Корона вирус и Балкан: „Сада свако сазнаје да је неко кога познаје заражен"

Широм Балкана, земље бивше Југославије нашле су се на удару новог таласа пандемије корона вируса, а људи „од Вардара па до Триглава" кажу да су се углавном навикли на ношење маски, поштују мере из здравствених, али и финансијских разлога и страхују докле ће да издрже уколико ово стање потраје.

Рекордан број новозаражених корона вирусом Србија и Словенија забележиле су дан за даном - 21. октобра 512 у Србији и 22. октобра 1.663 у Словенији. Рекордне бројеве бележе и остале државе региона.

Највећи број људи преминуо је од вируса корона у Северној Македонији и Босни и Херцеговини - 874 и 1.051 у време објављивања овог текста.

„Сада тек свако сазнаје да је неко кога познаје заражен. У првом таласу, нисмо никог знали", каже за ББЦ на српском Марија Лоренцин из Љубљане.

Док је Словенија увела полицијски час како би спречила ширење вируса, а Босна и Херцеговина се спрема за локалне изборе средином новембра, у Србији за сада нема нових епидемиолошких мера.

ББЦ на српском је разговарао са становницима земаља у суседству о мерама које су на снази и животу усред новог таласа епидемије.

Словенија: Казне од 400 до 4.000 евра за кретање током полицијског часа

Марија Лоренцин живи у Љубљани и маску не носи само када седне на бицикл којим се креће кроз град.

„Маске су обавезне и на отвореном и на затвореном. Носимо их увек када смо унутра, али и напољу, осим када смо у природи или на бициклу", каже Лоренцин.

Љубљана је мирнија него иначе, мање је људи на улицама, а кафићи и ресторани су затворени, прича она.

Словенија је у мају прва у Европи прогласила крај епидемије, међутим, пет месеци касније, 20. октобра, уведен је полицијски час.

Кретање је забрањено од девет увече до шест ујутру.

„Крајње је време да нас ове бројке отрезне, уведене мере су биле нужне", рекао је председник Владе Словеније Јанез Јанша после увођења полицијског часа, преноси агенција Бета.

Премијер је поручио онима који не поштују правила да угрожавају јавно здравље и животе и позвао их на „разборитост у време претећег другог таласа".

Лоренцин каже да за њену породицу полицијски час не мења много - од девет увече су обично код куће.

„Људи су били дисциплиновани и за време првог и другог таласа, али сада поштују мере и због казни - ако вас ухвате увече после 21 сат, казна је од 400 до 4.000 евра", каже.

Осим полицијског часа, у Словенији је забрањено кретање између одређених области, а у школу иду само ученици до петог разреда - остали наставу прате од куће.

Окупљања су дозвољена само када је заједно шесторо људи, а забрањена су јавна окупљања, верски обреди и венчања.

„Гњавим моје, увек питам да ли су опрали руке када уђу у кућу, бришем кваке алкохолом", каже Лоренцин.

Ипак, додаје да јесте „мало опуштенија" него за време првог таласа.

„Више не дезинфикујем све намирнице када се вратимо из радње", каже.

Једино што јој руши свакодневицу јесу затворени ресторани.

„Недостаје ми када одемо на излет негде у природу и када смо на некој планини и шетамо, да свратим у планински ресторан и тамо се после шетње одморим и поједем нешто", каже.

Ипак, Словенија би у наредним данима могла да затвори и хотеле и тржне центре.

Министар здравља Томаж Гантар изјавио је да је медицинска струка још прошле недеље препоручила Влади „привремено потпуно закључавање".

Међутим Влада Словеније ће наставити „уравнотежено одржавање економских активности и јавног живота", преноси агенција Бета.

Хрватска: Свака пета тестирана особа позитивна на корона вирус

У Хрватској је 22. октобра свака пета особа тестирана на вирус корону била позитивна, пренела је Хрватска радио телевизија (ХРТ).

Сајту хрватског Националног стожера цивилне заштите, на коме се објављују бројеви новооболелих, није било могуће приступити неко време - вероватно због великог интересовања за нове бројеве, преноси ХРТ.

Са 1.563 новоозаражених, Хрватска је 22. октобра забележила рекорд у једном дану.

Половина новозаражених у Хрватској је у Загребу где живи Славен Сшкобот.

Славену је кретање ограничено због тетрапарезе - непотпуне тетраплегије - креће се уз помоћ колица.

Нови талас пораста оболелих није претерано променио рутину његове породице.

„Носимо маске, дезинфицирамо руке, мало више него него за вријеме лета. Осим тога, избегавамо одласке на велика окупљања", прича Славен.

У Хрватској је ношење маски обавезно у затвореним просторима, а препорука је да се маске носе и напољу уколико је немогуће држати растојање од других људи.

Међутим, на улицама Загреба ношење маски је обавезно уколико је немогуће држати размак од два метра.

Погледајте и видео о порасту броја оболелих у Црној Гори и Северној Македонији за време лета 2020:

„Рекао бих да се људи придржавају мера, али је све више оних који посустају и који ситуацију више не доживљавају озбиљно као и пре", каже Славен.

Славен има личног асистента који са њим дневно проводи неколико сати и помаже му у свакодневним активностима које не може сам да обави.

„Са својим сам се асистентом договорио да на посао долази аутом како би избегао градски превоз и с обзиром да се ни он не креће у већим масама, имамо исти однос као и пре пандемије", прича.

Ипак, са свима осталима је на дистанци.

„То подразумева физиотерапеуте и одласке на вежбе - ту наравно користимо маске, неки рукавице и дезинфикујемо руке".

Министар здравства Хрватске Вили Берош рекао је да надлежни оцењују резултате тренутних мера и да ће од оцене зависити да ли ће и које нове мере бити уведене, пренела је агенција Бета.

Нове мере могле би се доносити на ограничења окупљана.

Полицијски час је последња мера којој би Хрватска могла да прибегне, рекао је Берош.

Црна Гора: „Осећај је као да је неко извукао радост из свега што нас је чинило срећнима"

Црна Гора најдуже је одолевала вирусу корона - била је последња земља региона која је забележила прве случајеве средином марта 2020.

Више од пола година касније, новинарка Николета Вукчевић из Подгорице каже да у главном граду Црне Горе становници маске стављају без размишљања приликом уласка у затворене просторе.

„Рекла бих да нам некако улази у крв и рефлексно стављамо маске преко носа и уста када улазимо у продавнице, банке, салоне, као што стављамо руку на уста када зевамо", каже Вукчевић.

У Подгорици је већ дуже на снази мера о ношењу маски, не само у затвореним просторима, већ и на јавним површинама, али Николета каже да то не поштују сви.

„С обзиром на целокупну ситуацију, из дана у дан све је више људи који не виде смисао мера, јер су и саме врло нелогичне", додаје.

Различите општине у Црној Гори имају различите мере, које прописују надлежни у односу на број оболелих на одређеној територији.

У Подгорици и још неколико градова и општина, угоститељски објекти раде само до десет увече.

Управо мере које се односе на угоститељске објекте „највише нервирају" и угоститеље и грађане, каже Николета.

„Не постоји ваљан разлог да за столом седе две особе и да је радно време ограничено до 22 часа кад сви после кафића наставе дружење у парку или у кућама", сматра.

Од недавно, екипа Туристичке инспекције уз асистенцију Комуналне полиције контролише угоститељске објекте у главном граду Црне Горе, саопштила је Влада Црне Горе.

„Осећај је као да је неко извукао радост из свега што нас је чинило срећнима", суморно закључује Николета.

Северна Македонија: Страх од колапса здравственог система

Од почетка пандемије у Северној Македонији преминуло је 874 људи.

Тај броју земљу ставља на мрачно друго место по броју преминулих у региону, одмах иза Босне и Херцеговине.

Од почетка октобра, све је већи број новозаражених, а рекордан број откривених случајева у једном дану забележен је 22. октобра - 640 људи.

Мери Христова из Битоља на југу Северне Македоније каже да се атмосфера у граду променила у односу на ону на почетку пандемије.

У марту и априлу било је мање заражених у граду, али су људи били уплашенији, прича.

„Сада је ситуација другачија, има више од десет заражених, али страх као да је нестао".

Влада Северне Македоније ограничила је рад угоститељских објеката до једанаест увече, а јавни превоз функционише са педесет одсто капацитета попуњености.

Ипак, Мери највише страхује шта ће бити са болницама - сматра да је здравствени систем „ лошији" него у осталим државама региона.

„Капацитет болница је недовољан, број здравствених радника је мали и све то заједно доприноси високим бројевима преминулих", сматра.

Она и породица највише страхују од коласа здравственог система о коме се прича од почетка пандемије, наглашава.

Влада Северне Македоније још је почетком октобра увела строже мере како би спречила ширење епидемије.

Ношење маски обавезно је на јавним просторима и у затвореним просторијама јавних зграда, али и у јавном и приватном превозу.

Маска не морају да носе само они каји се баве спортом, људи који се сами возе у приватном возилу, онда они који бораве у службеним канцеларијама ако су сами у канцеларији, као и особа која сама седи у кафићу у коме су предузете остале мере заштите.

Деца до шест година не морају да носе маске.

„Јасно је да је реч о јесењем таласу и морамо да делујемо како бисмо се заштитили", поручио је министар здравља ове земље Венко Филипче.

Босна и Херцеговина: „Многи страхују шта ће бити после локалних избора 15. новембра"

До 22. октобра, највећи број људи у региону од последица вируса корона преминуо је у Босни и Херцеговини - 1.502 људи.

Рекордан број новооболелих у једном дану, њих 999, Босна и Херцеговина забележила је истог дана.

„Јутрос када сам ишао на посао видео сам да већина људи носи маске, али пре свега због казни, јер нико нема новца да плати 100 марака (50 евра)", каже Горан Арбутина, новинар из Бања Луке.

Одлуку о обавезном ношењу маски и на отвореном у Републици Српској већина поштује, додаје.

Инспекција у Бањалуци проверава да ли сви носе маске у продавницама и појединим угоситељским објектима. прича и наглашава да људи у кафићима и ресторанима не носе маске.

„Постоје прописи о обавезном понашању у угоститељским објектима, смерови кретања, дистанца од два метра, али у пракси то не функционише", каже.

Ипак, каже да људи сматрају да су мере донете „само да би се рекло да се нешто ради на спречавању ширења вируса, а не да заиста има ефекта".

Арбутина додаје да не разуме зашто не може да се окупи са широм породицом на ручку због забране окупљања, када тако нешто може да уради у ресторану ако поштује мере дистанце.

„Недељама слушамо како су млади и неодговорни криви за ширење вируса, а онда сваког дана гледамо политичка предизборна окупљања пред локалне изборе, чак су неки после критика и скинули фотографије са друштвених мрежа", наглашава.

Локални избори у Босни и Херцеговини биће одржани 15. новембра.

„Гласаће хиљаде људи, биће велика циркулација на изборним местима... Сви се плашимо да ће опет бити затварања", страхује Арбутина.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]