Птице и људи: Шта да радите ако вас нападну вране

Сећате ли се сцене из чувеног филма „Птице" Алфреда Хичкока, када јато агресивних гаврана и галебова напада мештане ширећи панику и осећај немоћи?
Нешто слично може да вас задеси и било ком граду у Србији, само с вранама.
Зато припазите, када чујете да у близини гласно гракћу.
Где живе и где нападају
Вране су одомаћени становници градских дворишта, паркова, зелених површина окружених бетоном.
Нападају људе у близини гнезда јер се плаше за младунце, што је за ову врсту уобичајено понашање.
Убод кљуном не изазива озбиљније последице и врло ретко може да доведе до мањих повреда, али свакако треба бити обазрив.
Гнезде се углавном на дрвећу, а све чешће и на далеководним стубовима или сличним објектима.
Како нападају
Најпре одрасле птице почињу гласно да шаљу знаке упозорења снажним грактањем, после чега могу да се упуте ка потенцијалном „уљезу" са лажним или правим нападима у циљу одбране младунаца.
Вране углавном нападају када су младунци ниско у жбуњу или у нижим деловима крошње дрвета.
У периоду када младунци излазе из гнезда, неопходно је бити опрезан приликом проласка у близини гнезда или места где су младунци.
Зашто и када напада
С обзиром да јој је приступ храни доста олакшан у градским срединама често долази у „сукоб" с људима, нарочито у периоду када на свет доноси младе и када птићи излазе из гнезда.
У саопштењу Завода за заштиту природе наводи се да позиви грађана с пролећним данима постану учесталији и да се углавном жале на њихово неуобичајено, узнемиравајуће понашање и ничим изазване агресивне нападе.
Саветују да вране и места где се гнезде избегавате током пролећних месеци и да се не приближавате младунцима.
Период када младунци уче да лете је посебно критичан, па се дешава да испадају из гнезда и пре него су спремни да лете.
Тада одрасле птице бране територију и младунце, па може доћи и до напада уколико се им се пролазник превише приближи.
Овакво понашање врана траје око десетак дана, након чега су младунци потпуно спремни за лет и више нема бојазни од напада.
Током маја месеца младунци вране излећу из гнезда.
Ко напада
Сива врана се масовно гнезди у градским срединама, али је има и на пољопривредним подручјима и у селима. Ова врста може да нарасте од 44 до 51 центиметра.
Неретко се храни и отпадом, па је зато има у срединама где живе људи.
Користи различите технике како би дошла до хране. Вране не бирају и хране се и остацима биљног и животињског порекла.
Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива врана је заштићена и означена као ловна врста.

Аутор фотографије, Завод за заштиту природе Србије
Шта да користите као заштиту
Најбољи начин да се људи заштите, јесте да избегавате места где се налазе гнезда врана или да се што пре удаљите из зоне где младунци ове птице леже.
Уколико птице упорно бране младе, понети кишобран или неко друго средство с којим се може одбранити од потенцијалног напада врана.
Кишобран може бити основна помоћ у заштити, посебно када пролазите кроз зону где се налазе младунци.
Такође, требало би се што пре и по могућству без панике и наглих покрета, удаљити од места где вране бране територију, односно младунце који су испали из гнезда.
Вране могу и децу да доживе као уљезе, па родитељи требаа да буду опрезни и спремни да реагују.
Због безбедности људи, а нарочито деце, пожељно је поставити таблу са упозорењем да су могући напади врана на том простору.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













