Поплаве: Колика је опасност и како се заштити од водене стихије

Слике подивљале водене стихије која носи пред собом куће и аутомобиле и тера људе у бекство овај пут нису дошле са холивуског филмског платна већ из стварног живота становника Немачке, Аустрије и Белгије.

У Србији су многима пробудиле трауматично сећање на поплаве из 2014. у Обреновцу у којима је, према званичним подацима, страдало 33 људи.

Разлога за ту врсту страха нема, тврде стручњаци, иако је средином јула у мањем обиму дошло до изливања појединих река - најгоре је било у Петровцу на Млави и Чачку

„Нема разлога за панику - немогуће је понављање аустријског и немачког сценарија код нас", каже за ББЦ на српском хидролог Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) Дејан Владиковић.

У разарајућим поплавама које су прошле недеље погодиле делове Немачке, Аустрије Белгије и Холандије на сливу река Рајна и Мас, погинуло је најмање 196 људи.

„У Србији постоји опасност само од локалних бујица услед јаких локалних пљускова", каже метереолог Бранко Спаравало за ББЦ на српском.

На снази је још данас упозорење РХМЗ за мале бујичне токове у западном (Јадар, Колубара), централном (Црница, Лепеница, Лугомир, Ресава, Раваница) и источном (Млава, Тимок) делу.

Владиковић каже да су корита река у Србији много шира, а да су због недавног топлотног таласа водостаји ниски и земљиште исушено.

„Врх таласа поплава које су се догодиле у Баварској и Аустрији иде ка нама, отприлике ће бити 25. јула, али неће бити превазиђене или ће бити благо достигнуте границе редовне одбране", наводи.

У уторак, 20. јула, завршава се период нестабилног времена, а следи пораст температуре, показује прогноза Хидрометеоролошког завода Србије.

„Урбане поплаве"

Александару Арнаутовићу из Шапца двориште куће је потпуно поплављено у петак, 16. јула, после великих падавина.

У неким деловима и до 18 центиметара дубине.

„Фалило је пола центиметра да вода крене у шупу где се налазе два фрижидера и замрзивач.

„Сва срећа па је киша стала на време", каже он за ББЦ на српском.

Истиче да се двориште није плавило у тој мери раније и тврди да је ситуација промењена изградњом нове зграде на парцели поред.

„Пре се ту налазила једна мала кућа са травнатим двориштем од шест ари и када би падала обимна киша, земља би све упила", објашњава.

Брине се да ће то сада стално да се дешава и да га чекају велики проблеми.

Владиковић наводи да су овакви случајеви чести.

Каже да све поплаве које су везане за аутопут, инфраструктурне објекте или објекте који су у граду називају урбане поплаве.

„То је последица мноштва асфалта и бетона, а кад имате лоше решену кишну канализацију до тога, нажалост, мора доћи", наводи.

Тако се у недељу бујица са брда слила на аутопут Ниш-Пирот, а дошло је и до одрона на правцу Бела Паланка-Пирот када је саобраћај заустављен.

Такође, многи градови пате од честог плављења улица када наиђе велики пљусак.

То се десило и у Београду када је у недељу потопљено насеље Војводе Влаховића, а становници су рекли да се то понавља „зато што проблем кишне и фекалне канализације није решен".

Директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић рекао је недавно за телевизију Н1 да је „Србија спремнија за поплаве него 2014, али да још није спремна".

„Јачана је инфраструктура и изграђени су потпуно нови објекти. Вредност реализованих инвестиција је 130 милиона евра.

Приводи се крају циклус вредан 10 милиона евра улагања у локалне водотокове, а у току је реализација инвестиционог циклуса од 10 милиона евра у републичке водотокове", рекао је Благојевић.

Локалне бујице

Воде се деле на оне првог и другог реда.

У прве спадају велике и средње реке, а о њима брине Републичка дирекција за воде и предузеће Србијаводе.

Друге чине мање реке, потоци, односно бујични водотоци и у надлежности су локалних самоуправа.

Владиковић каже да је лакше најавити изливања на великим и средњим рекама.

„Воде другог реда су критичне због њихове природе. Бурно реагују, исто тако се повуку и направе ужасну штету", наводи.

Тако, на пример, поток може да порасте и до неколико метара.

„Бујичних водотокова код нас има између дванаест и дванаест и по хиљада, а чак и много развијеније државе не могу да изађу на крај са тим", каже Владиковић.

Тврди да је најављивање бујичних поплава у ствари најтежи врста хидролошког прогнозирања.

Метеоролог Спаравало објашњава да су локалне бујице ограничене краткотрајне поплаве везане за јаке локалне пљускове и велику количину падавина за кратко време на релативно малом подручју.

Наводи да такве бујице по правилу трају кратко, неколико часова или највише један дан, а карактерише их велика брзина којом се вода креће.

Хидрометеоролошки завод је ипак на опрезу.

„Честе су летње непогоде приликом којих се излучи огромна количина падавина на једном потезу, док место удаљено пет километара остане скоро скроз суво", објашњава Владиковић.

Каже да се то десило у ноћи између суботе и недеље у Петровцу на Млави, када се велика количина воде слила са околних брда.

У том месту је 18. јула проглашено ванредно стање.

Владиковић каже да је претходних дана, у зависности од региона, пало између 50 и 150 литара кише по квадрату.

За разлику од вода другог реда, Спаравало наводи да изливање већих река може потрајати данима.

„То је већ последица дуготрајнијих и обилнијих падавина на широком подручју сливова река, некада у комбинацији са наглим топљењем снега, у зависности од сезоне.

„Ове поплаве се могу на време прогнозирати и на тај начин смањити штета правовременом заштитом", наводи.

Највећи талас поплава је погодио Србију, али и регион Балкана у мају 2014. године, а најтеже је страдао Обреновац.

Владиковић наводи да је РХМЗ три дана пред катастрофу у том граду издао упозорење на обимне падавине и могућност изливања.

„Одређене службе то уопште нису узеле у обзир, то се десило и са недавним поплавама у Европи", каже.

Кључно је увек пратити кад постоји шанса за изливање и када су ризици већи.

„Поплава ипак не долази толико изненада - увек може да се најави", наводи Владиковић.

Он је и координатор за хидролошке прогнозе раних најава и упозорења РХМЗ-а.

Шта радити уколико се нађете у поплављеном подручју?

Два најчешћа сценарија су да се нађете у превозном средству или стамбеном објекту.

Уколико се налазите код куће, најбоље је да ту и останете, каже спасилац Горске службе спасавања Бранислав Ћурчин за ББЦ на српском.

„Потребно је попети се на неку већу етажу", наводи он.

Владиковић каже да је најбоље отићи на кров, уколико је могуће и чекати помоћ која углавном стиже хеликоптером или чамцима.

„Обавезно се склањати из подрума и нижих делова", саветује.

Ћурчин каже да нико не би требало да се креће кроз воду, ма каква она била.

„Подземне воде умеју да подигну шахтове, дешавало се да људи упадну у њих.

„Потребно је свега око 20 центиметара воде у покрету на бетону да помери цео ауто од тону и по, тако да је са људима још лакше", објашњава он

Асфалт се, када постоји вода која се креће, понаша као лед и веома је тешко остати на ногама.

„Уколико напуштате кућу обавезно је искључити струју и плин и обавестити ватрогасно-спасилачке тимове о потребној евакуацији", каже.

Једна од заблуда јесте да је воду могуће прећи аутомобилом.

„Најбоље је ни не покушавати, већ се окренути и вратити, а уколико то није могуће, треба остати на ивици воде", каже.

Хидролог Владиковић истиче људи треба да напусте возило ако немају где да га помере.

„Куће одлазе као на леду, нестају читава насеља", наводи.

Ранко Демировић, координатор програма за деловање у несрећама Црвеног крста Србије, је за телевизију Н1 иобјаснио да би свако домаћинство требало да има торбу у случају природних непогода као што су поплаве и олује, али и урушавање зграде.

„Торба треба да садржи батеријску лампу, радио, сет прве помоћи, основне потрепштине, лична документа, средства за хигијену, воду", наводи.

Због чега долази до поплава?

Метереолог Спаравало каже да су основни узрок велике количине падавина које земљиште или канализациони систем у градовима не може да апсорбује у кратком време.

Каже да стање сада није алармантно и да се поплаве дешавају с времена на време.

„Међутим, чињеница да глобално отопљавање доводи до повећања влаге у ваздуху према многим стручњацима значи и више падавина у наредним деценијама.

„То значи повећање екстремних епизода са великим количинама падавина, па је самим тим и угроженост од поплава већа", наводи.

Владиковић истиче да је још један од разлога за проблем са поплавама то што су реке „постале колектори за шкољке аутомобила и стару белу технику".

„Та неодговорност је ужасна, а додатно, дозвољено је да се пољопривредни и стамбени објекти налазе у кориту реке", наводи.

Каже да то не би смело да се ради зато што је у том случају одбрана од поплаве немогућа, а људи су доведени у потенцијалну опасност.

„Живети и радити поред реке је дивно, али не по сваку цену - онај ко није на безбедној удаљености увек је у опасности", каже.

Зато је важно да локално становништво схвати значај тога и да морају да прате све најаве релевантних организација, агенција и сервиса који веома добро обављају посао.

Каже да је још већи проблем нестанак вегетације.

„Постоји доста мера за заштиту од поплава као што је изградња антиерозионих и антибујичних грађевина, али и пошумљавање.

„У претходним деценијама је нестало много шуме, а када земљиште остане голо постане веома изложено ерозији и испирању", наводи.

Објашњава да када вода падне на такво подручје, понашао се као да је на асфалту - веома брзо тече.

„То захтева промену политике, неговање шума, пошумљавање предела где их нема, али и још много мера да бисмо стигли до стадијума да будемо потпуно мирни", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]