You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Косово и уметност: Како је дошло до „пољупца" Александра Вучића и Аљбина Куртија, бар у уметничком делу
- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 5 мин
Ермира Мурати има 22 године, одрасла је на Косову и одувек је волела да се бави уметношћу.
Слика пољупца председника Србије Александра Вучића и премијера Косова Аљбина Куртија учинила ју је популарном широм Балкана.
„Прошле су 23 године од краја рата на Косову и 15 година од проглашења независности, али обе земље су и даље заглављене у политичким процесима из којих грађани на обе стране губе", каже Мурати за ББЦ на српском.
Због тога је, како каже, њена слика пољупца Вучића и Куртија - објављена 17. фебруара, на дан независности Косова - заправо критика обојице политичких лидера.
„Добила сам подједнаке увреде и претње и од Албанаца и од Срба, пре свега јер је реч о двојици мушкараца који се љубе, иако је порука заправо политичка", каже Мурати, која радове објављује под псеудонимом Наранџаста девојка (Orange girl).
„Али јављали су ми се и Албанци и Срби којима се свиђа представљање Вучића и Куртија на овај начин", додаје.
Петнаеста годишњица независности Косова обележена је у атмосфери великих напетости у односима Београда и Приштине и разговора о француско-немачком предлогу за нормализацију, који подржавају Европска унија и Америка.
Шта у том предлогу тачно пише нико не зна сем страних дипломата и главних преговарача Београда и Приштине - Вучића и Куртија који ће се састати у Бриселу 27. фебруара.
Поред њиховог пољупца, Мурати је на сличан начин насликала и двојицу мушкараца и две жене у традиционалној албанској одећи, са циљем „указивања на проблеме ЛГБТ заједнице на Косову".
Све то је део њеног „K is S" пројекта (пољубац на енглеском, али и део речи Косово), за који каже да се бави „табу темама".
Графити и мурали на којима се политичари љубе нису тако ретки.
Први и најпознатији настао је на Берлинском зиду, који је током Хладног рата делио град на источни и западни део.
На њему је приказан пољубац Леонида Брежњева, тадашњег лидера Совјетског Савеза и Ериха Хонекера, лидера комунистичке Источне Немачке, која је била под контролом СССР-а.
Назван је „Господе, помози ми да преживим ову смртоносну љубав".
О пољупцима
„Пољубац је израз, али никада неутралан - значење добија у зависности од контекста, где је и зашто размењен, навела је Мурати на друштвеним мрежама испод слике Вучића и Куртија.
„Историја у архиви бележи пољупце из тренутака бола и опроштаја, али и пољупце братства или чак издаје - хоће ли ово бити један од њих."
Уметност за њу, како каже у интервјуу за ББЦ, представља „моћно оружје самоизражавања, комуникације, слања јаких порука и идеја и коментарисања ситуације у друштву".
„Она може бити моћно оружје друштвених промена и може помоћи у обликовању наратива око важних друштвених и политичких питања.
„Неки људи, на пример, слику Вучића и Куртија виде као моћни симбол заједништва и помирења између Србије и Косова, а други као контроверзну и провокативну слику која оспорава традиционалну представу о мушкости и моћи", наводи Мурати.
Порука те слике је свакако политичка, каже, за разлику од претходних радова.
„Друге две су приказ љубави између истог пола у албанској прошлости, залагање за признање права ЛГБТ заједнице на Косову и борбу против хомофобије."
Слику двојице мушкараца како се љубе објавила је током месеца Прајда.
„Постоји та стигма да је бити хомосексуалац савремена болест и да у прошлости није постојала истополна љубав, што није тачно", каже Наранџаста девојка.
Исто је, додаје, желела да постигне и сликом две жене које се љубе.
„У контексту ЛГБТ права, уметност може бити посебно утицајна у земљама и културама у којима су хомофобија и дискриминација дубоко укорењени", сматра Мурати.
„Стварањем уметности која се бави овим питањима, уметници могу да допринесу друштвеним променама и помогну у стварању праведнијег друштва."
- Преговори у сенци барикада: Шта је 2022. година донела у односима Србије и Косова
- Шта све не знамо о преговорима о немачко-француском предлогу за решење односа Србије и Косова
- Вучић: Неприхватање француско-немачког предлога води Србију у прекид инвестиција и пута у ЕУ
- „Шта је за вас Косово?": ББЦ иза сцене питао посланике Скупштине Србије
Зашто баш наранџаста и зашто увек пољупци
Ермира Мурати, Наранџаста девојка
Елементи наранџасте боје у мојим креацијама имају много значења и симболике.
Наранџаста је повезана са многим позитивним значењима, као што су радост, срећа, креативност, промена, одлучност, слобода, изражавање и енергија.
Користим ову боју да изразим ова позитивна значења у сопственим креацијама и она је често представљена у позадини и ситним детаљима.
Коришћење ове боје није само естетски избор, већ начин да се представи идеја или порука.
У неким случајевима, наранџаста је симбол боље будућности за жене и противљење насиљу.
За мене, наранџаста боја представља позитивну енергију и представља начин за изражавање идеја и директних порука кроз уметност.
А љубљење може да значи читав низ дубоких емоција и значења - интимност, повезаност, љубав, страст, чак и рањивост.
Пољубац, када се користи у уметности, може да буде начин да се те емоције и идеје на визуелно упечатљив начин искомуницирају са публиком.
О познатим светским пољупцима
Графит на ком се љубе Брежњев и Хонекер, на источној страни Берлинског зида, настао је 1990. године, убрзо пошто је срушен.
Аутор Дмитриј Врубељ, руски сликар, заправо је верно приказао пољубац који се заиста десио.
Брежњев и Хонекер пољубили су се 1979. године у Берлину током обележавања три деценије оснивања Источне Немачке.
Реч је о социјалистичком братском пољупцу, који је био посебан облик поздрава између државника источног блока.
Састоји од загрљаја и пољубаца у образ или, у ређим случајевима, у уста, чиме се показивала посебна веза између вођа социјалистичких држава.
Тренутак пољупца Брежњева и Хонекера забележио је Француз Регис Босу, што је и једна од најпознатијих фотографија у историји.
Њихов мурал био је на Берлинском зиду годинама, а да Врубељ није био свестан његове популарности.
„Ја сам живе мој живот, а слика је живела њен", изјавио је Врубељ у једном интервјуу.
„Почетком двехиљадитих људи су почели да доносе сувенире из Берлина - магнете, шоље и слично - са Пољупцем на њима, а који су се продавали широм града.
„Тада ми је било јасно да је постао симбол, нешто историјско."
Међутим, графит је временом почео да пропада, па је 2009. године рестауриран.
Заправо, потпуно је уклоњен и Врубељ је направио нови, квалитетнијим и отпорнијим бојама.
„Те 1990. када сам насликао Пољубац потпуно сам случајно погодио право у центар, али рестаурација и тренутно стање слике - то је нешто што сам ја урадио", каже руски уметник.
Врубељ је преминуо у августу 2022. и то у Берлину.
Током година, настало је неколико сличних верзија тог графита.
На једном из 2016. у Литванији види се пољубац руског председника Владимира Путина и тадашњег америчког лидера Доналда Трампа.
Те године настао је и пољубац Трампа са бившим британским премијером Борисом Џонсоном, a 2017. и са Бењамином Нетанијахуом, израелским лидером.
На једном зиду у Риму је 2018. насликан и пољубац италијанских политичких ривала - Матеа Салвинија и Луиђија ди Маја.
Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Погледајте видео: Независност Косова, 15 година касније - поделе, нормализација и тајни предлог
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]