Корона вирус, родитељи и Србија: Где ћемо са дететом, ако се ми разболимо

Тијана Сијарић Ђорђевић живи са супругом и двогодишњим сином у Београду.

Када је видела слике са Београдског сајма, који би у наредним данима требало да постане „велика привремена болница" за смештај блажих случајева Ковида 19, то јој није улило сигурност већ додатни страх.

„Где ћемо са дететом, ако се ми разболимо? Он на Сајам не може, коме ћемо да пошаљемо дете које би могло да зарази људе око себе?", каже она за ББЦ на српском, јер су сајамске просторије намењене за одрасле.

Надлежни и даље нису саопштили званичан став - шта ће се дешавати с децом у случајевима да се оба родитеља или самохрани родитељ разболи, а дете остане здраво. Код баке и деке не могу јер се препоручује да старије особе буду изоловане. Код родбине и пријатеља је ризично, јер је можда и дете заражено.

„Постоје јасни закони и смернице када долази до издвајања деце из породице и то се ради у крајњој мери, ако се процени да је у најбољем интересу детета. И иначе, социјални радници гледају на сваки начин да избегну раздвајање породице", каже за ББЦ на српском професорка Факултета политичких наука на одељењу за социјалну политику Невенка Жегарац.

Држава би требало да изађе са јасним порукама оних људи којима је то струка, а не да родитеље додатно плаши у оваквим ситуацијама, упозорава професорка.

„О томе не може да се одлучује волунтаристички, нити би лекари требало о томе да се изјашњавају. Њихов је медицински део и ми као грађани то поштујемо", наводи Жегарац.

Став лекара

„Ако имате ситуацију где и мајка и отац имају Ковид инфекцију, врло је вероватно да ће и дете бити позитивно.

„Њега морате склонити из колектива или му бар пружити медицински надзор", рекао је Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести на конференцији.

Он је подвукао да „деца и бебе најчешће немају тежу клиничку слику, али могу да буду инфицирани и могу да пренесу болест другима".

Тада иду у предвиђене дечије болнице.

У случајевима где су целе породице заражене, а никоме није потребно озбиљније лечење, правиће се изузеци и биће им омогућено да остану заједно и буду смештени адекватно, додао је Стевановић.

Дан раније, епидемиолог Предраг Кон изјавио да „раздвајање деце и родитеља не би смело да се догоди", а да је Београдски сајам - предвиђен само за одрасле.

„Можда би могло да се размишља да ту бораве и старији од 12 или 14 година, али то још није одлучено", рекао је Кон.

„Није немогућа ситуација"

Он је тада испричао и за случај детета које је послато у унутрашњост код рођака.

И на крају, нејасно је и до када ће о деци одлучивати родитељи, а када би то преузела држава.

Тијана каже да се болести плаши „у некој нормалној дози" или је страх потиснула.

„Искрена да будем због читаве ситуације више нас брину ове друге ствари.

Када је на конференцијама поменута могућност мешања Центара за социјални рад - верује да се сваки родитељ у Србији смрзао на ту помисао.

„Овакве ситуације никако нису немогуће, напротив, вероватно ће их бити доста".

Застрашујуће слике

Слична ствар - где са децом - плаши и Милицу, мајку две ћерке од осам и пет година.

И њој су својеврсни окидач за забринутост биле слике кревета са Београдског сајма.

„Те слике су застрашујуће", каже она за ББЦ на српском.

Нису је умириле ни најаве да ће постојати наткасне или паравани, као ни прича о хигијенском минимуму.

„Шта то значи уопште? Сама помисао да се нађем тамо ми изазива осећај као да сам на робији - незаслуженој.

„А да не говорим о могућности ширења других болести међу толико људи или погоршању хроничних, физичких и психичких тегоба које већ имају", уплашена је Милица.

Епидемиолог Зоран Радовановић је у ауторском тексту за лист Данас објаснио да би довољан размак кревета - од једног метра на Београдском сајму требало да спречи да се јаве бактеријске инфекције, које се често јављају у условима густог смештаја.

А кад је реч о вирус корона, тамо ће већ долазити само они позитивни.

У тексту наводи да су и остали проблеми „мање-више спречиви", ако се увиде на време.

„Извесно да ће кинески стручњаци сугерисати одговарајуће мере, рецимо да простатичари буду смештени близу мокрог чвора, како ноћу не би тумарали између густо поређаних кревета, а да епилептичари и особе склоне хистеричним реакцијама или нападима панике добију издвојен смештај.

„Јасно је, наиме, да би одјек вриске у ноћи не само омео сан осталих спавача, већ би могао да доведе до масовне психопатолошке реакције, ширене по типу заразе, али путем погледа и звука", навео је Радовановић.

Раздвајање последња опција

Милицу посебно збуњује могућност да се деца и родитељи раздвоје.

„Није ми јасно зашто би раздвајали децу од родитеља, ако је више пута речено да деца нису у ризику од оболевања са тешком клиничком сликом."

Огорчена је јер није видела да се негде у свету тако радило.

„Разумем неопходност карантина за заражене, али мора да се нађе неки другачији, хуманији начин од могућег раздвајања или слања код рођака."

Додатно је брину и могуће психолошке последице које би раздвајање или боравак деце у хали са толико људи, могло да остави по најмлађе, али и на родитеље.

Телефони институција у Србији које можете контактирати уколико имате питања о корона вирусу:

Професорка Невенка Жегарац подсећа да постоје јасне смернице на светском нивоу, јер Србија није прва земља у оваквој ситуацији.

Даље, ванредно стање не суспендује постојеће законе - већ их само треба поштовати у складу са ситуацијом.

„Због различитих разлога се деси да родитељи не могу да се брину о деци и да нема ко да их прихвати. Тада се гледа да се брзо збрине дете и хитно реагује", истиче Жегарац.

Став је да до раздвајања породице дође само кад мора.

„Потпуно је јасно да свако раздвајање води додатним проблемима, али се то некад деси. Зато је важно да се то уради тако да детету буде добро и другима буде добро, а да се зна где је ко и како се одржавају везе", истиче професорка.

Самохраним родитељима још теже

Она напомиње да су самохрани родитељи у ситуацијама попут пандемије у додатном проблему, јер „не само да немају помоћ другог родитеља, него обично немају подршку ни те друге породице".

Тврди да систем социјалне заштите, иако недовољно видљив, и у овим даним обавља посао за који је задужен.

„Можда се то некад не види, али нико не иде по улици и отима децу родитељима тек тако. Има добрих разлога зашто се то уради, али је то последње што се учини", закључује Жегарац.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]