Ханс Аспергер „сарађивао с нацистима“ у Другом светском рату

Ханс Аспергер 1971.

Аутор фотографије, TOPFOTO

Потпис испод фотографије, Професор Аспергер је идентификовао синдром који данас носи његово име

Документи који су недавно откривени указују да је Ханс Аспергер, познати педијатар чије се име користи за један облик аутизма, активно био укључен у нацистички програм еутаназије у Аустрији.

Докази потичу из до сада неистражених докумената из доба нацизма и картона пацијената.

Документи наговештавају да је доктор Аспергер задобио поверење нациста тако што је слао децу у озлоглашену клинику за еутаназију.

Професор Аспергер је тврдио да је штитио пацијенте од нацистичког режима.

Картони пацијената и документи показују да је слао пацијенте у клинику Ам Шпигелгрунд у Бечу где су убијани.

Документе је открио аустријски историчар медицине Хервиг Чек и објављени су у часопису „Молекуларни аутизам".

Чек је написао да је „(професор Аспергер) успео да се договори с нацистичким режимом и да је за показану лојалност награђен напредовањем у каријери".

У уводнику часописа, који су писали професори с Универзитета у Кембриџу, стоји да је Аспергер „свесно постао шраф у нацистичкој машини за убијање" и био међу онима који су били „очи и уши Трећег рајха".

Верује се да је у клиници Ам Шпигелгрунд убијено укупно 789 деце.

Доктор Аспергер није био члан нацистичке партије.

У говору који је одржао на Универзитету у Бечу 1980, непосредно пре него што је умро у 74. години, рекао је да га је Гестапо прогањао зато што није хтео да преда децу.

Аспергеров синдром је овај професор први пут уочио 1944. године, али термин „аутистична психопатија" није био коришћен до 1981. године.

Британски психијатар Лорна Винг је увела у праксу дијагнозу Аспергеровог синдрома.

line

Шта је Аспергеров синдром?

  • Људи који пате од овог синдрома имају проблеме да саопште другима шта им је потребно, како се осећају и тешко им је да стварају пријатељства
  • Имају тешкоће да разумеју шта други мисле и како се осећају
  • Иако постоје сличности с другим стањима на аутистичном спектру, они који имају Аспергеров синдром најчешће немају проблема с говором и просечно или изнад просечно су интелигентни
line

„Нико ко има дијагнозу Аспергеровог синдрома не треба да се осећа лоше због ових открића", каже за ББЦ Керол Поуви, директорка Центра за аутизам британског Националног друштва за аутизам.

„Очекујемо да ова вест бити велика тема међу 700.000 људи који имају аутизам у Великој Британији и њиховим члановима породице, поготову онима који пате од Аспергера" рекла је Поуви.