Србија и правосуђе: Апелациони суд ослободио Мирослава и Марка Мишковића оптужби за утају пореза

Скоро девет година од подизања оптужнице, судски спор против српског бизнисмена Мирослава Мишковића и његових сарадника добио је епилог - Апелациони суд у Београду ослободио га је оптужби за утају пореза.

Поред Мишковића, по истом основу су ослобођени његов син Марко Мишковић и сарадници Живојин Петровић, Јадранка Бардић и Мило Ђурашковић, саопштили су из Апелационог суда.

Тај суд је преиначио одлуку Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда из 2019. године, који је власника „Делта холдинга" осудио на две и по године затвора и новчану казну од осам милиона динара за утају пореза и малверзације са крушевачком Фабриком мазива (ФАМ).

Делимично су усвојене и жалбе Мишковићевих сарадника Мила Ђурашковића, Дејана Јевтића, Боре Јелића, Ристе Ристића, Бранислава Јовановића, Срђана Филиповића и Љиљане Костић, којима су умањене затворске казне из првостепеног поступка.

Процес против Мишковића покренут је првобитно 2013. после хапшења у децембру 2012. због сумњи да је са 10 сарадника учествовао у утаји пореза и извршио кривично дело злоупотреба положаја.

Првостепени поступак против њих вођен је два пута, пошто је Апелациони суд 2017. године поништио прву пресуду донету две године раније и наложио покретање новог процеса.

Шта је одлучио Апелациони суд?

Апелациони суд је утврдио да оптужбе да је Марко Мишковић, по саветима оца, издавао налоге за прикривање података у циљу утаје пореза сарадницима Јадранки Бардић и Живојину Петровићу „не произлазе ни из једног доказа изведеног током поступка", наводи се у образложењу пресуде.

„Неподношење пореске пријаве не значи по аутоматизму да је учињено кривично дело пореске утаје, већ ће то бити кривично дело само ако се докаже намера да се прикривањем података, одређених чињеница, жели у потпуности или делимично избећи пореска обавеза," додаје се.

По оцени Апелационог суда, то није потврђено исказом сведока, нити произлази из писане документације у процесу.

Суд је ублажио казне из првостепеног поступка за седморо оптужених, који су проглашени кривим што су у периоду од 6. априла 2007. године до 31. децембра 2010. користили положај одговорних лица и прибавили противправну имовинску корист на штету привредног друштва ФАМ.

Милу Ђурашковићу, власнику „Нибенс групе" одређена је казна затвора од три године уместо четири године и три месеца, одузета му је имовинска корист од 933,7 милиона динара, а привредном друштву Шер корпорација 114,2 милиона динара.

Дејан Јевтић и Бора Јелић другостепено су осуђени на годину и по дана затвора (првобитно по две године), а Ристи Ристићу умањена је затворска казна са три на две године.

Апелациони суд је осудио Бранислава Јовановића на казну кућног затвора уз електронски надзор од годину дана (првостепеном пресудом осуђен на две године затвора), исту казну служиће и Срђан Филиповић, којем је после жалбе умањена затворска казна од годину и по дана, а Љиљани Костић умањена је казна затвора са две године на годину дана и осам месеци.

Како су изгледали претходни судски процеси против Мишковића?

Мишковић је 12. децембра 2012. ухапшен због сумње да је учествовао у малверзацијама у путарским предузећима, а „процес века" против 11 оптужених, како су га називали медији у Србији, почео је у новембру 2013.

Он је могућност да се брани са слободе морао да плати 12 милиона евра у готовини, што је највећи износ јемства у историји српског правосуђа, док је Марку Мишковићу тада одређена кауција од 3,5 милиона евра.

Мишковић је тада важио за једног од највећих привредника у земљи, а његова компанија „Делта холдинг" је пре продаје трговинског ланца „Макси" белгијској компанији „Делезе" 2011. запошљавала 25.000 људи.

У медијима је ово хапшење представљено као решеност нове владе, у којој је први потредседник био Александар Вучић, да се обрачуна са корупцијом.

Тужилаштво за организовани криминал подигло је у 9. маја 2013. оптужницу против Мишковића и још 10 особа, а терећени су за злоупотребу положаја и пореску утају, рекао је тадашњи специјални тужилац Миљко Радисављевић и прецизирао да је за оба дела запрећена казна до 10 година затвора.

Мишковићев случај је 2015. године спојен са суђењем Ђурашковићу и процес је кренуо испочетка пред новим судским већем, којим је председавала суткиња Маја Илић.

Годину дана касније, веће је Мишковића ослободило за малверзације са путарским предузећима, али га је осудило на пет година затвора због помагања сину да утаји 320 милиона динара пореза.

Истом одлуком Марко Мишковић је осуђен на три и по године затвора.

Пресуду је септембра 2017. укинуо Апелациони суд и наложио ново првостепено суђење пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду.

Тужилаштво је у децембру 2018. тражило затвор од пет година за Мирослава и четири године за Марка Мишковића, а одбрана је, затраживши ослобађајућу пресуду, истакла „да ће она бити мера независности правосуђа".

Мишковић је тада тврдио да је „оптужница против њега лажна".

Суд је ипак одлучио да власнику "Делте" разреже казну од две и по године затвора и шест милиона динара, док је његов син осуђен на исти износ и годину дана кућног притвора.

У том првостепеном поступку је утврђена кривица и за преосталих деветоро оптужених.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]