Бановић Страхиња: Ванвременски јунак који прашта и руши табуе

Момак који је храбар, али храбар и да опрости, девојка која се заљубљује у другога и супарник који бије битке, али само своје - ликови су који ће увек одударати од времена, било крајем 14. или почетком 21. века.

Такав је Бановић Страхиња - главни лик српске епске народне песме из преткосовског циклуса - али и јунак најновијег истоименог филма Стефана Арсенијевића који говори о избегличкој кризи у данашњем свету.

Филм, који носи и други назив As Far As I Can Walk, добио је у августу 2021. награду за најбољи на престижном чешком фестивалу у Карловим Варима, што је прва награза за остварење из Србије на том фестивалу после 55 година.

„Бановић Страхиња је прилично занимљива песма за средњи век, где ликови одступају од патријархалних наметнутих кодекса.

„Ми смо ову причу пренели на модерно друштво и највећу миграцију у Европи од Другог светског рата", каже редитељ Стефан Арсенијевић за ББЦ на српском.

Ово није први пут да је епска песма, о бану који јуначки прашта и не обазире се на мишљење околине, занимљива модерним уметницима.

„Страхиња је јунак који стално буди пажњу, а пре овог филма имали смо још неколико остварења који су мотивисани његовим ликом", каже Слободан Владушић са Одсека за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду за ББЦ.

„Он није обичан епски јунак, он је тотални јунак, што значи да је вишеслојан и људи могу да се поистовете са њим. Превазишао је епску песму".

Филм ће бити приказиван на фестивалима, премијеру у Србији ће имати на Фесту следеће године, а после тога ће се наћи и у биоскопима.

Страхиња из Гане и Гете

Када је почела мигрантска криза 2015. године у Европи и из Африке и Азије на Стари Континент у потрази за бољим животом дошло барем милион људи, Арсенијевић је одлазио да разговара са избеглицама у Београду.

Тако, његов филм говори о Ибрахиму, избеглици из Гане који долази у Србију Балканском рутом са супругом Абабу.

Успели су да стигну до Немачке, али су депортовани назад у Београд.

Ибрахим покушава да се снађе у Србији, подноси захтев за азил и покушава да игра фудбал у локалном клубу.

Узима име Страхиња да би се лакше уклопио.

Ипак, азил никако не стиже и Абабу је несрећна, јер жели да постане глумица у Лондону.

Када Абабу нестане са Алијем, харизматичним левичарским активистом, Страхиња креће пут Балканске руте, али - из љубави.

Арсенијевић каже да је желео да лик Страхињића Бана „не буде само део културне баштине и једна позната улица у Београду већ и нешто живо".

И у теорији књижевности, песма Бановић Страхиња кроз векове је остала загонетка, у коју се својевремено укључио и Јохан Волфганг Гете, немачки филозоф, писац и политичар.

Он је у неколико преписки био одушевљен способношћу праштања једног српског епског јунака.

Ово је, уједно, и јединствена песма средњег века, која је записана у 19. веку, али је мотив женске прељубе и тада био табу тема.

„Сви ликови из песме нису оно што се од њих очекује", каже Арсенијевић.

Анђа се заљубљује у Турчина, Страхиња одлази за њом, иако га њена породица одвраћа, а кључни човек који помазе Страхињи на том путу је пијани турски дервиш, који му говори где се налази турска војска.

Ни Влах Алија није припадник званичне турске војске у песми, већ он бије сопствену битку.

„Сви осим Југовића који су естаблишмент, су побуњеници окошталих вредности и слушају само своје унутрашње компасе", каже редитељ.

О чему се ради у песми

Пред Косовски бој 1389, Анђу, жену јунака Бановић Страхиње и ћерку Југ Богдана, отима турски одметник Влах Алија из Бањске.

Бановић Страхиња моли Југ Богдана да му помогне да спаси Анђу, али му он каже да је заборави, јер је сада отета и понуди му нову жену.

Бан не пристаје на то и креће да спасе Анђу, а уз њега полази само пас Караман.

Прави се да је Турчин и улази у турску војску.

Влаха Алију проналази у Анђином крилу, а она мисли да је дошао да је казни и упозорава Алију.

Тада почиње битка између њих двојице и бан убија Алију. Анђа креће да бежи од њега, мислећи да хоће да јој се освети, али је бан спречава и враћа у Србију.

Када су се вратили, Југ Богдан жели да убије ћерку јер их је изневерила, али Бановић Страхиња му не дозвољава јер жели да остане са Анђом.

Песму је Вуку Стефановићу Караџићу испевао Старац Милија, а он ју је затим записао.

Мотив праштања у време ратова и великих миграција које долазе као последица - јако је битан, мисли Арсенијевић.

„Све се свело на конфликте и заузимање страна", каже редитељ.

„Током деведесетих смо били сведоци те подељености, која нам није донела ништа добро".

Шта је Бановић Страхиња опростио

Песма се завршава стихом: „Помало је такијех јунака, ка' што бјеше Страхинићу бане".

Доста година прошло је од када је Стефан Арсенијевић у основној школи читао ове стихове, до тренутка када ће за филм под овим називом добити чак пет награда на фестивалу у Чешкој.

Награђени су за најбољи филм, али и за најбољег глумца, директорку фотографије, награду Екуменског жирија и награду Европа синемас лејбел, коју додељују представници европских биоскопа.

Ово је први пут после 20 година да се српски филм нађе у главном такмичарском програму и да је на фестивалу у Карловим Варима српски филм освојио награду за најбољег глумца.

„Емотивној реакцији публике смо се надали, али награде су ван свих мојих очекивања", каже Арсенијевић.

„И даље чекам да се пробудим".

Још када је песму први пут прочитао, Арсенијевићу је побудила пажњу.

„Мени као малом, Страхиња је био велики јунак који се бори мачем и копљем, али га издваја емпатија и могућност да разуме друге", каже он.

„Песма је одскакала од свих других јер је носила другачију поруку, а то је да је јунаштво опростити.

„То је одзвонило у мени".

Песма кроз филмове и драме

Најпознатији филм о Бановић Страхињи је онај из 1981. године Ватрослава Мимице.

Страхињу глуми италијански глумац Франко Неро, док Влах Алију игра Драган Николић.

Филм је урађен у сарадњи две земље које више не постоје - Југославије и Западне Немачке.

„Људи у Србији имају емотиван однос према песми и лику, а старије генерације често нису свесне да се неких делова препознају из популарног филма из 1981. године", каже Слободан Владушић са Одсека за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду.

„Зашто? Јер истовремено уме да убија зубима, у недостатку другог оружја, али и да прашта".

Бан је истовремено и „човек који се плаши и звер која убија, али и божанство које може да опрости", додаје Владушић.

На филмском фестивалу у Пули 1981. Драган Николић је добио Златну арену за најбољу улогу, а Алфи Кабиљо Златну арену за најбољу филмску музику.

Деценију касније, књижевник и критичар Борислав Михајловић Михиза написао је драму Бановић Страхиња.

Михиз је, објашњава Владушић, послушао песму Старца Милије, али се у драми окренуо и другим, а највише, женским ликовима.

„Обрађује се идеја Анђе као независне жене", каже Владушић.

Лик Страхинића бана и у филму из 1981. године, али и у Арсенијевићевом остварењу, тумачи странац.

У првом филму је то Италијан Франко Неро, а три деценије касније, Страхиња је Француз - Ибрахим Кома.

„Нисам имао опцију, сем да узмем странца, јер, како је моја прича замишљена, главни лик је избеглица из Африке", каже Арсенијевић.

„Ипак, разумем зашто је првог Страхињу играо тада познати италијански глумац, иако је Драган Николић маестрално одглумио Влаха Алију".

Да је Страхиња у оба остварења странац, мисли Арсенијевић, можда и није случајно.

„Песма говори и о том наднационалном контакту, сами јунаци су лишени националних и религиозних предрасуда или очекивања", додаје он.

Љубав је свуда

Према препеву Старца Милије, бан опрашта својој љуби Анђи јер је отишла за другим.

Главни мотив средњовековне песме је љубав, а седам векова касније, исто је и са новим филмом.

„То је и љубавна прича у којој љубав побеђује на неочекиван начин", додаје он.

Погледајте видео о српском харамбаши

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]