Србија, депоније и пожар у Винчи: „Само гас маска може у потпуности да нас заштити од штетних испарења"

Непријатан мирис који се проширио пошто се запалила депонија у Винчи није само представљао непријатност за чуло мириса становника града Београда, већ у себи крије нешто што би могло да буде знатно горе - штетна испарења од којих је немогуће сакрити се.

Вероватно је део становништва помислио да, када се већ због пандемије корона вируса штити различитим маскама за лице, исти начин проба да искористи и у борби против онога што је ветар донео са депоније - али стручњаци кажу да је то слабо оруђе у овом случају.

На једној од већих депонија у Европи горе гуме, пластика и најразноврснији отпад, који у форми гасова, крупних и ситних честица доспева у организам.

„Маске које користимо као превенцију од вируса или од честица не могу много да помогну, зато што бројне супстанце у гасовитом стању, али и најситније честице, поред тога што се уносе дисајним путем, продиру и кроз кожу", каже за ББЦ на српском Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, технологију и металургију.

Маске једино помажу, каже, код спречавања удисања одређених честица.

Прим. др Славица Плавшић, специјалисткиња за плућне болести објашњава да се приликом сагоревања отпада ослобађа енормна количина отровних честица различитих врста.

„Ту има свакаквих честица, канцерогених, врло крупних али и оних најситнијих које се мере наномикронима", каже Плавшић за ББЦ на српском.

Ипак, Андреј Шоштарић, начелник јединице за испитивање квалитета ваздуха у градском Заводу за јавно здравље изјавио је за Радио-телевизију Србије да не постоји разлог за бригу због угрожавања здравља и да су концентрације дима којима су грађани изложени краткотрајне.

Које је најбоље оружје у борби против честица - платнена, хируршка или Н95 маска?

Осим гас маске, ниједна од ове три не штити у потпуности.

Славица Плавшић наводи да је ношење заштитних маски свакако значајно и може донекле да помогне.

Међутим, потребно је паметно изабрати.

„Платнене маске у овом случају практично не помажу.

„Хируршке маске обично могу у одређеној мери да задрже крупне честице, док маске Н95 представљају солидну заштиту", наводи.

Ипак, наночестице су, додаје, толико ситне да пролете и кроз кожу, слузокожу и поре.

„Не знам које би нас маскирно одело сачувало од свега тога", каже.

Колико је дим настао од пожара у Винчи опасан:

Да ли платнене, хируршке и Н95 маске штите од штетних гасова?

Одговор је - не.

„Стандардне маске које могу да се набаве у апотекама су пре свега дизајниране за уклањање честица.

„За уклањање гасова потребне су практично гас маске", наводи Ђорђевић.

Објашњава да су за гасове потребни угљенични филтери од активног угља, који ипак нису ефикасни за све гасове.

„То значи да би требало да носимо гас маске са филтерима и затвореним читавим лицем.

„То су маске које се носе у одређеним хемијским погонима или радним срединама где је особа осам сати изложена таквим агенсима", каже.

„Последица по здравље ће сигурно бити"

Оне су директне и одмах видљиве.

Плавшић наводи да је то погоршање стања пацијената са хроничним обољењима плућа и астматичара.

„Очекује се, у не тако дугом периоду, да ће бити повећан број срчаних и можданих удара сигурно бити последица овог пожара у Винчи.

Разлог томе је што поменуте честице, пошто прођу дисајне путеве кроз алвеокапиларну мрежу доспевају у крвоток, објашњава она.

„Ту се таложе и оштећују крвне судове - стварају мини тромбозе које касније завршавају у срцу, односно артеријама и крвним судовима који хране срце и мозак као виталне органе", објашњава она.

Каже да су последице код здравих људи осећај гушења, смрада и иритације сваке врсте.

„Чак је и психолошки присутна непријатност, бес и љутња", наводи.

Додаје да је загађеност ваздуха најчешћи узрок појаве карцинома плућа, поред пушења.

Годишње у Србији од ове болести оболи 6.500 особа, а више од 4.600 изгуби живот.

Драгана Ђорђевић, научна саветница Института за хемију, технологију и металургију, подсећа да Светска здравствена организација увелико извештава о озбиљним болестима које се јављају због изложености загађеном ваздуху.

„Отровне супстанце доспевају до мозга, кидају синапсе и изазивају разна неуролошка обољења, међу њима и Алцхајмерову болест - али снижавају и интелигенцију.

„Складиште се у различитим органима и представљају активациони центар за покретање озбиљних канцерогених обољења", наводи.

То карактерише као „врло озбиљну ситуацију".

Шта удишемо?

Пластика и гума нису једини проблем.

„Поред гасова који се ослобађају при сагоревању пластике и гуме, ови материјали садрже и адитиве за побољшање механичких својстава који су убачени у току њихове производње.

Они сами по себи могу бити отровни, а када заједно изађу са свим осталим коктелима отровних супстанци, могу да реагују градећи и отровније гасове од полазних, објашњава Ђорђевић.

Каже да пластика и гума при сагоревању емитује широку лепезу „органских токсичних супстанци у виду пара и гасова".

„То су пре свега полициклични угљоводоници, диоксини и дибензофурани.

„Уколико има бачених изолационих материјала из електронике, који су сачињени од поливинил-хлорида, они се при сагоревању распадају на винил-хлорид мономер који је такође изузетно отрован канцероген агенс", објашњава.

Додаје да то све заједно чини атмосферу изузетно отровном.

Шта су диоксини и фурани?

Саставни делови бојних отрова - изјавила је раније докторка Татјана Радосављевић за ББЦ на српском.

„Доказана је њихова канцерогеност, што не значи да ће једно излагање тој материји довести до тога, али је проблем што не знамо колико смо изложени", наводи Радосављевић.

Еколошке организације диоксине убрајају међу најопасније отрове који повећавају могућност обољевања од рака, рекли су раније стручњаци за ББЦ.

Ове хемикалије могу да настану током спаљивања кућног смећа, али и поступака бељења целулозе и папира хлором, као и у производњи и преради одређених врста хемикалија, попут пестицида.

Могу да се појаве и у природи током вулканских ерупција и шумских пожара, наводи амерички Центар за контролу и превенцију болести.

Акумулирају се у ланцу исхране када се нађу у животној средини - што је животиња на вишем степену, већа је концентрација.

Ђорђевић каже да све што се ослободи у атмосферу, у једном тренутку заврши и на површини земље - пре свега на пољопривредним парцелама и у водотоковима.

"Са кишама се све то спира и завршава у рекама, акумулира се у седиментима и онда и реке постају загађене.

„Поред тога што их удишемо, ми их одложено уносимо и кроз храну и кроз воду", закључује Ђорђевић.

Како изгледа живети поред депоније:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]