Финансије: Како дијаспора чува буџет рођака на Балкану

Да не капљу девизе из иностранства, поједини грађани Србије не би успели да споје крај са крајем месеца.

„Деца су одавно отишла одавде, чини се читав век их нема, али да не шаљу коју цркавицу, тешко да бих са пензијом могла да изгурам до краја месеца.

„Сваког 15. на рачун ми легне 300 евра јер ћерка толико може да издвоји, а мени је то више него довољно", тужним гласом говори Зорица Словић из Новог Сада, другог по величини града у Србији.

Она за ББЦ на српском додаје да јој новац шаље и син, који, као и ћерка, живи у Немачкој.

Према подацима Народне банке Србије (НБС), прилив по основу дознака у Србију, од јануара до октобра 2023. године, био је 4,267 милиона евра, што је за два одсто више него у истом периоду 2022.

Највише пара у региону из дијаспоре стиже на Косово на које се, према подацима Централне банке Косова, слило више од милијарду евра за првих девет месеци 2023. године.

„Већ 20 година живим у Швајцарској, имам добар посао и заиста могу да помогнем породици која је у Пожаревцу.

„Родитељима сам послала паре да среде кућу у којој живе, а скоро сваког месеца уплатим и нешто новца на рачун, да им се нађе, мада они то никада нису тражили", прича Драгана Станимировић, која живи у Швајцарској, а пореклом је из Пожаревца, места у источном делу Србије.

Економиста Милојко Арсић каже да дознаке из иностранства омогућавају повећање личне потрошње и стандарда грађана Србије, а да се тек мањи део ових прилива користи за инвестиције.

„Србија припада групи земаља која има прилично високе и релативно стабилне приливе по основу дознака", објашњава Арсић.

Косово рекордер у региону

Централна банка Косова саопштила је да су дознаке до септембра 2023. премашиле вредност од милијарду евра.

На питања ББЦ на српском о дознакама и одакле највише стиже новца на Косово, у овој финансијској институцији нису одговорили.

„Косово је рекордер у региону, а то може да се доведе у везу са процентом становништва који живи у иностранству.

„У региону предњаче Косово, Албанија и Босна и Херцеговина јер имају релативно висок проценат становништва у дијаспори, али сада већ и доста девизних пензионера", каже Арсић за ББЦ.

Економиста додаје и да не треба заборавити на традицију, јер су албанске породице интегрисане и често неколико чланова оде у иностранство, па издржавају оне који остану.

„У Србији се, рецимо, новац шаље само ужој родбини, док на Косову, у Албанији и Босни и Херцеговини паре стижу и широј фамилији", објашњава Арсић.

Србија: Дознаке расту кад је криза

Током 2021. године, у Србију се на основу дознака слило око 3,6 милијарди евра, да би тај износ годину дана касније износио више од пет милијарди евра, наводе у НБС.

„Од 2022. године интензивиран је раст прилива дознака, што је настављено и током 2023.

„У периоду криза, повећане глобалне неизвесности и геополитичких напетости, најчешће долази до њиховог раста", наводе у НБС.

Практично, људи који живе у иностранству, додају у НБС, у таквим околностима више помажу чланове породица и пријатеље који живе у Србији.

Уз то, наводе, раст инфлације у свим земљама довео је до тога да су сви кључни макроекономски показатељи, па тако и дознаке, номинално повећани.

„На раст дознака утиче и повећан број држављана других земаља који заснивају боравиште у Србији", објашњавају у НБС.

Највише дознака у Србију стиже из Немачке, Швајцарске, Аустрије, Француске и САД.

Не стиже само новац од рођака и пријатеља из иностранства, већ се ту рачунају и иностране пензије, али и социјална примања.

У односу на бруто домаћи производ, дознаке су у 2022. години достигле 8,2 одсто.

„Последњих 20 година повећан је и број људи из Србије који су отишли у иностранство, али се и више инвестира, јер млади шаљу новац како би купили стан или кућу у Србији", наглашава Арсић.

Дијаспора из ЕУ пуни рачуне становника Босне и Херцеговине

Централна банка Босне и Херцеговине истиче за ББЦ на српском да је за првих девет месеци 2023. године, на име дознака из иностранства, у БиХ пристигло 1,38 милиона евра, што је више него у 2022.

На крају 2021. године слило се 1,53 милијарди долара, подаци су Централне банке БиХ.

„Највише новца стиже из земаља западне Европе, Скандинавије и Северне Америке, где је БиХ дијаспора најприсутнија", наводе у овој институцији.

Проценат дознака у односу на БДП за 2023. годину у Централној банци БиХ нису имали, док је у 2022. он износио 7,9 одсто.

Црногорска дијаспора широке руке према родбини

За првих девет месеци 2023. године, прилив новца по основу дознака износио је 595 милиона евра, подаци су Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ).

„То представља 11,68 одсто удела у бруто друштвеном производу (БДП).

„У 2022. је из иностранства стигло 832,74 милиона евра, што је било 14,35 процената годишњег БДП-а", наводе у ЦБЦГ за ББЦ на српском.

Црногорска централна банка додаје да је прошле године највише дознака стигло из Италије, САД, Ирске, Велике Британије и Србије.

Становницима Хрватске највише новца из Немачке

Током првих шест месеци 2023. године дијаспора је у Хрватску послала скоро три милијарде евра, подаци су Хрватске народне банке (ХНБ) које је добио ББЦ на српском.

Само годину дана раније, на име дознака пристигла је 5,1 милијарда евра, док је тај износ у 2021. износио 4,2 милијарде евра.

Из Хрватске народне банке кажу да се новац највише слива од дијаспоре из Немачке, Ирске, Холандије, Аустрије, Словеније, Швајцарске, САД, али и из Мађарске, Сингапура, Естоније.

Осим прилива девиза, и становници Хрватске шаљу новац у друге земље.

Ту се, међутим, рачунају и пензије које се шаљу у иностранство.

Подаци ХНБ указују да највише новца иде у Босну и Херцеговину, затим у Немачку, Србију, Словенију.

Раде у Немачкој, а инвестирају у Србији

Не стижу девизе у Србију само да би се допунио родбински буџет.

Има и оних из дијаспоре који инвестирају у родно место и то, углавном, у некретнине.

„Пре пет година сам послала родитељима новац да ми купе стан у Београду, тада су некретнине у главном граду Србије биле далеко повољније.

„Не знам да ли ћу се икада вратити, али стан издајем и увек је добро да ми месечно легне и та кирија", каже Драгана из Пожаревца.

Објашњава да познаје још људи из Србије који живе у Швајцарској, а новац су уложили у родној земљи.

„Никад се не зна какво време може да дође, некретнина је увек сигурна, јер може да се изнајмљује", додаје.

Новац који добија од деце из Немачке, Зорици Словић добро дође, али ипак би више волела нешто друго.

„Да ми је да се врате што пре, а не да чекају пензију далеко од куће, јер мени више пара од овога не треба", каже ова Новосађанка.

Скоро шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]