Србија и образовање: Да ли је појму интерсекс место у уџбенику за осмаке

Иако су сексуална оријентација, полни и родни идентитет теме које су већ годинама део школског програма у многим европским земљама, вест о увођењу овакве лекције у уџбенике за осми разред из којих ће српски ђаци учити од септембра 2021. године дочекана је оштрим критикама.

Посебну пажњу изазвалa je лекцијa у којој се помиње појам интерсекс, са основом у латинском језику, који су лектори појединих издавачких кућа прилагодили српском као међупол.

Ове теме ће се у септембру први пут наћи у школским уџбеницима у Србији, у оквиру лекције о различитости, са идејом подстицања толеранције код деце.

„Моја различитост никада није била тема разговора, али сам био другачији и у једном тренутку су ме деца у школи оборила на под и прегазила јер нису знала шта сам, толико о разумевању и толеранцији", каже ББЦ Кристиан Р. из Београда, интерсекс особа која је основну школу похађала осамдесетих година 20. века.

Према подацима Уједињених нација, између 0.05 и 1.7 одсто становништва рађа се са одликама интерсекса.

Шта значи термин интерсекс?

Овај термин обухвата више од 40 дијагноза особа које су рођене или им се у неком тренутку живота испоље биолошке особине које се не уклапају у типично мушке или типично женске.

Постоји много могућих варијација које се односе на атипичне гениталије, хромозоме и хормоне, али то нема везе са нечијим родним идентитетом или сексуалном оријентацијом.

Ипак, интерсекс особе се суочавају са стигмом, правном дискриминацијом, а често су принуђени и на операције, баш због ових карактеристика.

Ако сте се сусрели са дужим низом слова LGBTI - И означава интерсекс. Скраћеница се тада односи на људска права лезбејки, гејева, бисексуалних, транс, интерсекс особа.

Интерсекс не треба мешати са трансродним особама, чији се родни идентитет разликује од пола са којим су рођени, па се током живота могу одлучити и за медицинску корекцију пола.

Зашто ће се ове теме од наредне школске године наћи у уџбеницима за осмаке?

Обрада ових тема предвиђена је Програмом наставе и учења, документом који прописује садржај уџбеника у Србији, а доноси га државни Завод за унапређење наставе и уџбеника (ЗУОВ).

На основу овог документа, аутори који састављају уџбенике за издавачке куће припремају лекције.

На овај начин, који год уџбеник наставник да одабере, деца ће у свим школама у Србији учити о истим темама и добити једнака знања.

Тек кад нови уџбеник прође неколико нивоа провере, између осталог и у Министарству просвете, одобрава се његова употреба у школама.

„У обради полног и родног идентитета, поред развијања толеранције и прихватања различитости, ученицима треба пружити ширу перспективу генетичке варијабилности, као природног феномена, која не даје основе за предрасуде, стереотипе, дискриминацију и насиље", пише у делу Програма наставе и учења, који се односи на нови уџбеник за биологију за осми разред.

Иако ће се лекција ове садржине наћи у свим уџбеницима за осмаке јер Програм наставе и учења морају да поштују све издавачке куће, на мети појединих медија се због лекције о полу и роду средином марта нашао уџбеник Биологија 8 издавачке куће Klett.

Аутори уџбеника су др Горан Корићанац са Институтa Винча, др Ана Ђорђевић, сарадница на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић" и мр Весна Албијанић, запослена у Основнoj школи „Јосиф Панчић" у Београду.

„Две главне оптужбе на рачун уџбеника односе се на 'промоцију хомосексуалности' и на 'увођење појма интерсексуалности', али ниједна не стоји, будући да Програм наставе и учења прописује теме и исходе учења", каже за ББЦ на српском уредник издања и директор издавачке куће Klett Крста Поповски.

Он додаје да су „ауторски тим и ја, као вођа пројекта, у потпуности одговорили на захтеве програма".

Шта о садржају нових уџбеника мисле интерсекс особе?

„Био је ред да неко уведе у уџбенике нешто што постоји око нас и да се то не сакрива зато што га не разуме јер је различито", сматра Кристиан Р.

Његово одрастање као интерсекс особе је, каже, било обележено насиљем и психолошким притисцима.

Он је животну причу 2019. године гподелио за ББЦ на српском.

„А толеранције нема без познавања различитости", истиче.

Осамдесетих година 20. века, када је Кристиан био основац, „различитост није нигде третирана".

„Ни наставници, ни школски психолог, па ни родитељи, нису се тиме бавили", каже.

А ни у 2020. години, сматра Кристиан, то у школама „није много другачије".

„Деца су се едуковала о пушењу и дрогама, али се о генетским и биолошким различитостима није причало", каже.

Питајући се због чега је другачији, Кристиан је до одговора морао да дође сам, јер их није добио ни од родитеља.

„Нико ми ништа није објаснио, све сам сазнао сам", присећа се.

У време када је Кристиан био тинејџер, мобилни телефони још увек нису били у масовној употреби.

О интернету се ван ускостручних кругова није ни помишљало.

„Било је разних часописа - Илустрована политика, неки еротски часописи из иностранства, одакле сам полако сакупљао информације", каже.

Незнање, како сматра, „постаје још већи проблем када изазива дефанзивне, а неретко и агресивне реакције".

„Ако нешто не познајемо, морамо га се плашити за сваки случај", објашњава.

„Зато мислим да је веома важно што ће се ова тема коначно наћи у уџбеницима".

Шта пише у лекцији у уџбенику издавачке куће Klett?

Шта то одређује биолошки пол неке особе, тема је која је обрађује на 108. страни уџбеника Биологија 8.

Најпре - хромозоми, јер два X хромозома одређују женски пол, а X и Y мушки, затим - полни хормони, естроген и тестостерон и, на крају - присуство женских и мушких репродуктивних органа.

Међутим, понекада се дешава да се особа роди са анатомијом репродуктивних органа која није у складу са типичним дефиницијама мушких или женских репордуктивних органа. Таква стања називамо интерсекс.

Неки интерсексуални људи имају гениталијеили унутрашње полне органе који се састоје и од ткива јајника и од ткива тестиса. Други интерсексуални људи имају комбинације хромозома попут XXY, као у случају Клинефелтеровог синдрома, док се неке особе рађају са спољашњим гениталијама које спадају у типичне мушке или женске, али унутрашњи органи или хормони који одговарају том полу не постоје..

„Оптужили су нас да уводимо појам интерсексуалности, који у науци постоји деценијама, а лекари га препознају и прате", каже ауторка лекције др Ана Ђорђевић за ББЦ на српском.

Она сматра да је негативне реакције изазвало то што „људи не разликују појам интерсекс од других сродних појмова, али лекција се бави искључиво полним и родним идентитетом на нивоу биологије", истиче.

Ђорђевић додаје да „има много тема у биологији које задиру у социолошке и психолошке проблеме, али ми наступамо са позиције некога ко се бави науком,".

„Tрудили смо се да се наш став о овим темама у уџбенику не чује и сматрам да смо успели у томе".

Сексуална оријентација је доживљај емоционалне, романтичне и сексуалне привлачности коју осећамо према другим особама, пише на страни 109. уџбеника.

Ако друге особе припадају истом полу - онда говоримо о хомосексуалној оријентацији, а ако припадају супротном полу - онда говоримо о хетеросексуалној оријентацији.

Постоје и особе које привлаче како припадници истог тако и они супротног пола, па за њих кажемо да су бисексуалне оријентације.

Различите сексуалне оријентације се пре свега разликују по томе колико су заступљене у популацији. То што је хетеросексуална оријентација већинска не значи да оне које нису већинске треба да буду предмет дискриминације. Напротив, сећаш се са часова биологије да је управо биолошка варијабилност та која омогућава процес еволуције.

Различитост никако не треба да буде основ за предрасуде, осуду и дискриминацију, а право на родни идентитет и сексуалну оријентацију је законом загарантовано право свакога од нас.

„Што се тиче теме сексуалне оријентације, деца су томе већ изложена јер имају интернет, а мислим да је увек боље да знају шта који појам значи и да добију тачно представљену информацију", каже Ђорђевић.

Она додаје да „лекција говори и о дискриминацији зато што је то један од захтева програма".

„Последњу реченицу смо додали и подцртали након што је ЗУОВ рецензирао уџбеник, јер су креатори школског програма инсистирали на томе".

Ауторка подсећа да је овај уџбеник, у складу са важећим прописима, прошао „процедуру одобравања уџбеника" Министарства просвете и надлежних тела.

„Осетила сам се поражено када сам видела да се садржај уџбеника користи у негативном контексту, али стојим иза свега што пише, јер сматрам да је све друго пут за дискриминацију", истиче једна од ауторки уџбеника.

Терапија конверзије: Како је један младић схватио да је хомосексуалац

Шта кажу стручњаци?

Ни у једном друштву питање сексуалности није пролазило са лакоћом, подсећа у разговору за ББЦ Адријана Захаријевић, виша научна саветница Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.

„Претпоставка је да је српско друштво патријархално, а да су овакве теме у уџбенику превелики искорак, али подсетићу вас да је мало где у свету било велике отворености за одступања од стандардног патријархалног модела", наводи.

„Oбразовање је у овој сфери кључно, а нарочито образовање деце, прилагођено узрасту".

Захаријевић се не слаже са критикама да оваквим темама није место у уџбенику за осми разред.

„У осмом разреду деца су већ довољно заинтересована за тело и сексуалност", каже.

Она истиче да се у наставним програмима током протеклих година уочава позитивна тенденција да се теме из природних наука обрађују и са друштвеног аспекта.

„Ове теме су на размеђи између телесног и друштвеног, а настава биологије се бави темама као што је екологија, која улази у друштвену сферу, па не видим зашто би био проблем да се у оквиру исте науке у осмом разреду проучавају сексуалност, пол и род".

Шта мисле ђаци, а шта родитељи?

„Жао ми је што се конкретно о овој теми не говори у школи, јер би требало да будемо информисани пре него што некога да нападнемо - неке ствари људи једноставно не могу да промене код себе", каже за ББЦ Анастасија Петровић, ученица другог разреда Средње медицинске школе у Зајечару.

Одговоре на питања о „табу темама најчешће морам да тражим сама", каже.

Анастасија мисли да није прерано да се о темама пола и рода говори у осмом разреду основне школе, јер је њене вршњаке „то и тада занимало".

„Моје друштво и ја волимо да проучавамо такве теме, па стално читамо на интернету", каже.

Анастасија каже да јој се током пробијања кроз џунглу информација у дигиталном свету „дешавало да се запита да ли је нека информација тачна, јер не делује логично у односу на оно што је учила у школи".

Да о овим темама треба да се учи у школи сагласна је и Дарја Хузјак из Београда, мајка једног шестака и једног осмака.

Преслишавајући шестака лекцију из биологије, наишла је на појам хермафродит.

Управо овај појам ће, подсећа једна од ауторки уџбеника Ана Ђорђевић, у новим књигама из биологије за осмаке бити проширен и представљен у оквиру термина интерсекс.

„Али има наставника који не деле ту врсту мишљења, па ће рећи питајте родитеље, али неће сви објаснити деци, па мислим да треба да постоји неко јединствено знање које ће сви добијати", каже.

Једино што Дарју мучи је питање да ли је осми разред прави тренутак за информације о полном и родном идентитету.

„Ни сама не знам - јесу то генерације које стасавају много брже него претходне, али мој је утисак да немају довољну психолошку зрелост, па те теме можда треба оставити за средњу школу, да им то сазри на прави начин", објашњава.

Међутим, додаје да је са децом већ разговарала о теми сексуалне оријентације, након што су „заједно гледали филм у којем је један од ликова хомосексуалац".

Београђанка Јелена Радојевић, мајка шестака, осмака и студента, каже да јој деца „не постављају питања на тему рода, пола или сексуалне оријентације".

„У нашем народу је једино појава вирџина у Динарским пределима нешто што се уклапа у ту проблематику - где се пол и род не изједначавају", примећује.

„А не разумем шта сад желе да убаце, где би то моје дете требало да покаже толеранцију у тим годинама користећи израз интерсекс уместо хермафродит?"

Радојевић мисли да су овакве лекције „сувишне за тај узраст".

„Можда касније, на крају средње школе би то могло да се обрађује, мада немају сви биологију све четири године".

„А са тим стварима би се свакако срели кроз живот, можда је и то сасвим довољно", сматра.

Београд и Приштина: ЛГБТ заједница не зна за поделе

Матурант Јован Шакота из Лештана каже да се већ срео са појавом „да будеш једно, а да се приказујеш у јавности као друго".

Мисли да ове теме не треба да буду изостављене из школског програма.

„У пубертету се увек јавља заинтересованост, па деца морају знати да можда међу њима постоје другари који желе другачије да се искажу и да размисле сами о томе, али свакако морају да знају да различитост постоји", истиче.

Он каже да је о људима различитих сексуалних оријентација „чуо поводом Прајда."

„Онда сам једног дана шетао парком и видео два мушкарца како се држе за руке, па сам почео да читам о томе", наводи.

Теодора Јагица из Панчева, ученица трећег разреда Средње музичке школе, због усмерења је са проучавањем природних предмета завршила у основој школи.

Каже да јој је „било смешно што смо лекцију о бубрезима обрађивали десет часова, а на теме везане за генетику и репродуктивне органе оде један-два часа".

„А чак ни не буде најбоље објашњено". истиче Теодора.

„Деца већ у петом-шестом разреду почињу да шапућу о темама које су везане за сексуалност, мислим да би и осмаке сигурно занимало да имају и теме [пола и рода] у уџбенику", наводи.

Кристиан Р. каже да су биле потребне године да „престане да реагује на незнање, које је њихово, а не моје".

„Ја то данас кажем као зрела особа, али када си дете, имаш само механизам одбране, све док ти се не развије свест да није све до тебе", каже Кристиан, данас четрдесетседмогодишњак.

Међутим, „све док се та промена свести не деси, дете реагује на насиље и провокације, а све то оставља трауме".

„Зато мислим да нови уџбеници имају сјајан задатак да информишу школску децу и ширу јавност, иако смо навикли да се о свему ћути - тај страх од непознатог је траума наше земље, нације и културе", закључује Кристиан Р.

За помоћ и подршку интерсекс особе из региона могу се обратити Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић" у Београду, као и невладинoj организацијi xyspectrum.orgу Србији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]