Србија и Турска: Ердоган и Вучић најавили јачање војне сарадње

Председници Србије и Турске, Александар Вучић и Реџеп Тајип Ердоган, најавили су у Београду јачање сарадње у разним областима, а посебно у војној.

„Важно је да успоставимо много ближе односе за сарадњу у војној области, да направимо тим који би радио на томе.

„Турска војна индустрија је значајно снажнија него наша, али без лажне скромности, ни Србија није за занемаривање", рекао је Вучић у петак, 11. октобра после разговора са Ердоганом.

Додао је да је Србија недавно обновила дозволе за Турску и извезла „огроман број граната".

„Имамо поверење у Ердогана и његов однос ка миру и стабилности", рекао је Вучић.

Турски председник, којем је ово била трећа посета Србији у последњих пет година, односе две земље окарактерисао је као „златно доба".

Ердоган је у Београд дошао дан после посете Албанији, где је у главном граду Тирани отворио Велику џамију, чију је изградњу помогла Турска.

Последње састанке са балканским званичницима Ердоган је одржао пре само две недеље у Њујорку.

На маргинама Генералне скупштине Уједињених нација, засебно је разговарао и са српским председником Александром Вучићем и са албанским премијером Едијем Рамом, оба пута иза затворених врата.

Ово је била четврта званична посета турског председника Београду, после 2022, 2019. и 2017. године.

Крајем овог месеца, Ердоган ће у руском Казању учествовати на Самиту БРИКС-а, организацији коју предводе Русија, Кина и Индија, а за чије је чланство заинтересована и Турска.

Непосредно пред почетак разговора у Београду, Вучић је рекао да је Турска један од најважнијих инвеститора у Србији, а Ердогана је назвао „једним од најутицајнијих државника савременог света".

Економска сарадња Србије и Турске била је једна од главних тема разговора Вучића и Ердогана.

У последње две године трговинска размена достигла је две милијарде долара, рекао је Ердоган.

„Инвестиције које имамо у Србији премашују 400 милиона долара, а запошљавамо око 96.000 људи", додао је турски председник.

Током посете, Србија и Турска потписале су 11 различитих споразума и меморандума о међусобној сарадњи.

Шта је био циљ Ердоганове посете?

„Турска овом посетом жели да подсети да је један од главних геополитичких играча на Балкану, као и да разговара о могућностима за проширење економске сарадње", каже доктор Димитар Бечев, виши истраживач фондације Карнеги Европа, за ББЦ на српском.

Турска има вековне историјске везе са Балканом, a ову НАТО чланицу са Србијом данас спајају привредне и културне везе.

То се нарочито добро види у региону Санџака, где је турски председник толико популаран да је његова прошлогодишња изборна победа прослављена у Новом Пазару, чији је Ердоган почасни грађанин од 2018. године.

Какви су односи Турске са Београдом и Тираном?

Од Тиране, преко Сарајева и Приштине до Београда, Турска на Балкану инвестира у инфраструктуру, туризам, банкарство, медије, здравство и образовање.

„За Турску је Србија најважнија земља на Западном Балкану, због величине, индустрије и трговинских веза са ЕУ", каже Бечев.

Међутим, како додаје, још важнији турски партнери у суседству су НАТО чланице Румунија и Бугарска, где „живи значајан број турских држављана који имају утицај на националне политике".

Вучић je недавно је описао Турску као „највећу силу у региону" и најавио преговоре о проширењу инвестиција, као и потенцијалним заједничким инвестицијама у треће земље.

Како је тада рекао, Турска је заинтересована за инфраструктурне пројекте у оквиру међународне изложбе ЕКСПО 2027 у Београду.

У Србији има 895 фирми, чији су оснивачи правна и физичка лица из Турске, као и 529 самосталних предузетника, а у обе категорије, највећи број њих бави се изградњом стамбених и нестамбених зграда, показују подаци које је Агенција за привредне регистре доставила на упит ББЦ новинара.

Турски држављани су четврта највећа група страних радника у Србији, а између 1. јануара и 10. октобра 2024, издато им је 1.166 радних дозвола, кажу из Националне службе за запошљавање у писаном одговору за ББЦ на српском.

Турска је значајан трговински партнер Србије, уз ЕУ, Кину и Русију, а само у први шест месеци ове године српски извоз у Турску порастао је за 68 одсто у односу на исти период прошле године.

Осим кроз инфраструктурне пројекте, то би могло да буде oстварено и кроз војну сарадњу, о којој су Турска и Србија потписале споразум још 2009. године, сматра доктор Вук Вуксановић, виши истраживач Београдског центра за безбедносну политику.

„Ниједна земља у региону нема тако развијену наменску индустрију као Србија, док би званична Анкара могла да донесе технологије у областима као што је производња дронова", каже Вуксановић за ББЦ на српском.

Војно-технички институт у Београду је још 2011. године представио беспилотну извиђачку летелицу домаће производње, под називом „Пегаз", а модернизовао га је у сарадњи са Кином.

Како питање Косова утиче на односе Турске са Београдом и Тираном?

Београд и Тирана различито гледају на питање Косова - док Србија не признаје, Албанија подржава и промовише косовску независност, коју је Турска признала одмах по једностраном проглашењу 2008. године.

Српски и турски председници дотакли су се и теме Косова.

„Много је важно имати здрав разум у приступу решавања проблема у вези са тензијама на Косову", рекао је Ердоган после састанка са српским председником.

Доктор Бечев сматра да питање Косова „нема велики значај" за развој односа Србије и Турске, и да су се „две земље сложиле да се не слажу".

Ипак, међу стручњацима има и другачијих мишљења.

„Питање Косова је толико значајнo да обликује односе Турске са Србијом и Албанијом", каже докторка Оја Дорсун-Озканца, професорка међународних студија на Елизабетаун колеџу у Сједињеним Америчким Државама, за ББЦ на српском.

Док војна сарадња са Србијом тренутно није развијена, Турска већ годинама пружа војну подршку Косову, подсећа она.

Турска шаље војну опрему и помаже у обучавању косовских снага, што „ствара одређену тензију у односима са званичним Београдом", оцењује докторка Дорсун-Озканца.

Истовремено, како подсећа, јака турска подршка Косову је у складу са политичком позицијом Албаније, која подржава косовску независност.

„Албанија види улогу Турске на Косову као позитивну, а турско-косовска сарадња је с годинама само јача", истиче професорка.

Дорсун-Озканца сматра да Београд и Анакара вешто балансирају по питању Косова, успевајући да кључне разлике оставе по страни, како би могле да развијају билатералне односе, а пре свега економске.

Погледајте видео: Како се Турска променила за две деценије Ердоганове владавине

БРИКС, рат на Блиском истоку - куда иде политика Турске и какве то везе има са Балканом

Иако је Турска земља чланица НАТО и најстарији кандидат за чланство у Европској унији (ЕУ), са западним партнерима се не слаже се око појединих важних питања.

Од почетка рата на Блиском истоку пре годину дана, званична Анкара оштро критикује потезе Израела, а од недавно разматра и чланство у БРИКС-у, економском савезу који предводе Русија и Кина, а многи га виде као алтернативу ЕУ.

Ердоган је у више наврата до сада оштро критиковао Израел и поздрављао акције палестинског Хамаса и либанског Хезболаха.

И током посете Београду говорио је о дешавањима на Блиском истоку.

„Време је да се зауставе напади Израела којима се уништава достојанство људског рода.

„Позивам државе да признају интегритет и суверенитет Палестине из 1967. године, којим се источни Јерусалим успоставља као главни град", рекао је Ердоган.

Ердоган је и у ранијем разговору са Вучићем у Њујорку такође осудио „израелску агресију у Гази" и позвао међународну заједницу да се уједини како би зауставила масакр.

Међутим, Србија је само у 2024. продала Израелу оружје и муницију вредну 23,.1 милион долара, показало је недавно истраживање БИРН-а и изралеског листа Харец (Haaretz).

Док западне силе, попут Велике Британије и Сједињених Америчких Држава подржавају Израел, Турска и Русија гаје блиске односе са Ираном, који већ годинама финансира, наоружава и обучава палестински Хамас и либански Хезболах.

Велика Британија и Америка су прогласиле Хамас и Хезболах терористичким организацијама, Турска и Русија то нису учиниле.

У недавном телефонском разговору, Ердоган и руски председник Путин су већ најавили билатералне састанке током самита БРИКС-а, како би разговарали о рату на Блиском истоку.

Позив за учешће на самиту добила је и Србија, али је Вучић наговестио да неће учествовати, рекавши да у то време има „важне госте из иностранства".

„С обзиром на то да је на путу за самит БРИКС-а, Ердоган би могао да учествује у преношењу порука прикупљених током посете Балкану.

„Мислим да је Турска у овом региону много више заинтересована да оствари економске интересе", оцењује Вуксановић.

Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]