Шта преговарамо са ЕУ о рибарству и финансијама

Шта ново доносе и шта мењају Поглавље 33 о финансијским и буџетским одредбама и Поглавље 13 о рибарству, отворена на Међувладиној конференцији Европске уније у Луксембургу.

Отварањем два нова, Србија је отворила укупно 14 поглавља у процесу придруживања Европској унији.

ББЦ доноси анализу шта су кључна питања отворених поглавља.

Поглавље 13 - Рибарство

Иако поглавље тринеаст најдетаљније регулише морски риболов, оно се бави и регулативом која се оноси на слатководни риболов.

Љубомир Пејчић извршни директор Удружења риболоваца Србије каже за ББЦ да је отварање Поглавља 13 јако важно за његово удружење иако се не односи директно на рекреативне риболовце.

„Нама индиректно може да помогне зато што регулише тржиште рибе, нелегалан промет рибе, сертификате о улову и може да подстакне унапређење и очување рибњака", каже Пејчић.

Највећи проблем у Србији је рибокрађа, а тржиште рибе је такво да је могуће без много препрека пласирати нелегално уловљену рибу, сматра Пејчић.

Отварање Поглавља 13 види као шансу да се приђе корак ближе решењу овог проблема.

Западни Балкан: Све даље од ЕУ

Пет ствари које се неће десити на самиту у Софији

„Добијамо шансу за контролу квалитета рибе на тржишту, чиме би се смањила потреба за рибокрађом која нама, рекреативним риболовцима, представља велики проблем".

Ипак, шта ће се наћи на тањиру не зависи много од отварања поглавља.

„Видећемо како ће се европска регулатива, која делује добро на папиру, у пракси спроводити овде код нас", каже Пејчић.

Он подсећа на проблем непостојања ефикасне инспекције која контролише коју рибу и од кога ресторани откупљују. Иако је на пијацама ситуација мало боља, због повременог присуства инспекције, Пејчић каже да је нова регулатива неопходна на свим ниовима тржишта.

Теме преговора у оквиру поглавље 13 о рибарству:

Поглавље 33 - Финансирање буџета ЕУ

Свака чланица Европске уније унапред се радује средствима из европског буџета, али се исто тако и спрема да у тај исти буџет - доприноси.

Председник Истраживачког форума Европског покрета у Србији Владимир Међак описује за ББЦ како ово поглавље функционише.

„Преко тог поглавља, Србија треба да изгради систем за прикупљање нашег доприноса буџету Европске уније јер свака држава чланица и добија средства из буџета, али га и пуне."

Међак каже да се у европски буџет уплаћује део прикупљених средстава од царина, као и један одсто бруто националног производа - све у складу са довогором који се примењује када Србија постане пуноправна чланица.

„Србија мора да изгради процедуре, људе и начин контроле пребацивања тих средстава."

У овом поглављу, каже Међак, биће записано и колико ће средстава Србија добијати из буџета Уније, након уласка у чланство.

„Ово поглавље је техничког карактера. Када знате шта радите, имате довољно средстава, воље и времена - ниједно такво поглавље није тешко", закључује Међак.

Приступање Србије ЕУ много је компликованије него што је био случај са другим источноевропским земљама.

„На основу извештаја Европске комисије о напретку Србије закључује се да Србија у осам од 35 преговарачких поглавља није постигла никакав напредак", каже Међак.