.000 динара, а шта ту кад пада киша или снег навејава на тезге. Па ја тад морам да затворим", жали се Зоран Малинић из Зрењанина.

Рада Рашковић додаје да сада због, како каже, кризе, једва опстају.

Ни купцима није свеједно.

У животу тридесетседмогодишњег Андрије Стојановића из Београда викенди су од детињства резервисани за одлазак међу тезге.

„Волим што тамо могу да упознам локалне продавце и да са њима успоставим блискији однос, а свиђа ми се и зато што је живописно", каже Андрија за ББЦ на српском.

Шта доноси нови Закон о фискализацији?

Закон о фискализацији примењује се од 1. јануара ове године, а проширио је број трговаца који су у обавези да издају фискалне рачуне.

Осим пијачних продаваца, обавезао је фризере, козметичаре и многе друге трговце робама и услугама да уведу фискалне касе.

„Проширена листа трговаца сада садржи и оне који обављају електронску трговину на мало, посредством поште или интернета", истичу из Министарства трговине.

Нови обвезници дужни су да се ускладе са регулативом до 30. априла.

Промениле су се и саме фискалне касе, појашњава порески саветник Душан Роглић.

„До сада су у Србији коришћене старомодне фискалне касе, где су инспектори могли да очитају укупан промет, али нису могли да виде ког дана је откуцан који рачун", објашњава.

Увођењем електронских фискалних каси, Пореска управа ће имати бољи увид у промет.

Роглић појашњава да нове касе имају безбедносни елемент, који омогућава директну комуникацију између касе и Пореске управе.

„Пореска управа ће директно пратити шта се и када куца, а и инспекција ће лакше моћи да процени где треба да оде у контролу", каже.

Роглић додаје да ће податке о промету анализирати алгоритам који може да укаже на евентуална кршења закона.

Као пример наводи кафић који има радно време од осам ујутро до поноћи, али не издаје рачуне после 10 сати увече.

„Када алгоритам уочи такво понашање, инспектори ће знати где треба да оду у контроле које су до сада биле насумичне", додаје.

Изглед фискалног рачуна и начин издавања су додатно прецизирани, додају из Министарства трговине.

„Сада се рачуни издају и за авансну уплату робе и услуга", наводе.

Из Министарства кажу да ће потрошачи имати бољу контролу над робом коју купују, јер нови фискални рачуни садрже и дводимензионални кју-ар код за верификацију.

„Скенирањем кју-ар кода, потрошач може да провери да ли му је рачун издат у складу са законом", појашњавају.

Шта још кажу пијачни продавци?

Продавац са београдске пијаце Бајлони, који је желео да остане анониман, сматра да „није фер" да се од пијачних продаваца захтева да уводе фискалне касе.

„Не бежимо од фискалних каса, него од услова које држава нуди.

„Ко ће да стоји по цео дан дан да испоштује радно време кад удари зима и ошине ветар", каже овај мушкарац, који већ 20 година на пијаци препродаје производе из увоза.

Каже да је регистрован као предузетник и порез плаћа паушално, а производе откупљује „из велепродаје и од увозника".

Како додаје, један од потенцијалних проблема је и што до пијачних тезги углавном није спроведена струја, па се брине како ће пунити батерију касе.

Две деценије стажа има и Милан, који на Палилулској пијаци продаје поврће и орашасте плодове са свог газдинства у Блацу, градићу на југу Србије.

Пошто има регистровано газдинство и продаје сопствене производе, неће морати да уводи фискалну касу, а сматра да је нови закон добра идеја.

„Људи не би требало да раде на црно", сматра Милан.

Из удружења пијачних продаваца Опстанак сматрају да закон није узео у обзир специфичност позиције пијачних продаваца.

Срђан Праштало напомиње да се продавци „труде да продају свеже производе до краја радног времена, да не вену у тезги", а сматрају да ће их фискализација у томе ометати.

„Како би све продали, коригујемо цене и по неколико пута дневно, а са фискалним касама то би било немогуће", каже.

Праштало додаје и да би фискализација „убила пијачни дух - цењкање и куповину на вересију".

„То би ишло на штету многих потрошача, који на пијаци могу да се снабдеју јефтиније, а здравије него у хипермаркетима", каже.

Како пијачни продавци плаћају порез?

Људи који на пијачним тезгама продају своје производе имају три начина да региструју бизнис, каже књиговођа Душан Роглић.

„Ако продају сопствене производе, онда се региструју као пољопривредни произвођачи", каже.

Порез плаћају паушално, а то значи да „држави дају фиксни износ на месечном нивоу".

Роглић додаје да висину пореза одређује Пореска управа, и то на основу шифре делатности и места где је бизнис регистрован.

Препродавци могу да се региструју као предузетници (ПР) или самосталне трговинске радње (СТР).

„У теорији, ПР и СТР могу да буду паушалци, али не ако се баве трговином - то је законом забрањено", појашњава Роглић.

Зато препродавци морају да плаћају две врсте пореза - на зараду и на промет.

Роглић додаје да се порез на зараду плаћа на месечном нивоу, а порез на промет на крају године.

Веганство у Србији - више од исхране

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]