You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Вакцинација деце: „Немојте веровати антивакцинашким митовима са друштвених мрежа"
- Аутор, Филипа Роксбај
- Функција, ББЦ, репортер који се бави здрављем
Људи који верују у митове антивакцинаша са друштвених мрежа „апсолутно греше", рекла је је главна медицинска саветница британске Владе Сали Дејвис.
Професорка тврди да је ММР вакцина сигурна и да се даје милионима деце широм света.
У Енглеској, 87 одсто деце добија ову вакцину и ревакцину, али циљ је 95 одсто.
У Србији, која је поред Украјине, међу земљама са највишим стопама оболелих у Европи, је у првих шест месеци 2018. године 52,9 одсто деце примило вакцину. Ово су најновији подаци, које је Институт за јавно здравље Србије „Батут" доставио ББЦ-у, а односе се на вакцинацију у другој години живота.
То је за 18,3 одсто више у истом периоду прошле године, када је само трећина малишана у овом узрасту била вакцинисана.
Ипак, није се много повећао број вакцинисане деце пред полазак у школу - свега пет одсто више него лане.
Веровања
Главна здравствена радница Велике Британије позвала је родитеље да своје децу вакцинишу и игноришу „лажне вести са друштвених мрежа".
Њени коментари долазе на 30. годишњицу вакцине против малих богиња и рубеола (ММР).
Она је рекла да су митови везани за опасност од вакцина на друштвеним мрежама један од разлога зашто родитељи нису дозвољавали да деца приме ову вакцину.
„Многи људи, па и познати, верују у ове митове - то је погрешно", рекла је.
„Током ових 30 година вакцинисали смо милионе деце.
„То је сигурна вакцинација - то знамо - и спасили смо милионе живота широм света.
„Људи који шире те митове, када деца умру, неће бити тамо да сносе одговорност и преузму кривицу."
Вакцина ММР је драматично смањила случајеве малих богиња, заушака и рубеола и спасила око 4.000 деце од смрти.
Студија бившег доктора из 1998. погрешно је повезала ММР вакцину са аутизмом. Истраживање је сада потпуно дискредитовано.
Али, то је утицало на покривеност вакцине, која је крајем деведесетих пала на око 80 одсто, а 2003. године је износила 79 одсто.
Бројне кампање јавног здравства су се повећале током година.
Шта се дешава у Србији
Деца у Србији примају ММР вакцину у другој години живота (са навршених 12 до 15 месеци), а ревакцинишу се пред полазак у школу.
Иако је почетком године Србија буквално имала епидемију малих богиња, најновији подаци Батута говоре да је 18,3 одсто више родитеља него прошле године одлучило да ипак вакцинише своју децу:
„У првих шест месеци 2018. године обухват деце у другој години живота је 52,9 одсто, што је за 18,3 одсто више него у истом периоду прошле године када је обухват износио 34,6 одсто.
„Ово је најбољи показатељ пораста обухвата деце ММР вакцинацијом због ширења епидемије малих богиња."
Ипак, 82,8 одсто деце која полази у школу је вакцинисано за првих пола године 2018, што је 5,3 одтсо више него у истом периоду прошле године.
„Због епидемије малих богиња интензивирана је допунска имунизација деце која претходно нису вакцинисана или су непотпуно вакцинисана, а узраста су од две до 18 година.
„У популацији деце старости од 7 до 18 година обухват ММР вакцином је изнад циљних 95 одсто и можемо говорити о високом колективном имунитету у тој популацији."