Здравље: Живот са ХИВ-ом у Србији у доба короне - компликација компликоване ситуације

Епидемија корона вируса већ готово две године потпуно блокира читав свет и многима отежава животе, али посебно људима са ХИВ вирусом.

Једног пролећног дана *Горан је отишао на Београдски сајам по вакцину против Ковида-19.

Каже да су инфектолози на почетку имунизације рекли да се и људи са ХИВ-ом обавезно вакцинишу, што је одлучио да послуша.

„Међутим, тог дана нису хтели да ми дају вакцину", наводи.

„Рекли су да ми је потребна написмена потврда лекара, без обзира на молбе и речи да су нас управо инфектолози послали да се вакцинишемо", додаје.

Братислав Прокић из Националног центра за сексуално и репродуктивно здравље Потент, наводи да је епидемија корона вируса потпуно „засенила друге инфективне болести".

„Инфектолози и епидемиолози који се баве контролом ХИВ епидемије, као и других полних болести, били су готово искључиво окупирани ковидом", истиче.

„Превенција и рана детекција су занемарени, па имамо мање тестираних и дијагностификованих, као и ремећење континуитета и квалитета лекарског праћења лечења пацијената са ХИВ-ом", додаје.

Професор Јован Ранин, начелник одељења за ХИВ у Инфективној болници у Београду, такође каже да ситуација није лака, али да су временом „очврснули и прилагодили се".

„Није стао ни амбулантни рад, ни стационар, а и кадровски смо се увек некако сналазили, иако смо сви као инфектолози били ангажовани у ковид систему", каже.

„Увек је било сналажења да покријемо и ХИВ одељење, моје колеге и ја радимо најбоље што умемо и можемо", додаје.

У свету је ХИВ позитивних до сада око 60 милиона људи, а преминуло је више од 25 милиона, подаци су Уједињених нација и Светске здравствене организације.

У Србији око 3.000 људи живи са овим вирусом, поред којих има још од 400 до 1000 који не знају да су инфицирани, каже Ранин.

Живот са ХИВ-ом у пандемији

„Када је почела пандемија почели су проблеми", каже Горан горко.

„Инфектолози су повучени у ковид систем и било је теже отићи на преглед, што је проблем и када те боли зуб, а камоли када је ХИВ у питању", додаје.

ХИВ је скраћеница за вирус хумане имунодефицијенције, који изазива ХИВ инфекцију.

А сида или АИДС представља синдром стеченог губитка имунитета и она је последњи и најтежи стадијум ХИВ инфекције.

Први пут је примећен осамдесетих година 20. века, када је био готово сигуран пут у смрт, а први случај у Београду забележен је 1985. године.

Медицина је у међувремену напредовала и антиретровирусни лекови потпуно су променили ток инфекције, тако да је ХИВ данас могуће толико потиснути да се не може детектовати ПЦР тестом.

То у пракси једну до две таблете дневно.

„Терапију имамо уредно, не оскудевам, али треба да се раде тестови, да се проверава стање јетре, бубрега и осталог, што не можеш због ковида", каже Горан.

Вакцину је, наводи, на крају добио, али после доста мука.

„Ишао сам два-три пута, чекао по четири-пет сати и на крају добио потврду инфектолога, на којој пише да 'тај и тај може да прими вакцину'", додаје.

Изабрао је кинеску вакцину и после ње није имао никакве нуспојаве.

Корона вирус до сада такође није имао.

Званичних података о броју вакцинисаних међу ХИВ популацијом нема, али су у Потенту током пролећа урадили анкету, на коју је одговорило 340 људи.

Нешто мање од 70 одсто њих примило је обе вакцине против корона вируса, што је до сада урадило тек нешто више од 50 одсто опште популације.

„Само 18 одсто људи са ХИВ-ом је рекло да не жели да прими вакцину", истиче Прокић.

„Дефинитивно међу њима постоји поверење у медицину - она им је продужила живот, спасла их да не иду једносмерном улицом ка сиди и смрти", додаје.

А да ли су људи са ХИВ вирусом више угрожени ако добију корона вирус?

Не, истиче Ранин.

„Биолошки, имунолошки, нарочито у ери савремене терапије, највећи део људи који су ХИВ позитивни има исту имунокомпетенцију као они који немају вирус.

„То им терапија омогућава, нити боље, нити лошије пролазе", наводи.

Проблеми

Једно од главних питања епидемије Ковида-19 гласи: „Како отићи код лекара?".

Углавном веома тешко, а нарочито за људе са ХИВ вирусом.

Здравствене установе у Србији од почетка епидемије неколико пута су улазиле и излазиле из ковид система, а највише су на удару били инфектолози и инфективне клинике.

Управо су инфектолози ти који се баве људима са ХИВ вирусом.

„За разлику од других људи, код ХИВ пацијената је овлашћење лекара опште праксе пренето на инфектологе, они су сасвим упућени на њих", каже Прокић.

„Због тога, чак и да јесу радили све анализе, потребна им је та врста контакта са лекаром - када тога нема, њима је тешко".

Из Потента као један од кључних проблема виде то што ХИВ одељења или не раде, или раде смањеним капацитетом.

„Без континуираног праћења ефекта лечења не можемо говорити о успешној контроли ХИВ-а у Србији, а без континуираног праћења функција јетре, бубрега и сличних параметара у питању су здравље и квалитет живота особа које живе са ХИВ-ом", наводе.

Резултати њихове анкете показују да 42 одсто испитаника од почетка епидемије није обавило основне лабораторијске налазе.

Ранин наводи да је, када је реч о Београду, поред корона вируса, на смањен обим рада утицало и реновирање Инфективне клинике, које је у току.

За то време, сматра, код свих људи, па и међу ХИВ заједницом, присутан је страх од ковида, због чега многи мање иду код лекара - па и да се тестирају на ХИВ.

„У 2020. смо први пут после 15-ак година имали пад броја људи којима је дијагностификован ХИВ - иначе годишње имамо око 200 новооткривених, а прошле године само 55.

„То никако не значи да је дошло до мање стопе заражавања, већ да се мање људи тестирало.

Прокић као један од проблема истиче и то да се стари лекови за ХИВ повлаче, а нових нема.

Од почетка епидемије палета лекова за ХИВ у Србији смањена је за пет антиретровирусна лека, а ниједан нови није уведен неколико година, наводе из Потента.

„Реч је о старим лековима, који се повлаче свуда у свету, јер долазе нови, савремени, који имају мање нежељених ефеката и који се лакше подносе", објашњава Прокић.

О томе треба да одлучи Фонд за здравствено осигурање, али до тога још није дошло - такође због ковида, каже Прокић.

„Све то указује да су особе са ХИВ-ом вишеструко рањиве, дискриминисане и занемариване, посебно током ове епидемије", наводе из Потента.

Прокић каже да је дискриминација толика да ХИВ позитивна особа често не може да дође до зубара и до фризера.

„Та социјална смрт је често страшнија од самих физичких последица", наводи.

„Она утиче на право човека на егзистенцију, дружење, најосновније ствари које сви узимамо здраво за готово", додаје.

Већина и од најближих крије да је позитивна, плашећи се одбацивања, оговарања, отказа на послу и других непријатности.

Дискриминације има и у оквиру здравственог система.

„Сведок сам да стигме има на другим клиникама, да лекари људима из незнања или немотивисаности не пружају здравствене услуге", каже Ранин.

„Не желе уопште да се баве ХИВ особама… Боље је него пре 30 година, али не можемо бити задовољни", додаје.

Шта треба да знате о ХИВ вирусу?

Основни ризици за пренос

Како се ХИВ не може пренети?

Где можете да се тестирате на ХИВ?

Када урадити тест на ХИВ?

Извори: Потент и Батут

„Епидемија сифилиса"

Када је реч о сексуалном здрављу, из Потента истичу још један проблем до којег је дошло током пандемије корона вируса.

Како наводе, скок броја инфицираних сифилисом је „алармантан", а о томе се нимало не прича у јавности.

Прокић каже да лекари често не препознају симптоме, па се инфекција најчешће дијагностикује у касној фази, ако се уопште и открије, као и да већина здравствених установа нема пеницилин.

Због тога су, истиче, пацијенти принуђени да плаћају лечење у приватним болницама, што је многима проблем да приуште, а посебно младима.

Шта даље?

Две године су скоро прошле и не делује да ће епидемији ускоро крај.

Ранин наставља борбу и то на два фронта - против ХИВ-а и Ковид-19 вируса.

„Доста људи нам се јавља касно, такозвани лејтпрезентери", наводи.

„Ако за тих годину и по дана спасете бар десет или 20 одсто њих и вратите их кући, онда је то нешто за душу, сваки такав пацијент се сматра нашим успехом", додаје.

Медицина за то време напредује и неколико људи је потпуно излечено од ХИВ-а, попут једног мушкарца из Лондона.

Међутим, он није лечен лековима против ХИВ-а, већ трансплатацијом матичних ћелија у оквиру лечења против рака, од којег је такође боловао.

Познат је и случај, Тимотија Реја Брауна, названог „Пацијент из Берлина", који је званично први човек излечен од ХИВ-а.

Он је 2007. године подвргнут захвату трансплантације коштане сржи, а добио ју је од особе која је природно отпорна на ХИВ.

Браун је у септембру 2020. преминуо од рака.

Научници верују да би ХИВ могао бити побеђен до 2030. године.

Када је реч о Србији, Ранин сматра да је пут ка бољој ситуацији ХИВ пацијената у „мултидисциплинарном тимовима у оквиру здравства".

„ХИВ не припада само инфектологији, потребни су нам и кардиолози, ендокринолози", каже.

„Ако у њиховим установама буде могуће наћи чланове ХИВ тима, онда ће и дискриминације бити мање", додаје.

Прокић ту цитира Елтона Џона, чувеног певача.

„Вирус изазива сиду, али не и епидемију - епидемију разбуктавају стигма, мржња дезинформације и равнодушности", каже.

Како наводи, ако нас не забрине то што је током 2020. године ХИВ дијагностификован код само 55 људи, онда ће и епидемијска ситуација у земљи бити неповољнија.

„Све земље са високом преваленцом - бројем заражених у односу на целу популацију - некада су биле као Србија, која има нису преваленцу.

„А то се догодило само зато што нису водили рачуна и радили оно што је било потребно", додаје.

Горан за то време живи свој живот, надајући се да неће морати увек да чека неколико сати када иде код лекара.

А на питање да ли ће се нешто променити у односу према ХИВ заједници, одговара: „То зависи пре свега од медија".

„Као што смо имали страх од ковида, док нисмо научили како да се чувамо - маске, хигијена, вакцинација - тако би мање страха било и од ХИВ-а ако би се више причало о томе.

„Све би било другачије ако би постојале неке емисије и некаква едукација на ту тему, а не да се о овоме пише пет дана пре и после 1. децембра", додаје.

Градски завод за јавно здравље има саветовалиште за ХИВ/АИДС. Радно време Саветовалишта је од 8 до 14 чaсoвa.

Број телефона је 011/32-30-038.

У Саветовалишту је могуће обавити и анонимно тестирање и за сад су тестови бесплатни.

Сви заинтересовани могу да се обрате путем електронског саветовалишта директно докторки Биљани Беговић Вуксановић и да поставе питања на адресу - [email protected].

Одговор на питање очекујте у року од седам дана.

Саветнике Потента можете контактирати путем сајта, као и на свим друштвеним мрежама.

Особе са ХИВ-ом могу подршку преко Потента могу добити и путем телефона 064/1565291, а тестирање за посебно рањиве групе се заказује путем сајта или на 063/557890.

Потент услуге тестирања, психолошке и правне подршке пружа у Београду, Нишу и Крагујевцу, у сарадњи са Заводима и институтима за јавно здравља као и Инфективним клиникама.

Тестирање нуде и друге организације, попут Асоцијације Дуга, Удружења Превент или Организације Јазас.

*Име је промењено због заштите идентитета

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]