Корона вирус: Дневник самоизолације у Београду, недеља трећа

Ја сам Урош Димитријевић, новинар који се ових дана труди да не чита вести.

Из неког разлога имам потребу да сваки дневник започнем тако. Да ли звучим као члан групе за подршку самохраним родитељима?

Ја сам човек који када га питате „Шта има ново?" одговори са „Нема ништа", чак и када се врати са летовања.

Шта могу да кажем након три недеље у кући?

Дани су почели да личе једни на друге, мења се само број оболелих у свету.

Спретнији сам у кухињи и за џојстиком. Ето, то су неке новине.

Налазим се у самоизолацији откако је моја девојка допутовала из Француске средином марта.

О првој недељи сам већ писао, као и о другој.

Али период самоизолације траје укупно 28 дана, што значи да смо стартовали друго полувреме.

Понедељак, 30. март - петнаести дан самоизолације

Нешто сам нервозан. Почињем да радим од пола десет ујутру и ништа не иде како треба.

Око три поподне већ пуцам. Од нервозе бацам телефон, али на кауч, да безбедно слети међу јастуке. Па нисам луд да га сломим.

Девојка ми каже да морам да се смирим, па предлаже да ми намаже лице неком фенси кремом.

Пристајем без трунке размишљања.

Откривам да ми је лева ноздрва увек запушена. То сазнајем јер ми девојка налази митисер на десној ноздрви који мора да се одстрани, па кад притисне, ја почнем да се гушим.

Можда ово значи да месецима, ако не и годинама, не дишем правилно и да ми до мозга не допире довољна количина ваздуха.

То би објаснило многе ствари, али одлучујем да не размишљам о томе. Свет нема времена за друге респираторне проблеме.

Број заражених корона вирусом порастао је на 785, док је 16 особа досад изгубило живот.

Пласидо Доминго је отпуштен из болнице и наставиће лечење код куће.

Добре вести ипак постоје.

Уторак, 31. март - шеснаести дан самоизолације

Како преноси Н1, у импровизованој болници на Сајму нема топле воде, али ни лоптица за стони фудбал.

Епидемиолог Предраг Кон каже да ће се потрудити да обезбеди више чаја.

Има та реченица у Астериксу, када неко каже „У Британији смо, понашајмо се као Британци".

Схватамо да два дана нисмо изашли на терасу, па брже боље излазимо на терасу.

Тераса, наш прозор у ваздух и спољни свет. Осматрачница тишине и празних улица.

Данас је најтежи дан за Србију од почетка епидемије, према речима директора Инфективне клинике Горана Стевановића.

Број преминулих од последица корона вируса у Србији порастао је на 23, а заражено је укупно 900 људи. Конференција траје свега неколико минута.

Друга конференција, на којој се представљају економске мере, траје знатно дуже.

Министар финансија каже да ће свака пунолетна особа добити 100 евра помоћи, у динарској противвредности.

Отварамо велико паковање грисина да то прославимо.

На крају дана, гледамо Isle of Dogs Веса Андерсона, филм у којем градоначелник протера све псе на изоловано острво, због страха од ширења нове болести.

Обично препоручујем филмове, али овај не треба да гледају сви. Неким људима не треба давати идеје.

Свима стижу поруке од непроверених извора да сутра почиње двадесетчетворочасовни карантин за све грађане, који ће трајати две недеље.

Шта то нама мења? Ништа.

Среда, 1. април - седамнаести дан самоизолације

Први април, дан шале или како се већ назива.

Све шале које ми падају на памет могу да резултирају мојим хапшењем, па одустајем. Живимо у пост-забавном свету.

У Нишу пада снег. У Београду местимично облачно, без падавина. Ветар слаб и умерен.

Влада Србије обавештава грађане да се данас не уводи карантин и да је у питању лажна вест.

Полицајци трагају за особом која је послала спорну поруку.

Регистровано је 160 нових случајева корона вируса, укупно 1060.

Моја девојка је уплатила онлајн часове јоге, па јој се прикључујем.

Ужасно сам неразгибан и имам сколиозу, па ми тело различито реагује на покрете леве и десне руке, а и ноге.

Физичка страна јоге ми је океј, али имам проблем са оним причањем на почетку.

„Ослободите ум и пронађите мир", каже инструкторка на почетку часа.

Да пронађем мир? Не бих пронашао мир сада ни да се налазим у спејс шатлу на безбедној удаљености од Земље.

Задовољан сам учинком. Мислим да сам неких 70 одсто положаја успео да изведем. Нарочито сам добар у нечему што се зове кравље лице.

Нуспојаве ћу осетити тек сутрадан.

Океј је јога, али ипак једва чекам да се заврши и да играмо Иксбокс.

Сада знам да сам предузео све мере заштите од корона вируса. Носио сам маску, рукавице, држао дистанцу, чак сам радио и јогу.

На југу Србије није досадно, вероватно због снега.

Јужне вести преносе да су двојица малолетника током полицијског часа украла два аутомобила у Белој Паланци.

Један 92-годишњак је ухваћен у току кршења полицијског часа. Изгледа да пандемија брише разлике међу генерацијама.

Приведена је и једна новосадска новинарка због текста о стању у Клиничком центру Војводине. Мој њузфид експлодира.

Мој омиљени британски новинар ми пише на Инстаграму. Каже да га занима да ли ме је његова књига инспирисала и како.

Испрва мислим да је реч о подвали. Ипак је први април, а и у питању је Уба Батлер, човек који је слао своје двојнике на ТВ гостовања и направио најбоље рангирани ресторан у Лондону који не постоји.

Али испада да није шала и Уба ме замоли да снимим видео поруку коју ће можда искористити у наредном филму.

Пристајем без неког већег размишљања. Биће ми част и да ме овакав човек насамари.

Четвртак, 2. април, осамнаести дан самоизолације

Једва радим, верујем да је већини људи тако.

Новосадска новинарка је пуштена из притвора. Неки људи и даље апелују на Фејсбуку да је пусте из притвора, па им други у коментарима пишу да је већ пуштена из притвора.

Потврђен је 1.171. случај корона вируса. Број умрлих је порастао на 31.

Када могу, време проводим на тераси. Питам девојку да ли је некада помислила да месец дана неће изаћи из куће.

„Не", каже.

И ја кажем не, уколико нисам сломио кичму, онда свакако не.

Обраћање председника Вучића прекида ТВ Слагалицу. Ситуација је толико озбиљна.

Уводе се нове мере. Укратко, полицијски час ће викендом почињати у 13 часова, а завршаваће се у понедељак у пет ујутру.

По ономе што видим на друштвеним мрежама, никоме није јасно када ће моћи да шетају псе.

Осећам да ме боле руке од јоге.

Снимамо видео за Убу Батлера, па правимо импровизовани сталак за камеру од књига.

Шаљем снимак и Уба ми одговара са „Thanks, man".

Иако је у питању само учтивост, ово „man" звучи страва.

Петак, 3. април - деветнаести дан самоизолације

Не могу да дочекам да се заврши радна недеља. Тренутно мрзим писање, мрзим реченице. Мрзим и слова.

Мука ми је од свега. Од представа које глумци изводе од куће и акустичних свирки које организују музичари.

Мука ми је од писаца и њихових досадних дневника. Мука ми је од мене и мог дневника.

Хајде да сви престанемо и до краја пандемије само гледамо серије и играмо видео игре. Можемо ли да будемо уједињени око тога?

Ја сам Урош Димитријевић и позивам вас на солидарност током ових тешких времена.

Толико бих волео да сам у овом тренутку инжењер енергетике. Мој друг је инжењер енергетике. Ради пуном паром, често не размишља о корони. Није као да ће струју угасити сад.

Додуше имам и друга који је лекар, који мора да размишља о корони. Такође мора да размишља о корони јер треба да се тестира, каже ми да је његова колегиница позитивна.

Одједном ми мој посао од куће без људског контакта не звучи уопште лоше. Незахвалан сам, па се осећам лоше због тога.

Пацијенти на сајму најављују штрајк глађу. Сада се осећам још горе.

Овај дан је пропаст.

Стиже ми нова порука од Убе Батлера. Само пише „Hero".

Не могу да верујем. Човек чија је књига прва на Амазоновој и УСА Тудеј листи, човек са 53 хиљаде пратилаца и једини човек после Еминема коме платинасто плава коса добро стоји, написао ми је да сам херој.

Херој.

Х Е Р О Ј.

Одговарам прикладним гифом из серије Tiger king.

Регистровано је укупно 1.476 случајева корона вируса у Србији. Досад је живот изгубило 39 особа.

Кад љубав не зна за границе - и то буквално

Корона вирус: Шта када старији не прихватају савете

Субота, 4. април - двадесети дан самоизолације

Још један мали јубилеј за нас. Округли број, 20 дана, још само осам до краја.

Поново чистимо кућу, само смо заменили улоге око усисавања и брисања подова.

Прочитали смо негде на нету да морамо увести динамику у наш однос, па слепо пратимо савете љубавних гуруа.

Остатак дана проводимо на тераси. Ово је први дан продужене викенд изолације.

До 13 часова, људи се понашају као да је последњи дан на планети Земљи.

Нико не пали аутомобиле и не носи комад картона са натписом „Крај је близу", али редови су огромни.

У 13:00 нема никога на улици.

Данас не читамо вести, на интернет улазимо само у потрази за мимовима.

На тераси смо док не зађе сунце. Кратком извидницом закључујемо да мали број људи у нашем комшилуку борави на тераси.

Да ли они знају нешто што ми не знамо?

Данас је регистровано још 148 нових случајева, доста мање него јуче.

Укупан број оболелих сада износи 1.624. Умрло је још пет особа.

До краја дана играмо Иксбокс и гледамо филм.

Недеља, 5. април - двадесетпрви дан самоизолације

Устајемо из кревета и једемо млевену плазму с млеком.

Док доручкујемо, гледамо серију, све то у пиџамама.

Ово је викенд из снова. Ипак, слажемо се да не би било лоше прошетати, да је то могуће.

Од почетка наше самоизолације, ово је први дан када нећемо спремати оброке или ћемо улагати минималан напор за припрему.

Регистрована су још 284 случаја корона вируса, укупно 1908.

За тачно недељу дана, доћи ће крај наше самоизолације.

Додуше, постоји могућност да до тада мере буду додатно пооштрене, па да се сведе на исто. Можда испадне да смо све време само тренирали, спремали се за предстојеће дане.

Мада ни то не мења много ствари.

Нисам сигуран да боравак у кући лоше утиче на моју психу. Заправо, све што се дешава споља је оно што ме брине. За недељу дана је од 700 број заражених порастао на скоро 2.000.

Какве год да буду мере, вероватно ћемо само ићи до продавнице.

Останите код куће. То није само безвезни хештег, већ савет стручњака.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]