Избори у Србији 2020: Пријемчиви водич за оне које политика уопште не занима

Аутор фотографије, Fonet
- Аутор, Урош Димитријевић
- Функција, ББЦ новинар
И поред свих протеста, бојкота, уношења камења у скупштину, отимања микрофона, поливања водом и штрајкова глађу, српска политика ипак може да делује досадно, нарочито младим људима.
Према истраживању Кровне организације младих из 2020. године, око 84,4 одсто младих у Србији сматра да немају учешћа у политичким процесима.
Истраживање такође показује да 52,6 одсто младих уопште не прати изборну кампању.
Избори представљају јединствени Супербоул политичког живота било које државе, а у Србији се у недељу одржавају парламентарни, покрајински и локални.
Ако себе сматрате особом коју политика (ни)мало (не) занима, онда је ово прави водич за вас.
Када се одржавају избори?
Председник Србије Александар Вучић је 4. марта расписао парламентарне изборе за 26. април, али умешала се пандемија корона вируса.
На снагу је ступило ванредно стање, онемогућивши јавна окупљања, а самим тим изборе и изборну кампању.
Почетком маја се почело са шпекулацијама о новим датумима одржавања избора - као могући датуми су у медијима помињани 14. или 21. јун.
Тек је по укидању ванредног стања, 6. маја, одлучено да ће се избори одржати у недељу, 21. јуна - избори у Србији се увек одржавају у недељу.

Аутор фотографије, Fonet
Да ли на овим изборима бирамо и председника?
Не, на предстојећим изборима одлучује се састав Народне скупштине, Скупштине Војводине и парламената више локалних самоуправа.
Гласа се за изборне листе, а не за конкретног кандидата, а посланички мандати се додељују сразмерно броју гласова које су те листе добиле.
У недељу можете добити један, два или три гласачка листића у зависности од тога да ли поред избора посланика народне скупштине гласате и за локалну и покрајинску власт.
Више о парламентарним, покрајинским и локалним изборима - такође сажето - можете прочитати у тексту овде.

Зар се ови избори не бојкотују?
Зависи коју опозициону странку питате.
Иако је кампања бојкота била гласна, а пратили су је протести, штрајкови глађу и друге акције, број странака који ће изаћи на изборе много је већи од оних који ће их бојкотовати.
Чак и они који су били међу најгласнијима око идеје бојкота, попут Покрета слободних грађана, наћи ће се на гласачким листићима.
Изборе ће бојкотовати:
- Савез за Србију - Демократска странка, Двери, Народна странка, Странка слободе и правде, као и неколико мањих покрета и удружења
- Иницијатива „Не да(ви)мо Београд"
Ко излази на изборе?
Међутим, за изборе је проглашена 21 изборна листа:
- Српска напредна странка
- Социјалистичка партија Србије
- Српска радикална странка
- Савез војвођанских Мађара
- СПАС Александра Шапића
- Покрет за обнову краљевине Србије
- Листа Уједињена демократска Србија, на којој су ЛСВ, ДХСЦВ и неки мањи покрети и партије
- Листа Само право, окупљена око Муамера Зукорлића
- Демократска странка Србије - Метла2020
- Листа окупљена око председника Општине Чајетина Милана Стаматовића
- Странка демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина
- Заветници
- Народни блок, који предводи бивши министар Велимир Илић
- Покрет слободних грађана
- Суверенисти (Доста је било)
- Албанска демократска алтернатива
- Група грађана: 1 од 5 милиона
- Нек маске падну - Нова странка и Зелена странка
- Руска странка
- Коалиција за мир, окупљена око Чедомира Јовановића
- Покрет Левијатан
Преглед најважнијих чињеницама о листама које ћете моћи да бирате прочитајте у тексту овде.
Има ли ту неких нових лица?
Зависи како на то гледате, јер постоје нека лица која су релативно нова на политичкој сцени, али су зато добро позната јавности од раније.

Аутор фотографије, Fonet
Сергеј Трифуновић - глумац и лидер Покрета слободних грађана.
Трифуновић је познат по улогама у филмовима Муње, Кад порастем бићу кенгур, Буре барута и серији Црни Груја, као и по раду хуманитарне организације Подржи живот.
За председника Покрета слободних грађана изабран је 26. јануара 2019. године, месец дана након оставке Саше Јанковића.
Иако је Трифуновић учествовао на бројним политичким протестима још од деведесетих година, ово је први пут да учествује на изборима и предводи неки покрет.
Покрет слободних грађана се у почетку налазио у „бојкот табору", али је до промене струје дошло у готово последњем тренутку.

Аутор фотографије, Levijatan
Левијатан се у јавној сфери позиционирао као удружење које се бави заштитом права животиња, али сада излази на изборе.
Међутим, поље деловања Левијатана се у последњих пет година проширило са бриге за животиње на борбу против миграната, противљење вакцинацији и упадање у приватне поседе. Њихове акције обележили су бројни инциденти.
Пут до гласачког листића пратила су два одбијања и наводи о спорном прикупљању потписа подршке.

Аутор фотографије, Fonet
Најмлађа листа овогодишњих избора је свакако 1 од 5 милиона.
У првих двадесет имена ове листе, само један кандидат је старији од 30 година, што је довољно да се квалификују као нова лица на политичкој сцени.
У питању су углавном студенти који су више од годину дана, сваке суботе, протестовали на улицама Београда.
Демонстранти су, између осталог, заговарали идеју бојкота избора, али је ово удружење 28. јануара донело одлуку да ипак учествује на изборима иако „изборни услови нису бољи", како је рекла представница 1 од 5 милиона, Валентина Рековић.
Постоје и стари играчи - покрет Доста је било - али се на листи налазе под новим именом - Суверенисти.

Колико су људи на листама налик мени?
Просечан кандидат на изборима за Скупштину Србије 2020. године је високообразован мушкарац из Београда, стар 44 године, према анализи коју је спровео Институт за европске послове.
Анализа је узела у обзир четири категорије: равноправност полова, старосну и образовну структуру и географску расподељеност, саопштио је Институт.
Жене су у мањини на свим листама, осим на листи Александар Шапић - Победа за Србију, где је једнак број кандидата и кандидаткиња.
Просечан кандидат Српске радикалне странке има 49 година, а на листама СПС-ЈС, Метла 2020, Народни блок и Суверенисти просечна старост је 48 година.
Убедљиво најмлађа листа је Група грађана 1 од 5 милиона, која се већински састоји од студената, те је просечна старост кандидата ове листе 23 године.
На највећим понуђеним листама кандидати испод 30 година не појављују се у значајном проценту, наводи се у анализи.

Ово ме стварно ништа не занима, када ће престати да досађују са изборима?
Изборна тишина почиње у поноћ 18. јуна и трајаће све до затварања бирачких места 21. јуна у 20 часова.
Током та непуна три дана, по правилу би требало да буде мирно.
Али већ у недељу 21. јуна у после 20 часова, иако више неће трајати изборна кампања, избори ће поново постати тема број један у земљи.
Следе резултати, прво прелиминарни, и странке које освоје већину ће вероватно гласно обележити постигнут резултат.
Републичка изборна комисија објављује резултате у року од 96 часова од тренутка завршетка гласања.
Резултати се званично објављују у Службеном гласнику Србије, али моћи ћете да их прочитате и на другим местима.
У року од десет дана након објављивања резултата, РИК врши доделу мандата кандидатима са изборних листа према редоследу на изборној листи, почевши од првог кандидата са листе.
Уколико вас политика не занима, а стигли сте до краја текста, сада знате основне информације о изборима.
Остало је на вама.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











