Адресни регистар: Сви грађани би до средине 2019. требало да добију адресу

београд
Потпис испод фотографије, На Врачару и Старом граду без неименованих улица
    • Аутор, Катарина Стевановић
    • Функција, ББЦ новинарка

Ходајући Београдом није нимало чудно да наиђете на таблу са именом улице на којој је исписано и више од пет назива.

Некима вероватно није чудно ни то што не знају у којој тачно улици живе - пошто је толико пута мењала име, да ни сами не знају како се тренутно зове. Они су променили више адреса, живећи на истом месту.

Са друге стране, има и оних који и даље живе на адреси - „Нема улице, бб" - и то у већини градских општина на територији Београда.

Истовремено, у читавој земљи, према подацима Министарства унутрашњих послова, више од три милиона грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега више од 2,6 милиона људи живи на адреси - „Нема улице, бб".

Како за ББЦ на српском кажу у Влади Србије, сматрасе да тих 2,6 милиона становника Србије да и даље нема утврђену адресу.

Тамо где ја живим нема бројева, нема улица

Како би сваки грађанин добио тачну адресу - са називом улице и бројем - Влада Србије је пре годину дана покренула пројекат за допуну Адресног регистра Србије.

Пре почетак овог пројекта у фебруару 2018. године - у Србији је било више улица без имена од оних које имају назив.

Тако је, према подацима Владе Србије, број улица са именом у бази тада износио 53.941, док су у међувремену локалне самоуправе доставиле предлоге за именовање преосталих улица и заселака - и то за чак 66.488 у 4.721 насељеном месту.

Од тада до данас називе је добило нешто више од девет и по хиљада улица широм Србије - наводи се у одговору који је ББЦ на српском добио од Владе Србије.

Сва имена само на Врачару и Старом граду

Пре почетка пројекта, на територији Београда без назива је било 5.247 улица.

очитана лична карта
Потпис испод фотографије, „Нема улице, бб“ иде у историју

Ако бисмо свели на једноставну математику, међу 12 улица без назива у Србији, једна се налазила у београдским општинама.

На седници Скупштини града, одржаној крајем децембра прошле године, донета је одлука о именовању нових 1.369 улица..

Преосталих готово 3.900 безимених улица требало би да добије називе на наредној седници Скупштине града Београда, која има и посебну Комисију за споменике, називе тргова и улица.

Како за ББЦ на српском каже председница те комисије Андреа Радуловић, на основу елабората које је израдио Републички геодетски завод, потреба за именовањем улица јавила се у 15 од укупно 17 београдских општина. У свим општинама осим на Врачару и Старом граду.

„Усвајањем предлога одлука о именовању улица на општинама Савски венац, Вождовац, Раковица, Звездара и Гроцка, на седници Скупштине града Београда, преостало је десет општина са неименованим улицама", каже Радуловић.

Grey line

Колико улица на територији Београда је и даље без имена:

  • Обреновац - 763
  • Барајево - 702
  • Лазаревац - 578
  • Младеновац - 457
  • Палилула - 402
  • Сопот - 278
  • Чукарица - 272
  • Земун - 230
  • Сурчин - 121
  • Нови Београд - 75

Извор: Град Београд

Grey line

Шта је Адресни регистар?

Адресни регистар је основни и јавни регистар о кућним бројевима и називима улица и тргова у насељеном месту.

У њему се, између осталог, налазе подаци о називима општина, насељених места, катастарских општина, улица, тргова, бројеви кућа, али и све измене у називима и бројевима.

Адресни регистар обухвата и утврђивање кућних бројева за стамбене и пословне зграде, као и за катастарске парцеле које су урбанистичким планом предвиђене за изградњу.

Како наводе из Владе Србије за ББЦ на српском, локалне самуправе треба да усвоје предложене називе.

Табла назива улица
Потпис испод фотографије, Улице у Београду на таблама имају и по неколико назива

„Највећи број општина и градова је до сада овај поступак спроводио нередовно, како због различитог тумачења прописа, тако и због неажурности у раду.

Зато адресни регистар који води Републички геодетски завод није могао бити комплетан и није могао да одрази реално стање на терену, тј. адресе свих објеката у којима се живи или ради", наводи се у одговору Владе Србије.

Како додају, пуну функционалност адресни регистар ће добити када буде одражавао реално стање на терену - што се очекује најкасније до средине 2019.

Првобитни план Владе је био да се то догоди до краја 2018.

Када све буде готово, нико у Србији у документима више неће имати податак - „Нема улице, бб".

Грађанима ова промена неће донети додатне расходе, јер ће, кажу у Влади Србије, све трошкове замене важећих личних докумената, које су неопходне због ажурирања адресног регистра - сносити држава.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]