Насиље над женама у Србији: Није тешко само насиље, већ и процес после тога

„Мама, они мени не верују! Зашто морам да понављам?", рекла је девојчица из Новог Сада након седмог сведочења о сексуалном узнемиравању које се догодило када се враћала из школе.

Иако је девојчица за потребе истраге о непријатном искуству морала да говори чак седам пута, поступак није покренут.

Зашто је процес и даље толико тежак за жртву?

Андријана Радојчић из удружења грађана Атина за ББЦ на српском каже да процеси који трају и нестручност службеника током испитивања психолошки утичу на жртву.

„То доводи до тога да жртва не звучи аутентично, јер „понављањем она проналази наратив којим прича то што је преживела", каже она.

Колико поступци трају је одговор који, према сугестији Министарства правде, треба тражити од судова.

Када је реч о броју жена које су претрпеле неки вид насиља ОЕБС-ови подаци показују да је реч о 1,7 милион жена.

„Свака друга жена у Србији преживела је узнемиравање", речи су председницe Координационог тела за родну равноправност Зоранe Михајловић.

Процеси као мучилишта

У разговору за ББЦ Радојчић објашњава да се жртвама дешавало да дођу да пријаве силовање, а да их у полицији више испитују о томе како је била обучена.

То може довести и до последица, каже она, као што су ретрауматизација и секундарна виктимизација.

У првом случају жртва поново проживљава агонију, док је ово друго и опасније, јер може довести до нових повреда.

„A то се често дешава због неосетљивости испитивача", каже Радојчић, описујући примером када испитивач пита жртву шта је имала обучено, пре него што је нападнута, алудирајући тим питањем да је „можда она крива".

Напомиње да и су и жртве слабо информисане и да „мало ко зна када и коме треба нешто да исприча".

Каже и да због процедуре жртве одустану од гоњења, „јер када говорите и о лепом догађају толико пута, он губи на јачини, а камоли о ружном".

„Посебно ако ти поступци трају годинама", додаје.

Истог става је и Аутономни женски центар који потврђује да се неретко дешава да жртве одустају од кривичног гоњења.

„Неадекватан одговор институција на насиље над женама је један од честих разлога због којих жртве одустају од сведочења или учешћа у поступку", кажу за ББЦ на српском Дијана Малбаша из АЖЦ-а.

Додају и да ту има и других разлога као што су претње насилника жртви уколико не одустане од сведочења, страх, осуда средине, покушај да се сачува породица због деце, економска зависност од насилника, емотивни однос према починиоцу насиља.

Сматрају да у средишту свих мера које се односе на заштиту од насиља морају да буду безбедност и права жртве .

Како изгледа процедура

Насиље се пријављује полицији или јавном тужиоцу. У пракси је то најчешће полиција.

Након пријаве, полиција утврђује чињенично стање и најчешће доводи у станицу особу за коју се сумња да починила кривично дело.

Из Министарства правде објашњавају да тада специјализован надлежни полицајац процењује ризик, обавља разговор са жртвом и нападачем.

Додају да у року од осам сати, од када је нападач доведен у станицу, полицајац процењује да ли је било насиља у породици и изриче мере које предвиђа Закон.

Након тога обавештава се и јавни тужилац.

Иако Закон о спречавању насиља у породици предвиђа обавезну обуку полицијаца, Радојчић каже да је у пракси другачије.

„Иако они добијају статус заштићеног сведока, због процедуре морају и до 10 пута да понове причу о ономе што су проживели", и додаје да је за децу још компликованије, јер ће они насиље највероватније прво пријавити некоме ко ради у школи.

Подсећа на случај жене у малом месту крај Власотинца која се осмелила и пријавила да је муж силовао.

„О детаљима је морала да говори у соби пред петорицом мушкараца, које вероватно познаје из виђења.

„Некима су звонили и телефони док је причала", каже Радоичић, описујући колико то мора да је било непријатно за ту жену.

Шта је решење

Радоичић каже да решење лежи у обуци и сензибилитету испитивача.

Напомиње да је решење и у форензичарским интервјуима са посебно обученим службеницима, који знају на који начин да разоварају с жртвом у пријатној и безбедној атмосфери.

„Такође, добро решење је увођење посебних служби за испитивање деце која су преживела сексуално насиље. Тако нешто се већ практикује у Хрватској", каже Радоичић.

Из Аутономног женског центра предлажу да се виши користи статус посебног осетљивог сведока.

„Овај статус се жртви може дати у фази истраге и кривичног поступка, уколико је она посебно рањива због последица које је дело оставило по њу, њен узраст, пол, здравствено стање или неки други разлог.

„У том случају, посебно обучено лице, може да саслуша жртву у одвојеној просторији, па чак и код куће, без суочавања са окривљеним", кажу у АЖЦ-у.

Предлажу и да исказ жртве буде снимљен како би касније могао да се користив у току поступка, без потребе вишеструког понављања и препричавања истог догађаја и ретрауматизације жртве.

Насиље у бројевима

Случајеви који су уздрмали Србију, Балкан и Европу

Случај Марије Лукић

Бивша секретарица председника општине Брус Милутина Јеличића Јутке, Марија Лукић је током две године, колико је радила за њега, добила 15.000 порука са телефонског броја тог функционера.

Марија Лукић је због сексуалног узнемиравања, претњи и мобинга тужила Јеличића.

Она је за ББЦ на српском раније испричала да су јој због објаве на друштвеним мрежама претили ликвидацијом, због које је морала да обрише спорну поруку.

Како би показали солидарност са Маријом али и другим жртвама сексуалног узмениравања на послу, корисници друштвених мрежа на интернету су покренули кампању уз хештег #ПравдаЗаМаријуЛукић.

Почетком новембра, Активисткиње организације мреже Жене против насиља окупиле су се у Нишу, Крушевцу, Смедеревској Паланци и Београду, док је протест подршке отказан у Ужицу, на захтев полиције.

Правда за девојчице у Хрватској

Широм Хрватске је средином октобра одржано неколико протеста са називом Правда за девојчице.

У знак подршке жртвама сексуалног насиља које од институција не добијају адекватну заштиту.

Повод за протесте био је случај вишеструког групног силовања малолетнице из околине Задра.

Она је била жртва младића које је задарски суд пустио да се бране са слободе.

Ванрасправно веће суда у Задру је променило одлуку истражног судије, па су младићи били у притвору месец дана.

Сега кажувам у Македонији

Почетком 2018. године на друштвеним мражама започета је кампања #СегаКажувам, подстакнута америчком кампањом #МеТоо која гласно говор о сексуалном узнемиравању.

Стотине жена је на Фејсбуку говорило о личним и туђим искуствима, са идејом да се подигне свест у јавности за сексуално узнемиравање и сексуалне нападе на жене.

Кампању је почело неколико жена, активисткиња, феминисткиња и јавних личности.

У већини постова са хештегом #СегаКажувам , насилници нису били именовани, али у неколико њих жене су јавно објавиле имена, али и начин на који се сексуални напад догодио.

Протест за 28 настрадалих жена у Софији

Више од 1.000 људи протестовало је на улицама бугарске престонице крајем прошле године, како би се подигла свест и како би се предузели политички кораци који би решили проблем насиља над женама.

Током 2018. године у Бугарској је настрадало 28 жена од руке супруга или партнера.

Црвене ципеле за настрадале Румунке

У фебруару 2018. године, чланови невладних организација организовали су протест „црвених ципела" испред Народног историјског музеја у Букурешту.

Циљ је био да се укаже на повећану стопу насиља у породици.

Наставник и полицијац силовали тинејџерку

Шест особа је оптужено за силовање тинејџерке на Косову.

Случај је шокирао Балкан, а тужиоци су оптужили шест особа.

Тинејџерку је силовао наставник, а потом и полицајац коме се поверила о насиљу, када јој је било 16. година.

Наставник је суспендован у септембру 2017. године, али је полиција зауставила истрагу када је девојчица повукла тужбу против њега.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]