Југославија и музикa: Преминуо Корнелије Ковач, „неприкосновена музичка громада"

Истакнути композитор, пијаниста и продуцент Корнелије Ковач преминуо је у 81. години у Београду, објавила је на Инстаграму Александра Ковач његова ћерка.

„Напустио нас је најбољи човек, највећа музичка легенда која је икада корачала овим просторима и неко ко је заувек променио историју југословенске и српске музике и уметности.

„Волимо те заувек тата, до звезда и назад", написала је Ковач, која се такође бави музиком.

Корнелије Ковач компоновао је за позориште, филм, телевизију, писао је песме за велики број извођача и написао је три књиге са музичком тематиком.

Да би се говорило о делу Корнелија Ковача потребни су сати и сати, сматра Јосип Дујмовић, рок новинар из Зенице.

„Био је неприкосновена громада, јер је у свему што је радио показивао величину.

„Благ, диван, пријатан, непосредан који се понашао као и сви остали иако је био велика звезда", прича Дујмовић за ББЦ на српском.

Зато кратко каже да је заправо непотребно говорити о његовој величини, јер његова дела говоре уместо њега.

Ко је био Корнелије Ковач?

Био је у браку са Споменком Ковач, са којом има три ћерке: Александру, Кристину и Ању.

Рођен је у Нишу, првог дана 1942. године.

Породица се две године касније сели на север државе, у Суботицу.

Потиче из познате уметничке породице - деда му је био диригент и хоровођа, отац професор музике, а мајка чланица оперског хора.

Поред класичног музичког образовања Корнелије Ковач посвећује много времена џез и рок музици.

Прву композицију Пусти тротоари компонује са 14 година.

Пет година касније, покушава да упише Музичку академију у Београду, али не успева.

Академију, пак, завршава у Сарајеву где 1961. формира сопствену прву џез групу - БКБ са којом наступа на YU џез фестивалу на Бледу у Словенији.

'Он је створио Здравка Чолића'

Средином 1960-их придружује се сарајевском бенду Индекси, који многи сматрају пионирима југословенске рок сцене.

Са њима је већ следеће године свирао на турнеји по некадашњем Совјетском Савезу.

Пример који можда најбоље показује да је Корнелије Ковач био велики музички таленат јесте и начин на који написао текст за песму Плима, говори Јосип Дујмовић.

Ковач се случајно нашао у студију док су Индекси снимали музику, међутим текст песме још нису имали.

„Он је за неких сат времена исписао речи.

„Дакле, кад неко може тако непланирано, слушајући музику која га је подсетила на плиму, да испише текст, онда вам је јасно да је реч о гига мајстору - генијалцу", додаје Дујмовић.

Крајем шесте деценије 20. века Ковач се преселио у Београд, где је основао Корни групу.

„Још док сам као дете живео у Суботици и касније у Сарајеву, Београд је за мене био нешто недостижно.

„Сан ми је био да живим у том граду и да будем његов део, све ми се свиђало у њему, иако сам га ретко посећивао - Београд је био испуњење мог дечачког сна", рекао је Ковач у интервјуу за београдски дневни лист Вечерње новости.

Корни група представљала је Социјалистичку Федеративну Републику Југославију на Песми Евровизије 1974. у Великој Британији.

Победу те године односи чувена шведска поп група Abba песмом Waterloo.

„Имали смо врло добар наступ, а и публика нас је лепо дочекала, па је чак и наш диригент (Звонимир Скерл) добио сјајан аплауз", испричао је Ковач за ББЦ на српском.

Бубе у глави, Квар, Уна, Хало такси, Живети као сав нормалан свет, Време леопарда, Љуби, љуби ал главу не губи - филмови су за које је радио музику.

„Он је створио Здравка Чолића, у огромној мери помогао је да настану Бајага и инструктори", кратко каже рок новинар из Зенице.

Хитови попут Певам дању, певам ноћу, Звао сам је Емили, Једна зима са Кристином, Април у Београду само су неке од песама које је Ковач компоновао за Здравка Чолића.

Ковач је обележио „све наше животе", написао је Чолић на Инстаграму.

„Изгледало је као да ћеш заувек бити ту.

„Хвала ти за музику...за дела која си стварао...за речи пажње и љубави које си имао за све нас. Обележио си наше животе. Хвала ти Бато за све", поручио је Чолић.

„Оно што сам ја у неким својим песмама несвесно дотакао јесте мађарски фолклор.

„Песма Певам дању, певам ноћу је југословенски хит, а када би се то на цимбалу одсвирало, то је чиста мађарска мелодија. Једноставно је то из мене проговорило", рекао је Ковач у једном од интервјуа за београдски лист Политика.

Под његовим пером настале су и многе композиције, између осталог и за Оливеру Катарину, Бисеру Велетанић, Микија Јевремовића, Бору Ђорђевића, Лепу Брену.

„Увек сам уживао када направим добру музику, ма ком жанру она припадала.

„И, када већ нешто напишем, онда то касније много пута преслушавам, размишљам о томе. Ретко када дотерујем јер мислим да је набоље оно што прво изађе…", рекао је музичар пре неколико година.

Осамдесетих година живео је у Лондону где је сарађивао са великим музичким именима поп музике, а таленат за музику показао је и на шпанском тлу где је одсвирао и аранжирао око 30 албума за шпанске музичаре.

Љубитељи се опраштају уз омиљене мелодије

Вест о смрти овог композитора изазвала је бројне реакције љубитеља његове музике који су се уз омиљене песме опростили од њега.

У родном Нишу, Корнелије Ковач добио је 2021. године награду за животно дело.

„Драго ми је што сам ту, целог живота не само да причам о Нишу, него и о људима којима сам упознао као дете", рекао је Ковач том приликом.

Када су га једном приликом упитали шта је дао музици, објаснио је да је „први југословенски композитор који се није бавио само уско оријентисаном и одређеном врстом музике".

„Уместо тога, комбиновао сам рок, класику, џез, етно, филмску и позоришну музику желећи да покажем да, ако је музика права, заправо нема граница - да је игра.

„Ако бих на крају морао да направим неки закључак, да сумирам, рећи ћу вам искрено: нисам ни задовољан, а ни незадовољан оним што сам урадио. Најзад, имао сам срећу да живим у сјајним временима! А то је… Ето…", додао је Ковач.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]