Филм Тома и ауторска права у Србији: Шта односи пиратерија - гледаоцима уживање, ауторима и држави новац, а друштву културни идентитет

Страхиња Марковић из Београда отишао је пре две недеље са девојком да погледа филм Тома о певачу Томи Здравковићу - допао му се, „леп је и врло емотиван", дворана распродата, редови за улазак у салу дугачки, а биоскопско искуство „сјајно".

Изненадио се када му је неколико дана касније на групном чету са пријатељима стигао линк ка пиратској верзији филма, а касније га је запазио и на друштвеним мрежама.

„Цело моје друштво је гледало филм у биоскопу, али имамо једног друга који не живи у Србији, па је због њега неко послао линк", препричава он за ББЦ на српском.

Због сумњи да је делио линк ка пиратској верзији филма, у понедељак, 11. октобра приведен је мушкарац и саслушан у Тужилаштву за високотехнолошки криминал због неовлашћеног дељења линка, речено је агенцији Танјуг.

„Сматрам то класичном крађом, као да вам је неко украо новчаник или аутомобил", каже Саша Живановић, стручњак за високотехнолошки криминал и бивши начелник Одељења за високотехнолошки криминал Министарства унутрашњих послова Србије.

„Губе и аутор и држава кроз порезе које не може да наплати, а као народ губимо културни идентитет", наглашава он у изјави за ББЦ на српском.

Из Антипиратске агенције Србије (САПА) поручили су да ће против оних који не уклоне спорне објаве бити поднете кривичне пријаве Тужилаштву за Високотехнолошки криминал.

Пиратерија је „непоштовање дела, она је крађа и она нема душу", порука је продуцената филма Жељка Јоксимовића и Драгана Бјелогрлића.

„Филм Тома је сниман како би се гледао на великом платну, а емоцију коју он носи неће моћи да осете они који буду гледали пиратску верзију на рачунарима или паметним телефонима", навели су у саопштењу продуценти филма.

Мушкарац који је у понедељак приведен због сумњи да је делио линк ка филму Тома признао је кривицу и детаљно изнео одбрану, речено је у том тужилаштву.

Како је кружио линк за филм Тома и какве су реакције на друштвеним мрежама?

Страхиња Марковић, 29-годишњи стоматолог, добио је линк за филм преко чета од другара, пар дана пошто га је гледао у биоскопу.

„Свакако мислим да је погрешно ширити пиратске верзије, јер онда људи који праве тај филм не могу ништа да зараде и направе неки нови сутра", каже Марковић.

Редитељ Срђан Драгојевић написао је на Твитеру да је „срамно да људи не схватају како дељење и гледање домаћег филма на торентима (начин за скидање филма са интернета) штети и кинематографији али и ствараоцима филма."

„Чест је случај, да би се филм уопште снимио, да аутори уложе и све хонораре у филм, очекујући их после дистрибуције", написао је Драгојевић.

Шта је пиратерија?

Kривичним закоником у Србији утврђено је шта се сме радити са филмовима, видео снимцима, музиком, сликама и свим другим софтверима.

Забрањено је објављивање, снимање (у електронском облику), прављење копија, што подразумева и скидање на сопствени рачунар.

Поред тога, кажњава се и омогућавање другима да преузму туђу интелектуалну својину или другим речима аплоуд на торент сајтове.

Прописане казне су до три године затвора или до пет година уколико се овим путем прибавља имовинска корист.

Пиратерија се сматра врстом високотехнолошког криминала.

Високотехнолошки криминал обухвата скуп кривичних дела где се као објекат извршења и као средство за извршење кривичног дела јављају рачунари, рачунарске мреже, рачунарски подаци, као и њихови продукти у материјалном и електронском облику, наводи се на сајту Министарства унутрашњих послова.

Да ли због пиратерије може да се иде у затвор?

Неовлашћено искоришћавање ауторског дела или предмета сродног права - запрећене казне су од три до пет година затвора, наводи Саша Живановић, стручњак за високотехнолошки криминал.

„Филм или песма је такође нека имовина, огромна материјална средства су потребна да би се направио један филм", каже он за ББЦ на српском.

Има штетних последица и по државу - ако људи гледају пиратске верзије филмова, онда држава не може да наплати порезе на, примера ради, биоскопске карте или раније продају дискова, објашњава он.

Аутори филма неће моћи директно да зараде од биоскопских улазница што ће одмах осетити, али продуцентска кућа може трпети и дугорочно од последица пиратерије.

„Самим тим што пада гледаност код емитера и стиче се утисак да је дело мање вредно јер га је путем званичних и легалних канала погледало мање људи", наводе из продуцентске куће Фајерфлај (Firefly) за ББЦ на српском.

Најгоре последице овог облика високотехнолошког криминала не морају бити материјалне и могу имати одложено дејство.

„Ми тако губимо и сам културни идентитет.

„На овај начин се обесхрабрују ствараоци да прозводе садржај - природно је да радите да бисте нешто и зарадили, нико неће инвестирати у нешто на чему ће изгубити", наглашава Живановић.

Да ли је и само гледање пиратске верзије кажњиво?

Они који су само примили линк и погледали филм не би требало да одговарају кривично, каже Живановић.

За оне који не деле снимак, већ га само отворе или проследе једном броју телефона, законска казна не постоји, каже адвокат Мирко Мркић.

„Немогуће је утврдити да ли је неко намерно или случајно отворио линк који му је неко послао, као и да ли је знао шта се на њему налази.

„Онај ко то уради, увек може да тврди да је то урадио нехотице, да није знао шта се налази у њему, као и да га је случајно послао неку адресу", рекао је Мркић за портал Мондо.

Како против пиратерије?

Продукцијска кућа Фајерфлај из Београда власница је ауторских права на телевизијске серије Тајкун, Породица и Клан које су емитоване на домаћим и регионалним телевизијама.

„Како изађе која епизода, одмах осване на разноразним сајтовима", кажу они за ББЦ.

Ова кућа је „непрестану борбу" са пиратеријом препустила специјализованој агенцији која проналази линкове ка њиховом садржају и пријављује пиратске сајтове који их објављују.

„Људи су, нажалост, навикли да погледају на интернету и то им је лакше него да гледају на телевизији или у биоскопу", истичу из продукције Фајерфлај.

„Највећи проблем код нас је како доћи до власника домена и утврдити ко је одговоран за качење незаконитог садржаја - то код нас није баш тако добро регулисано", кажу из ове куће.

Стручњак за ову криминалну сферу, Саша Живановић, напомиње да аутори могу бити опрезнији - када се шаљу снимци филмова за фестивале, на пример, треба сваки снимак обележити јединственом ознаком и тако помоћи истажним органима у случајевима да се тај снимак незаконито подели.

Такође, требало би да обрате посебну пажну приликом употребе интернета, јер на тај начин из компјутера често могу процурити поверљиви материјали, додаје он.

Ипак, Живановић наводи да се корен проблема не крије у машинама, већ у људима.

„Највећи проблем је свест - кад би људи знали колике су штетне последице пиратерије, макар део њих би одустао од тога", сматра он.

Погледајте видео о хакерском нападу у Новом Саду

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]