Пројекат руж од Србије до Мјанмара: „Кад ставе руж на усне, ставе и осмех на лице“

Јелена Ранковић, слободна новинарка и фотографкиња која путује светом, пронашла је универзални језик како би се зближила са женама из различитих култура - кармин.

„Жене које сам срела у Мјанмару, скупљале су кармине које избаци море и тиме су се шминкале", каже Ранковић за ББЦ на српском.

Ситнице попут ружа за усне постале су моћан и једноставан начин повезивања са женама које је сретала на путовањима. У Мјанмару је поклонила сто кармина, а жене су за узврат позирале пред њеним објективом.

„Дешавало ми се да ми девојчица током путовања по Индонезији завири у торбу да види шта имам унутра и покаже прстом на наруквицу и ја јој поклоним", каже Ранковић.

Иако је у многим водичима прочитала да треба да пази шта поклања, она осећај давања искључиво повезује са осећањем које носи одмалена.

Расла је у бившој Југославији у време социјализма, када су се деца и млади радовали поклонима из иностранства.

„Добро се сећам плоча, фармерки, украсних оловака, крема за сунчање које сам добијала из Немачке, сви смо волели да добијемо нешто за запада", каже.

Важно је намазати усне

Идеју да поклања кармине добила је на индонежанском острву Тогиан, током разговара са женама које су радиле у кухињи ресторана поред којег је била смештена.

Рекле су јој да желе кармин, јер немају новца да га купе.

„Нису имале све зубе, носиле су скромну гардеробу, али им је сваког дана на радном месту у кухињи било важно да имају намазане усне", каже Јелена.

Оне су јој причале да су скупљале кармине које избаци море и да су се тиме шминкале.

„За мене, особу која се не шминка превише, било је баш изненађење колико је женама важно да имају руж на уснама.

„Неким женама црвени руж појача самопоуздање, неке користе само сјај за усне, а неке га носе само у специјалним приликама", прича Јелена и додаје да је сретала жене са намазаним уснама и у развијеним и неразвијеним земљама.

Јелена је поделила више од 100 кармина у Мјанмару и закључила да су жене „попут нијанси ружева".

„Свака је прича за себе и свака је посебна и јединствена".

Кармин - реч коју све разумеју

Ранковић каже да јој није била потребна нека посебна тактика да би спровела то што је замислила. Довољни су били осмех, торба пуна кармина, фотоапарат и црвени руж на уснама.

„Није ми било потребно ни знање језика, кармин је био довољан", каже Јелена, која је прилазила женама на улици, радницама у парковима, чистачицама, продавачицама на пијацама и плажама.

Њихов контакт би трајао свега неколико минута, али је би довољан да се међу њима створи блискост.

„Све су желеле да позирају и ниједна ме није питала зашто то радим нити ме је одбила", додаје.

Нема спонзора, само авантуристички дух

Пројекат руж је осмислила како би што боље упознала жене у Мјанмару. Имала је идеју, жељу, авантуристички дух и подршку бројних жена.

„Кармини су нас спојили", каже Јелена, чија је замисао била да женама поклања кармине, шири радост и фотографише.

Она је позвала све девојке и жене које прате њен блог да дају допринос и пошаљу јој ружеве које ће она касније поклањати.

Приликом даривања ружева, Јелена би фотографисала жене или би се и сама сликала с њима.

„Бирала сам природно окружење у коме сам спонтано сретала те жене, јер сам хтела да забележим стваран живот и њихову природну лепоту", каже Јелена.

Она намерава да настави да поклања кармине и на Тајланду, али и женама у селима широм Србије.

Каже да кармин не доноси велике промене, али је одличан за почетак неких нових искустава и прича.

„Ако не можеш да учиниш мале ствари, можеш мале с пуно љубави".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]