Зашто су комарци највећи непријатељ човека и има ли спаса од њих

Аутор фотографије, Science Photo Library
- Аутор, Јелена Субин
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 4 мин
Човек против њих нема шансе. То је рат у којем губи.
Сићушни су, досадно зује, готово да нема куће која бар једном није имала крваву флеку на зиду, а њихов угриз не само што сврби, већ може да буде и смртоносан.
Комарци су одговорни за смрт више од милион људи годишње у свету и то их сврстава у најопасније биће по човека, према информативно-географском сајту World Atlas.
Ови ситни инсекти убодом заразе око 700 милиона људи годишње.
Сваког 20. августа обележава се Светски дан комараца, како би се скренула пажња на маларију, али и друге болести које преноси овај мали убица.
Није лако решити се ових инсеката, а најважније је сузбити их док су ларве, испричао је Душан Петрић, професор у пензији са Пољопривредног факултета у Новом Саду 2023. године.
Код уништавања најчешће се користе еколошка, а понекад и хемијска средства.
Светски научници у вечитој су потрази за што ефикаснијом методом у борби против ових крвопија.
Од 2019. године, више од милијарду генетски модификованих комараца (ГМО) пуштено је у природу широм света, подаци су америчког Центра за контролу и превенцију болести (ЦДЦ).
Мужјаци ГМО врсте ових инсеката Anopheles stephensi који не уједају, имају ген који убија младе женке маларичних комараца пре него што достигну зрелост.
Један од начина јесте и употреба стерилисаних мужјака, што је 2023. године користила Хрватска, некадашња југословенска република.
„Комарци су створени у лабораторији, где се мужјаци стерилишу и затим пуштају у великим броју да се паре са дивљим женкама исте врсте.
„Дугорочно, то може да доведе до значајног пада бројности јединки тиграстих комараца тамо где су пуштени", каже Ана Клобучар, биолошкиња из хрватског Научног завода за јавно здравље „Др Андрија Штампар", за ББЦ на српском.

Неки од начина сузбијања комараца
Контрола популације комараца обухвата праћење бројности ларви и одраслих инсеката и њихово уништавање.
Ларве се сузбијају хемијским и биолошким средствима и највише их има у стајаћим водама, попут бара, канала, разлива река, у шахтама, као и на многим местима где се вода задржава, наводи се на сајту београдског Јавно-комуналног предузећа „Градска чистоћа".
Ларве комараца служе и као храна другим инсектима, рибама и пауцима.
Ниједан природни непријатељ комараца, међутим, не може да уништи бројност коју они могу да достигну.
Одрасле јединке комараца сузбијају се третманима са земље.
Комунална предузећа у Србији запрашивање комараца најављују неколико дана раније како би пчелари склонили кошнице даље од места где се прска.

Погледајте видео: Како се штити од комараца


ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Увоз стерилних мужјака
Загреб, главни град Хрватске, 2023. је издвојио новац за уништавање и едукацију грађана о комарцима.
„Циљ је да се при сузбијању комараца што мање користе инсектициди.
„Због тога се у свету употребљавају биолошке методе, међу којима је и примена технике стерилних мужјака", објашњава Ана Клобучар.
Ова метода у свету се користи против инвазивних врста - тиграстих и комараца жуте грознице.
Загреб је 2023. године увезао из Италије 100.000 стерилних мужјака комараца.
Настали су у погону за масовни узгој комараца Centro Agricoltura Ambiente „Giorgio Nicoli" (CAA) Crevalcore у Италиjи, додаје биолошкиња из Хрватске.
„Достављени су у возилима са контролисаном температуром, од 10 до 12 степени Целзијуса, у кутијама са изолацијом.
„Добијени резултати били су добри, јер је забележен висок стерилитет јаја комараца које су дивље женке положиле после пуштања стерилних мужјака", каже Ана Клобучар.

Аутор фотографије, Science Photo Library
Бактеријама против комараца
Кинески научници 2016. године пустили су у природу три милиона комараца заражених бактеријом волбахија, која се налази само код једне четвртине дивљих комараца.
„Ако комарац мужјак носи ту бактерију и пари се учиниће женку стерилном, а ако она у себи има волбахију, што може да спречи ширење зика и денга вируса или жуте грознице у телу комарца.
„Тако се смањује ризик да тај комарац пренесе заразу на човека", рекао је тада професор Жијонг Ћи из Центра за тропске болести у Кини.
Индонезија је спровела истраживање како би утврдила корист од ове методе.
У јуну 2021. године објавили су и прве резултате, који показују да би број случајева денга грознице могао да буде смањен за 77 одсто.
Револуционарни доктор Рос
Роналд Рос, британски војни хирург који је радио у Индији, 20. августа 1897. године доказао је да женке комараца преносе маларију.
Доктор је пронашао паразите маларије код комараца, који су се хранили крвљу зараженог пацијента.
Рос је 1902. године добио Нобелову награду за физиологију и први је прогласио Светски дан комараца, како би скренуо пажњу на ову опаку болест.
Од маларије сваке године умре пола милиона људи.
Пронађене вакцине за сада нису довољно ефикасне, али су све очи упрте у последњу у низу коју је пре годину дана одобрила Гана, афричка држава.
Постоје и лекови који се користе код лечења маларије.

Аутор фотографије, Getty Images

Како се заштитити
- Путници треба да предузму мере опреза када путују у подручја где постоји могућност преношења маларије
- Употреба средстава (репелент) који помажу при заштити од комараца
- Лекар може да препише антималаријски лек
- Антималаријски лек није 100 одсто делотворан у превенцији ове болести, зато треба користити и заштитна средства

Није опасна само маларија
Маларија није једина болест за коју је кривац женка комарца.
Ту је и денга грозница.
Више од 10 милиона случајева денга грознице регистровано је ове године у 176 земаља.
Број случајева чикунгуње, вируса који шире комарци, достигао је више од 350.000.
Европски центар за превенцију и контролу болести пријавио је скоро 7.000 људи заражених Зика вирусом до краја маја ове године.

Аутор фотографије, SPL
Крајем јула у Србији је регистрован први случај у 2024. заразе грозницом Западног Нила, а до данас је заражено 14 особа , наводи се на сајту Института за јавно здравље Србије „Милан Јовановић Батут" .
У свету живи више од 3.500 врста комараца, док је у Србији регистровано око 40.
У Србији су најзаступљенији и најмногобројнији кућни или обични комарци (Culex pipiens).
Само се женке комараца хране крвљу човека и то када се размножавају.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











