Босна и Херцеговина, политика и протести: Колико је Кристијан Шмит променио изборе

„Тресла се гора - родио се миш."

Овако би најједноставније могла да се опишу дешавања око измене изборног закона у Босни и Херцеговини, које је у среду, 27. јула наметнуо Високи представник за БиХ Кристијан Шмит.

У складу са сопственим овлашћењима, он је најавио измене изборног закона у Федерацији БиХ, једном од два ентитета ове државе.

Главне измене су регулисање рада електронских, штампаних и онлајн медија, али и друштвених мрежа у предизборној кампањи, јасно дефинисање говора мржње и злоупотребе јавних фондова и средстава у кампањи.

„Свестан сам да у БиХ има пуно изазова, али нема грађана првог и другог реда, а избори нису монета за лично богаћење странака", рекао је Шмит.

Измене које је Високи представник донео су „чисто техничког карактера", објашњава Сенадин Лавић, професор Факултета политичких наука у Сарајеву.

„Оне су као небо и земља различите од оних које су најављиване у сарајевским медијима", каже Лавић за ББЦ.

У медијима се појавила информација да Шмит планира да у изборни закон Федерације БиХ уведе појам етничког цензуса, што је изазвало протесте почетком недеље у главном граду БиХ.

Активисти, политичке странке и стручњаци оптуживали су Шмита да доноси „расистички закон", да уводи „етнички гето" и „поново дели народе у Босни".

„Мислим да су протести у Сарајеву утицали на Кристијана Шмита да одустане од политичке промене закона", каже Асим Мујкић, професор Факултета политичких наука у Сарајеву за ББЦ.

Ипак, у говору којим је најавио наметање закона, Шмит је поручио да „очекује да ће политичари што пре наћи компромисно решење и постићи политички договор о изменама изборног закона".

„Тиме Шмит говори - ако се не договорите, ипак ћу морати ја да интервенишем", каже Лавић.

Општи избори у Босни и Херцеговини биће одржани у недељу, 2. октобра.

Које измене је увео Шмит?

Слободна и фер кампања су, како је образложио Високи представник, главни разлог што је изменио изборни закон.

Постојаће и знатно озбиљнија контрола трошења новца из државне касе у предизборној кампањи, а уводе се или повећавају казне за повреду закона током избора.

Забрањено је и лажно јавно представљање у име поједине странке, као и фиктивно представљање током рада у изборним телима.

Високи представник мења део закона о именовању чланова Општинске изборне комисије.

„У случају да се именовање новог члана Општинске изборне комисије или члана који га замењује не изврши у законом прописаном року, допушта се Централној изборној комисији БиХ да изврши њихово именовање", наводи се у одлуци.

Због чега су одржани протести?

Потпуно другачији предлог измена изборног закона Федерације БиХ могао је да се прочита у медијима у Босни и Херцеговини претходних дана.

Те информације су изазвале протесте дела грађана у Федерацији БиХ.

„Суштински, на основу онога што смо читали, могло се закључити да је Шмит предложио да се усвоји закон који би прописивао етнички цензус за избор делегата горњег дома скупштине у Федерацији БиХ", објашњава Асим Мујкић.

Федерација је један од два ентитета у БиХ, у коме махом живе становници хрватске и бошњачке националности, док у ентитету Република Српска претежно живе људи који се изјашњавају да су српске националности.

„Према таквом предлогу закона, уколико у неком кантону живи мање од три одсто неког од конститутивних народа, онда тај народ не може да бира сопственог представника за горњи дом скупштине."

Конститутивни народи у БиХ су Срби, Хрвати и Бошњаци.

Федерација Босне и Херцеговине је уређена тако да је подељена на десет кантона који имају одређену аутономију.

Парламент Федерације БиХ се састоји из горњег и доњег дома.

Горњи дом скупштине Федерацији БиХ сада чини по 17 делегата из редова Бошњака, Срба и Хрвата и седам из редова осталих.

Делегате, по постојећем закону, бирају кантоналне скупштине, сразмерно броју становника.

Ипак, тренутно не постоји национални цензус, односно сваки кантон може да предложи барем једног делегата из редова Срба, Хрвата и Бошњака, без обзира колико их живи на тој територији.

Шта је Високи представник у БиХ

Политичке партије и активисти позвали су људе почетком недеље на протесте, који су се одржавали три дана испред Канцеларије Високог представника у Сарајеву.

Могли су се чути повици „лопови, лопови", али и пароле „правни гето" и „Кристијане, даље од расизма."

„Питање које су људи поставили јесте - да ли Босни, земљи са три народа, треба нови етнички цензус", каже Мујкић.

Уколико би Шмит и хтео да усвоји овакав закон, Мујкић објашњава да је правно неопходно да се промени Устав Федерације БиХ, јер се мења карактер државе.

Сенадин Лавић, професор ФПН-а из Сарајева, каже да би се овим предлогом довела у питање „структура Босне".

„Битно је објаснити да људи нису против Високог представника, нису против Европе", додаје он.

„Једноставно, овај предлог су доживљавали као дискриминацију над мањинама јер ако не дозволите људима да бирају сопственог представника само зато што мало њих живи у неком делу земље, онда то заиста није праведно."

Уколико би овај закон заживео, Лавић сматра да би то био „очит пример етнократије", односно политичког система у којем државом влада доминантна етничка група.

„Босна је настала на принципу вредности по којем је дозвољено бити Србин у Тузли, Бошњак у Бањалуци и Хрват у Горажду", додаје он.

„Зато се чини да је предлог супротан овим вредностима јер се људима одузима право гласа."

Шта је 'витални национални интерес'

Шмит није наметнуо ни јасније дефинисање појма витални национални интерес, које се такође појавило у медијима.

Према постојећем закону, нека одлука горњег дома парламента БиХ може да буде проглашена деструктивном по витални интерес бошњачког, хрватског или српског народа.

Да би се то догодило, потребна је већина гласова бошњачких, хрватских или српских делегата.

Уколико већина бошњачких, хрватских или српских делегата стави примедбу и позива се витални национални интерес, председавајући парламента мора одмах да сазове заједничку комисију, која се састоји од три делегата из три народа, како би се проблем решио.

Ако комисија не успе да реши проблем у року од пет дана, он се упућује Уставном суду БиХ на мишљење, по хитном поступку.

Ипак, овај механизам се, каже професор Мујкић „масовно злоупотребљава".

„Како је потребно мало гласова да се покрене ово питање, странке у Босни га покрећу јако често", каже он.

„Тако, на пример, за српске делегате је изградња Пељешког моста у Хрватској, питање од виталног националног интереса.

„То је постао апсурд јер свако може да тврди да је било шта витални национални интерес, чак и када нема везе са националношћу, попут изградње моста."

Мујкић мисли да би овај предлог „растеретио политичке односе, али да ће такође морати да чека неке друге околности".

Прочитајте текстове из ББЦ серијала о рату у Босни:

Шта кажу политичари?

Пошто је Шмит саопштио шта ће у закону променити, премијер Федерације БиХ Фадил Новалић рекао је да их је „након неколико дана неизвесности, све релаксирала вест да неће бити наметања дискриминирајућих измена Устава Федерације Босне и Херцеговине".

„Подржавам техничке измене Изборног закона БиХ које побољшавају изборне процесе и гарантирају фер кампању", рекао је он.

Из конзервативне бошњачке странке, Странке демократске акције рекли су да је „једина прихватљива интервенција Високог представника наметање измена изборног закона које се односе на интегритет и транспарентност".

СДА је на власти у Федерацији БиХ, а лидер странке Бакир Изетбеговић бивши је члан Председништва БиХ.

Пре одлуке о изменама закона, чланови највећих странака у БиХ отишли су на консултације код Високог представника.

Нермин Никшић, лидер Социјалдемократске партије (СДП), после консултација је рекао да је „Шмит од представника странака тражио да раде на превазилажењу говора мржње и другим решењима која сада неће бити предмет доношења одлуке".

„Такође је јасно речено да не одустаје од могућности наметања одлуке (о изборном цензусу) када процени да је потрошено пуно времена у којем ми нисмо били у стању да се договоримо", додао је он.

СДП је опозициона партија у Федерацији, чији чланови су махом припадници бошњачке националности.

Људи објашњавају зашто одлазе из Босне:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]