Балкан и музика: Спој традиције и импровизације, „џез са акцентом”

Две мушке силуете шетају ходницима престижног америчког музичког колеџа Беркли и размењују идеје.

Из наизглед обичног разговора, рађа се необична идеја.

Те 1961. године Душку Гојковићу, тада студенту аранжирања и композиције из Југославије, амерички џез саксофониста Стен Гец поставља неочекивано питање.

„Слушај, ти долазиш из тог краја. Ако пишеш композиције, свираш - зашто не употребиш то своје?

„У Америци имамо ово наше, евергрине, Гершвина, Елингтона, а ти ако хоћеш нешто оригинално, требало би да свираш своје", присетио се Гецових речи Гојковић у интервјуу за Дојче веле.

Подстакнут овим речима, Гојковић, данас један од најпознатијих трубача са ових простора, поставља темеље новом правцу у музици - Балкан џезу.

Умео је да каже да то „није била копија балканске музике", а потом и да дода да је „музичко богатство Балкана било само основа за његове балканске композиције".

Шездесете године прошлог века период су када џез музика широм света већ увелико доживљава експанзију уз помоћ различитих облика традиционалне музике, каже естетичар музике Душан Миленковић.

„Балкан џез темељи се на музичким делима која припадају традиционалном балканском фолклору или оригиналним композицијама које музичари стварају по узору на мелодије преузете из ове традиције", објашњава Миленковић.

Пионири Балкан џеза

Поред Душка Гојковића, пионирима Балкан џеза на простору бивше Југославије сматрају се и Војислав Бубиша Симић, Бошко Петровић и Милчо Левијев, наводи Душан Миленковић.

По завршетку Другог светског рата, Симић формира Биг бенд Динам, Петровић оснива Загребачки џез квартет, а Левијев уноси бугарски мелос у национални џез оркестар.

Велики допринос овој врсти музике осамдесетих година даје и Бранислав Лала Ковачев, бубњар у државним радио џез оркестрима у Југославији и Немачкој.

Спајање ритмова Балкана са џезом долази до изражаја на његовим албумима Балканске импресије 1 и 2, а трагови се препознају и у композицијама албума Изворни Фолклор и џез.

Те „чудесне спојеве" памти Влатко Стефановски, један од оснивача македонске групе Леб и сол, који јe са Ковачевим имао прилике да сарађује.

„Искусан музичар, богатог духа и једна веома широка душа која је имала разумевања за све сараднике", присећа се овај гитариста.

Стефановски каже да се Балкан издваја управо због тог окретања традицији и укрштања локалних нота са џез композицијама.

Седамдесетих година прошлог века, још један музичар меша етно мелос са тоновима саксофона.

Јован Маљоковић ствара албум Крчма Џерим, а тај, у то време оригинални „музички сос", како га често назива, постаје му улазница за многе светске џез фестивалске позорнице.

„Данас се те композиције сматрају етно џезом, а мене је то одмах издвојило и донело ми велики успех", прича београдски џез саксофониста и композитор за ББЦ на српском.

Џез са акцентом

Да би неко свирао Балкан или неку другу врсту џеза, Маљоковић сматра да та особа пре свега мора да познаје џез језик и џез хармонију.

„Познавање џез музике помаже да елементе музике вашег поднебља природно уклопите у нешто сасвим оригинално.

„Ако сте из Београда, Ниша или Врања, онда ви свој балкански темперамент уносите у џез свет и обогаћујете га бојама и ритмовима Балкана", каже Маљоковић.

То укрштање саксофона, гитаре, контрабаса и трубе и даље ствара џез, а језик којим се „прича" се не мења, већ му се додају одређене финесе, сматра Ненад Василић, контрабасиста из Ниша.

„То вам је заправо џез са акцентом.

„Македонска музика се разликује од српске онолико колико им се језици међусобно разликују", каже Василић који се са музичким инструментима сусреће још у дечачким данима.

Свирајући по нишким кафанама, упознаје се са изворним песмама које касније почиње да аранжира.

„Могао сам да обрађујем наше композиције, да их не уништим аранжирањем, а да опет звуче занимљиво", прича Василић о почецима.

Касније ствара и ауторску музику, кроз коју провлачи традиционалне тонове.

Џез у Југославији

Традиција свирања и слушања џеза у Југославији постојала је током првих година двадесетог века, за време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, наводи историчарка Радина Вучетић у књизи Кока-кола социјализам.

Први џез оркестар у Србији основан је 1927. године, а ова музика опстала је и током Другог светског рата, пише Вучетић.

По завршетку рата, Војислав Бубиша Симић формира Биг бенд Динам, а следи га Младен Боби Гутеш оснивајући Забавни оркестар Радио Београда, који 1960. мења име у Џез оркестар РТБ, а који је неко време предводио и Душко Гојковић, утемељивач Балкан џеза.

„Џез је био популаран у градској култури Београда, а вероватно и широм Србије, где год је могао да се слуша радио, јер он тада није био лако доступан", рекао је Милан Влајчић, филмски критичар за ББЦ на српском.

Зашто се слуша ова музика?

Зато што је спој меланхолије и сете са призвуцима суптилности која се не може записати на нотном папиру, кажу саговорници.

„Публику додатно привлачи и то што им мелодија звучи познато, са елементима локалне музике", додаје Миленковић.

Балкан џез најчешће се сада сагледава из шире перспективе, те га анализирају и проучаваоци world music жанрова, објашњава он.

То је скуп разноврсних стилова па се често назива и „локална музика од тамо" алудирајући да може бити са било које тачке планете.

Савремени састави који у својој музици користе елементе балканске традиционалне музике и џеза стварају музику која се не ограничава на конвенције џеза и утицаје етно мелоса.

„На њихову музику подједнако утичу и различите врсте популарне музике, као и класична музика", каже Миленковић.

Свирај балкански стил

Иако је џез настао на америчком тлу, Влатко Стефановски истиче да је убрзо постао планетарни културни феномен.

„Сви га свирају, на истоку и западу, на северу и југу.

„Џез није музика у оковима, већ мелодија интерпретације и слободног израза", каже овај гитариста за ББЦ на српском.

Са колегама из Бугарске и Македоније покренуо је пројекат Balkan Fever како би публици представио сва музичка богатства и разноликости овог региона.

„Тим пројектом смо наступали на многим позорницама широм света и наишли на велики успех, јер су нас људи на сваком кораку прихватили", прича македонски музичар.

Да је Балкан џез стил који је прихватила публика на свим меридијанима потврдио је и Душко Гојковић пре неколико година.

На једној од многобројних турнеја у Јапану људи су му довикнули: „Hey, play that music"(„Свирај балкански стил").

„Веома сам срећан што нам се то још дешава, после више од 50 година", присетио се тада Гојковић.

Погледајте видео: Како живи сећање на краља ромске музике

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]