Корона вирус, мигранти и Србија: Да ли је мигрантима забрањено кретање

Пет година од када се Србија сусрела са највећим приливом избеглица и миграната, питање њиховог слободног кретања поново је отворено усред до сада најјачег таласа епидемије корона вируса.

У међувремену, антимигрантски протести у Србији су постали учесталији, као и кампање против избеглица и дезинформације о њима на друштвеним мрежама.

Процењује се да је од 2015. више од милион и по људи на путу до земаља Европске уније.

Према подацима Комесеријата за избеглице и миграције, почетком новембра је у Србији било више од 6.000 миграната у 19 центара, а још око 1.200 ван њих.

О питању њиховог боравка и кретања у Србији огласио се и нови министар полиције, Александар Вулин.

„Ниједан мигрант не може да буде ван кампова без одговарајуће дозволе", наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова од 25. новембра, објављеног после, како кажу, рутинске полицијске акције склањања миграната из неформалних склоништа, која се сваке године спроводи пред зиму.

Док из Комесаријата за избеглице тврде да им кретање „није ограничено" и да је регулисано Правилником о кућном реду, из невладине организације Инфопарк која ради са избеглицама и мигрантима, кажу да у последње две недеље у пракси „примењују нова ограничења кретања".

„Према информацијама које имамо од наших тимова на терену и корисника кампова, издаје се смањен број дозвола, а друга ограничења кретања се примењују различито од центра до центра", каже службеница заштите у организацији Инфопарк Ивана Анђелковић за ББЦ на српском.

Из Министарства унутрашњих послова нису одговорили на питања ББЦ на српском.

Како је регулисано кретање избеглица и миграната?

Кретање је, кажу из Комесаријата, регулисано Правилником о кућном реду у центру за азил и другом објекту за смештај тражилаца азила, према којем се „капије закључавају у 10 увече и отварају у 6 ујутро".

Према овом правилнику, потребно је да корисници пријаве одсуства дужа од 24 сата.

Међутим, у правилнику се изричито не помињу краћа одсуства, попут одласка у шетњу или продавницу.

„Мама, жив сам!"

„Ми из праксе знамо да њима за одлазак у продавницу или шетњу до сада није била потребна никаква посебна сагласност, они се евентуално јаве управнику да излазе из кампа и то је све", каже правница Београдског центра за људска права Соња Тошковић за ББЦ на српском.

Поред тода, истиче Тошковић, у случају ирегуларних миграната не постоји јавно доступан правилник којим се изричито регулише њихово кретање.

Из Комесаријата уверавају да овај правилник у пракси важи „и за азилне и за прихватне центре".

Иако се изласци краћи од 24 сата до сада нису пријављивали, пракса је сада нешто другачија, кажу из Инфопарка.

„У већини кампова је од пре две недеље потребна дозвола за одлазак до града", каже Анђелковић.

Како су кампови углавном ван градова и нема свуда продавнице у близини, то у пракси значи да поједини корисници кампова више не могу у продавницу - „као у Врању, где се центри налазе на око пола сата хода од града".

Поред тога, појашњава Анђелковић, ако је неко живео на улици пре доласка у прихватни центар, потребно је да „проведе две недеље у изолацији због корона вируса, пре него што може да затражи дозволу за напуштање центра".

На питања ББЦ на српском о овим наводима из Комесаријата нису одговорили до објављивања текста.

Они, међутим, наводе да се „приликом евиденције излазака мигрантима издаје потврда о изласку која им важи 72 сата".

„Не постоји дискриминација по питању издавања таквих потврда, али је јасно да су одласци код лекара увек приоритетни", кажу из Комесеријата.

Уколико се мигранти и тражиоци азила не врате у центар дуже од 72 сата, сматра се да је њихово место упражњено, а за тражиоце азила се поступак обуставља.

У случају повратка, морају га покренути испочетка.

Шта омогућава избеглицама и мигрантима да бораве у Србији

„Правни систем Србије избеглице и мигранте дели у две групе - тражиоци азила и ирегуларни мигранти", објашњава правница БЦЉП Соња Тошковић.

Она додаје да су тражиоци азила људи који су изразили намеру да остану у Србији и ушли у одговарајући поступак при државној Канцеларији за азил.

Док чекају одлуку, они су у обавези да бораве у једном од пет центара за азил, колико их има у Србији - у Бањи Ковиљачи, Боговађи, Сјеници, Тутину и Крњачи.

„Поднета пријава за азил се сматра основом за њихов боравак у земљи", истиче Тошковић.

Уколико не желе да станују у центру за азил током поступка, они могу затражити одобрење да бораве у приватном смештају док чекају на одлуку о азилу.

Сви остали, који нису ушли у азилни поступак, сматрају се ирегуларним мигрантима.

Они су за државу правно невидљиви, каже Тошковић.

„Они немају законит основ за боравак у Србији, а држава их толерише у складу са међународним конвенцијама", објашњава она.

Ирегуларни мигранти, додаје, упућују се у прихватне центре где „имају право на привремени смештај, храну, воду, медицинску и друге врсте помоћи".

Прихватни центри се сматрају транзитним центрима, што значи да се очекује да ће људи који у њима бораве, а нису изразили намеру да траже азил, евентуално мигрирати даље.

Када дођу у прихватне центре, ирегуларни мигранти од Комесаријата за избеглице добијају идентификационе картице, које служе као потврда да тренутно бораве у одређеном прихватном центру.

Овакве картице пронађене су на телима седам миграната који су пронађени мртви у контејнеру допремљеном из Србије, крајем октобра у Парагвају.

„Пример трагедије потврдио вам је да су несрећни људи идентификовани управо по картицама издатим у нашим центрима.

„Иначе би остали НН лица, и родбина не би сазнала њихову трагичну судбину и не би могла да их сахрани", истичу из Комесаријата.

Да ли су се правила за кретање променила током пандемије?

Ванредно стање, уведено у марту због корона вируса, донело је нова правила за људе којима је од марта до маја било потпуно забрањено да напуштају смештајне центре.

Када је ванредно стање укинуто, Влада је почетком маја покушала да им забрани кретање посебном Наредбом о ограничењу кретања.

Наредба је укинута непуних десет дана после доношења.

Правни стручњаци позвали на оцену уставности овог документа, па су власти биле приморане да одустану од оваквог покушаја регулисања кретања тражилаца азила и миграната.

Први кораци младића у Босни који је после удара воза остао без ногу

Саопштење, у којем се каже да ће „свако ко прекрши закон да наиђе на одговарајућу реакцију МУП-а", забрињава невладине организације јер, како кажу, „нема никакве нове уредбе, наредбе, нити било каквог подзаконског акта".

„Ни у једној земљи људи не могу да бораве у неформалним насељима и склоништима без икаквих докумената, јер то није дозвољено, али нас брине то што не знамо како тачно МУП планира да одговори, пошто су законски могуће одређене санкције", истиче Тошковић из Београдских центра за људска права.

Једна од санкција која би могла да се примени према онима који „не буду имали одговарајуће дозволе" је смештање Прихватилиште за странце у Падинској скели, сматра Тошковић.

Прихватилиште за странце - једино на територији Србије - центар је затвореног типа, који „странац не може самовољно да напусти", наводи се у Правилнику о кућном реду и правилима боравка у прихватилишту за странце.

Ту су смештени сви страни држављани којима је наређено да напусте земљу или су добили отказ боравка или забрану уласка, као и они којима је изречено ограничење кретања у складу са Законом о азилу и привременој заштити.

Приликом пријема имају право на један телефонски позив.

Одузимају им се мобилни телефон, новац и ствари које по процени надлежних могу представљати безбедносни ризик.

Уз одобрење управника, могу примати посете и пошту, а поред одеће и обуће, са собом могу понети цигарете и књиге.

„Једна од могућих санкција која нас брине је и отказ боравка", објашњава Тошковић.

Рохинџа избеглице: Одрастање у највећем избегличком кампу на свету

Странац који добије отказ боравка у обавези је да у року од 72 сата напусти земљу, а ако то не уради, држава ће покушати да га врати у земљу из које је дошао на основу споразума о реадмисији - који мора бити потписан са конкретном земљом.

„Међутим, могуће је и изрицање казне у новчаном износу, а ко не може то да плати добија адекватну казну затвора", истиче Тошковић.

У условима пандемије, каже, „није вероватно да ће људи бити враћани на основу споразума о реадмисији", али јесте вероватно да ће бити склоњени са улица и „смештени у центре".

„Комесаријат је сагласан са ставом да мигранти који се налазе у Србији треба да буду евидентирани и смештени у прихватне и центре за азил, јер је то за њихово добро, поготово имајући у виду предстојећи хладни зимски период", кажу из ове установе.

Они додају и да су мигранти „информисани о опасностима од инфекције коронавирусом", те им је саветовано да се „што мање крећу и више времена проводе у центрима".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]