Загађен ваздух у Србији, Сарајеву и свету: Како смањити смог у граду

Заштитник грађана у Србији Зоран Пашалић покренуо је поступак контроле Министарства заштите животне средине.

Како наводи омбудсман, министарство „у дужем временском периоду није спровело ниједну конкретну меру" поводом жалби грађана на загађеност ваздуха.

Улице Сарајева су током викенда биле пусте - локална Влада је прогласила „узбуну" због загађења ваздуха и позвала грађане да не излазе напоље осим у хитним случајевима. Проблема има и широм Србије.

Градске власти Сарајева грађанима препоручују и да носе маске преко лица, не отварају прозоре и не користе аутомобиле.

Тешко се дише и у Србији - подаци са мерних станица показују да је ваздух у Београду, Панчеву, Смедереву, Нишу, Ужицу и Ваљеву веома загађен. Због тога је Србија у групи земаља које имају најзагађенији ваздух на свету, пренела је Светска алијанса за здравље и загађење.

Министар за заштиту животне средине Србије Горан Триван рекао је да ће државу смањење загађења коштати 2.4 милијарде евра, као и да ће од јануара почети провере да ли су локалне самоуправе усвојиле планове за смањење аерозагађења.

Вишемилионски градови попут Лондона, Пекинга и Мексико Ситија деценијама су се борили против загађеног ваздуха - ево на који начин и шта им је то донело.

Како се за загађењем бори свет

Лондон

Током 19. и 20. века, када су се људи грејали на угаљ и када се тешка индустрија налазила у центру града, над Лондоном се константно налазио „покривач" од смога.

Остаће запамћен Велики смог над Лондоном 1952. године, када је антициклон над градом „заробио" хладан ваздух испод топлог.

Смог је тада смањио видљивост на неколико метара, а процењује се да је због загађења које је трајало четири дана, умрло више од 10.000 људи.

Решење је стигло 1956. године, у виду Закона о чистом ваздуху.

Смог је смањен када је индустрија измештена из града, а домаћинствима понуђене субвенције да пређу на коришћење горива која нису толико штетна.

Мексико Сити

Главни град Мексика је током седамдесетих и осамдесетих био на лошем гласу због загађења - дисати у Мексико Ситију је било исто као пушити пола паклице цигарета дневно.

Ниво загађења растао је због милионског броја аутомобила, али и географског положаја града који се налази у долини.

Уједињене нације прогласиле су Мексико Сити најзагађенијим градом на планети 1992. године.

Решење је стигло у виду одлуке да се смањи број аутомобила на улици.

Уређено је да возачи возе два дана током недеље и две суботе месечно. Одређивање ко може када да вози функционише по ротирајућем систему на основу броја регистарских таблица.

Нажалост, данас је ситуација гора. Студије показују да грађани игноришу ову одлуку или у власништву имају још један аутомобил како би били сигурни да могу да возе сваког дана.

Пекинг

Индустријализација Кине довела је до великог загађења ваздуха. Од осамдесетих је порастао и број власника аутомобила, па је ваздух Пекинга постао опасан.

У извештају Шангајске академије друштвених наука пише да је Пекинг „нездрав за живот људи због загађења ваздуха".

Решење је уследило након година и година рада.

Извештај Уједињених нација показало је да је у периоду од само четири године, од 2013. до 2017. године, ниво опасних честица је у граду опао за 35 одсто.

Такође пише и да је ово једини град на планети који је успео да постигне овако нешто.

Од 1998. године, власти су увеле низ мера, унапредиле систем за праћење квалитета ваздуха и више новца уложиле у јавни превоз.

Пекинг и данас има проблем са загађењем. Људи с маскама за заштиту од лошег ваздуха су и даље чест призор.

Практична решења за смањење загађења

Садња дрвећа - студије показују да садња дрвећа смањује загађење за један одсто. Чак и то мало смањење има велики утицај на здравље. Биљке апсорбују загађење, а то дефинитивно помаже побољшању квалитета ваздуха, рекао је Тим Прајс, директор јавног сектора у Карбон Трасту.

Вожња бициклом - поред позитивног утицаја на здравље, бициклизам је најбржи, најфлексибилнији и најпоузданији начин за кретање по граду.

Баште на крововима зграда - биљке смањују емитовање угљендиоксида. Прајс каже да постоји много разлога због чега би требало гајити биљке. Поред тога што чисте ваздух, зелене површине чине људе опуштенијим, а место за живот лепшим.

Савети лекара

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]