Корона вирус: Прави филмови за времена пуна изазова

Милиони људи широм света погођени пандемијом корона вируса налазе се у државним блокадама, самоизолацији и спроводе социјално дистанцирање, али је зато филмска помоћ на дохват руке.

Филмови су одувек дозвољавали публици да побегну од проблема на сат или два: ниједна уметничка форма није боља у пребацивању у магичнију и утешнију стварност од ове наше.

Одабрали смо неке од најбољих филмова у том погледу, доступне да се гледају од куће, поделивши утешне класике у 10 главних категорија. Ћебе и породично паковање сладоледа могу да се додају по жељи, али се свакако препоручују.

Ако желите да будете разиграни и лишени свих брига

У временима пуних брига, делује необично позитивно кад видите потпуно безбрижне људе. Један пример могао би да буде Џ. Харолд Менерс, раздрагани милионер ког игра Харолд Лојд у За име света (1926).

Иако су други велики ликови немог филма често погођени злочинима и недаћама, Лојдова препознатљива персона је неоптерећено позитивна а никад више него кад Менерс плови кроз ову раздрагану комедију Сема Тејлора, исписујући чекове без оклевања било да мора да купи кола или оснује мисију за сиромашне.

Други пример је Чарлс Пајк Хенрија Фонде у Леди Ева (1941), наследник пиваре који нема других проблема у животу осим што га јури спонзоруша у тумачењу Барбаре Стенвик.

Али неприкосновени разиграни и безбрижни филмски идоли морају бити Фред Астер и Џинџер Роџерс, који су публици у време Велике кризе пружили увид у високо друштво у филмовима Цилиндар (1935) и Безбрижни дани (1938).

Ако желите да запевате са ликовима

Иако можда није медицински доказано да не можете да погледате „Fit as a Fiddle", „Make 'em Laugh", „Moses Supposes" или „Good Morning" а да се не развеселите, свакако је врло вероватно да ће се то десити, тако да треба да погледате филм који може да се похвали толиким плесно-певачким тачкама бар једном дневно у наредних неколико недеља.

Певајмо на киши (1952), са Џином Келијем, Деби Рејнолдс и Доналдом О'Конором у главној улози, најславнији је од свих холивудских мјузикла, раскошна, шаролика комедија о бурном преласку са немог на тон филм.

Али заправо би скоро сваки добар мјузикл требало да има довољно енергичне забаве да вам подигне расположење, од Ускршње параде (1948) и Дижи завесу(1953) до Браће Блуз (1980) и Мале продавнице ужаса (1986).

Ако желите да се заљубите

У филму толико утешном да већ у наслову садржи меку подлогу за главу, Шапутање на јастуку (1959) Дорис Деј игра жену од каријере која не може да поднесе плејбоја комшију (Рок Хадсон) који јој као телефонски двојник стално отима везу.

Зашто доноси толико уживање? Један од разлога је што је најнапетије драмско питање да ли ће се ови запањујуће згодни хероина и херој смувати (наравно да хоће) док у међувремену уживају у завидном животном стилу.

Најбоље романтичне комедије допуштају вам да замислите да и ви можете да носите ту одећу, башкарите се у тим апартманима и водите та флертовска препуцавања у истим тим урбаним ноћним клубовима и ресторанима, и зато се ушушкајте са Дорис и Роком - или, ако више волите, Хјуом и Енди у Четири венчања и сахрана (1994) или Билијем и Мег у Кад је Хари срео Сали (1989).

Ако желите мало старања и нежности

Понекад се сви осећамо као да смо деца којима је потребна помоћ одраслих а ко ће боље то да вам пружи од медведа Балуа и пантера Багире у Књизи о џунгли (1967)?

Верни хранитељи, они ризикују животе да заштите Моглија, иако знају да је њему, као и свој деци, суђено да их напусти.

Веселе песме и разиграна анимација доприносе позамашном позитивном фактору филма.

Али ако бисте више волели да вас чува човек, испробајте практично савршену дадиљу у Мери Попинс (1964), старатеља деце који ломи вилице Џејсона Стетема у Безбедан (2012) или господин Лопеза, мудрог, стрпљивог и благородног руралног учитеља у дирљивом документарцу Николаса Филиберта Être et Avoir (2002).

Ако желите да неко спасе свет

Филмови о Бонду су урођено утешни за Британце одређених година зато што призивају успомене на излежавање испред телевизора за Божић.

Али не морате да будете Британац да би вас утешио врхунски способан и самоуверен јунак који се бори против зла и сипа пошалице.

Шпијун који ме је волео (1977) је бондовски филм са савршеним балансом уверљиве опасности и само-пародијског ескапизма: колико год добар осећај био кад 007 обави посао, ниједног тренутка озбиљно не сумњате у то да ће у томе успети.

Нисте љубитељ Бонда? Одаберите другог омиљеног акционог хероја, било да је то Џон Меклејн у Умри мушки (1988), Индијана Џонс у Отимачима изгубљеног ковчега (1981) или Супермен у Супермену (1978), симболу филма који буквално може да вас телепортује у срећнија времена.

Ако желите да гледате ведрију страну света

Комедије умеју да буду бритка критика друштвене неправде и људске слабости. Али слушајте - заборавимо на све то за тренутак.

Тренутно нам је потребан најбољи лек, који доносе филмови посвећени само једној јединој ствари: да нас засмеју.

Један од најбољих је Ово је Spinal Tap (1984), савршени лажни рок документарац Роба Рајнера о бесловесном хеви метал бенду ког играју три генијална импровизатора и полупристојна музичара, Кристофер Гест, Мајкл Мекин и Хари Ширер.

Да, вероватно већ знате већину реплика напамет, али то је делимично разлог зашто је толико утешно гледати га изнова и изнова.

Други филмови који одврћу хумор на 11 су Пачја супа (1933), Повратак Пинка Пантера (1975), Кретен (1979), Има ли пилота у авиону? (1980), Борат (2006), Шта радимо сакривени (2014) и Пингвини са Мадагаскара (2014).

Ако желите још сира, Громите

Шта је то толико утешно у Ардмановим стоп-моушн филмовима? Носталгична визија зачудне Британије опседнуте сиром? Бесрамна шашавост и непоколебљиве игре речи?

Огромни зубати осмеси? Или свест да, чак и кад се ликови нађу у опасности, они су, признајмо себи, направљени само од глине? Можда се све своди на блаженство уживања у уметничком делу која је рађено руком толико минуциозно и с пуно љубави?

Какав год да је одговор, Валас и Громит у Проклетству зецодлака (2005) имају све набројане састојке, плус прелепи глас Питера Салиса и нека предивна сокоћала, што га чини фантастичним од почетка до краја.

Љубитељи Студија Гибли, јапанских аниматора, тврдиће да су њихови цртаћи једнако уврнути и весели, али ако желите боље да истражите Ардмана, можете да уживате још и у филмовима као што су Кокошке у бекству (2000), Пирати! У авантури са научницима! (2012), Прачовек (2018) и Овчица Шоне на филму: Фармагедон (2019).

Ако желите да постанете члан заједнице

Сценариста Гоморе Ђани Ди Грегорио написао је сценарио, режирао и играо у Августовском ручку (2008), благој и шармантној комедији о неваљалом шездесетогодишњаку који мора да се стара о мајци и још три старије жене у свом малом стану кад сви остали оду из Рима за празник Ферагосто.

Колико год лаган и безначајан филм био, у трајању од свега 75 минута, он је битан подсетник колико је важно бринути о старијој генерацији - и колико је важно прошетати се на чашу вина са пријатељем. Укратко, суштина је да негде припадате.

За даље доказе колико је важно бити припадник локалне заједнице, погледајте Диван живот (1946), Чудесна судбина Амелије Пулен (2001), До голе коже Питера Катанеа (1997) и адаптацију Џејн Остин по властитом избору. И, наравно, можете да уживате у призору Падингтонових комшија које се заузимају за њега против господина Карија у Падингтону 2 (2017).

Ако желите да се уверите да филмови заиста могу да утеше

Будите увиђавни, премотајте (2008) Мишела Гондрија је хаотична комедија о двојици пријатеља (Џек Блек и Мос Деф) који случајно обришу све ВХС траке у видео клубу и покушају да прикрију ту омашку снимајући властите аматерске верзије филмова као што су Истеривачи духова, Кад смо били краљеви, Одисеја у свемиру 2001 и још много других.

Оно што је могао да буде једнодимензионални испад са цаком постаје чежњива посвета независним радњама, улицама пре него што су постале џентрификоване и задовољству рада у групи.

Кад се све сабере и одузме, међутим, Будите увиђавни, премотајте је дирљива реконструкција групне магије седења у маси и гледања филма на великом платну - магије која је многима тренутно ускраћена. Саливанова путовања Престона Стерџиса (1941) и Биоскоп Парадизо Џузепеа Торнатореа (1988) величају исту ствар.

Ако желите да видите светло на крају тунела

На почетку Пиксаровог филма Wall-E (2008), Земља је један огроман отпад пун кула од смећа, а његов једини становник је дотрајали робот. До краја филма, међутим, људска расе са враћа са својих звезданих крстарица, а усеви поново почињу да расту. Добро је да знамо.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]